“Kod nas na Balkanu imamo doktorat iz mržnje”, Srpkinja Nataša u redovima policije u Portlandu!

Foto: PrintScreen Nataša Haunsperger
186

Kako izgleda biti policajac u Americi danas? Poslednjih nedelja policija se pominje samo u kontekstu sistemskog rasizma i brutalnosti, što je u istu kategoriju stavilo i sve policajce koji su izabrali tu profesiju da bi zaista pružali pomoć i zaštitu svojoj zajednici.

Nataša Haunsperger, poreklom Srpkinja iz Hrvatske, odlučila je da postane policajka nakon što je tri godine u Portlandu radila u skloništu za žene – žrtve nasilja. U policiji radi više od 14 godina i posebno se bavi slučajevima trafikinga i nasilja u porodici, prenosi SerbianTimes.info.

Kaže da joj se ceo svet i “etička analiza njene svrhe kao policajca” promenio u poslednjih četiri-pet nedelja, od kada su izbili protesti zbog rasizma i policijske brutalnosti posle smrti Džordža Flojda u Mineapolisu 25. maja.

“Jedno jutro se probudiš i shvatiš da jedan veliki deo stanovništva i zajednice, kojoj si do juče služio svim srcem i energijom, usvojio neki drugi narativ i priču. Probudiš se, i odjednom tvoja profesija je postala jedna od možda najomraženijih profesija u Americi”.

Kao i drugi američki gradovi, Portland ulazi u petu nedelju protesta koji su nekad mirni, a nekad nasilni. Nataša kaže da je nju i njene kolege šokirala reakcija javnosti.

“To izražavanje što bi u Americi rekli prave, organske mržnje prema policiji. I ne samo mržnje, nego namere i rešenosti da se povrede naši životi do te mere da ja to nikada nisam videla u Americi”.

Policija je, prema njenim rečima, verbalno i fizički napadana, ponekad gađana ekplozivnim napravama domaće izrade, a pojedini demonstranti su čak dolazili pred kuće policajaca ili ih zvali telefonom. Policija u Portlandu je sada uklonila bedževe sa imenima policajaca sa uniformi da bi zaštitila njihovu privatnost.

“Mnoge organizacije, delovi društva počeli da se distanicraju od ikakve saradnje sa policijom, jer je došlo do te mere da nije bezbedno, optimalno i politički pravilno da imate bilo kakve kontakte sa policijom, jer policija, danas u Americi znači rasizam – nažalost”.

Policajka srpskog porekla kaže da su posle smrti Džordža Flojda u Mineapolisu 25. maja svi policajci počeli da se doživljavaju kao jedna grupa iako su razlike između jedinica prema njenim rečima – ogromne.

“U Americi nema kao kod nas u Srbiji jedna policija, nije državna policija, nego imate federalnu policiju, a svaki grad, svaki zaseok i okrug ima svoju policiju tako da je dosta fragmentirano, pa se ne može reći da je isti standard treninga, pristupa, obrazovanja i standard odnosa”.

Haunsperger tvrdi da je policija u Portlandu poslednjih godina dostigla visoki nivo profesionalizma. Uspostavljena je velika integracija sa zajednicom, sistem nadzora i interne kontrole i saradnja sa grupama građana koje imaju uvid u rad policije i daju svoje mišljenje.

“U poslednjih sedam godina imali smo par slučaja da nismo odreagovali kako treba u slučaju nekoliko mentalno obolelih osoba, tako da je federalni Sekretarijat za pravosuđe došao u Portland i stavljeni smo pod nadzor na sedam, osam godina. Mi smo fundamentalno promenili trening, interna pravila i kodeks ponašanja. Imamo integraciju određenih grupa građana, koje daju savete šefu policije. ​Mislim da smo, bar prema mom iskustvu, dostigli nivo idealne integracije da je policija društvo i društvo policija – prema rečima ser Roberta Pila, koji je osnovao Londonsku policiju i smatra se ocem moderne policije. Od 1980-ih policija u Portlandu ima filozofiju da mora da služi narodu, prihvati kritiku i prilagodi se potrebama zajednice”.

Ipak, priznaje da postoji i drugačije viđenje .

“Verujem da ima grupa i organizacija čak i u Portlandu, koje veruju da mi imamo problem rasizma i ja moram da poštujem njihova mišljenja i iskustvo, jer je to njihovo iskustvo. Ne mogu da kažem da nikada u istoriji Portlanda nije bilo policajca koji je imao neke rasističke predrasude, bio bezobrazan ili ‘rastegao’ zakon da bi obavio hapšenje”.

Takođe kaže da se u policiji Portlanda u poslednjih 10-15 godina neguje kultura da policajci prijavljuju ako neko od njihovih kolega uradi nešto protiv pravila.

“Jedino što se sada vidi i što zajednica želi da vidi su slučajevi ekstremnog nasilja i ekstremnog narušavanja naših kućnih pravilnika organizacije. To što se dogodilo u Mineapolisu nijedna organizacija, nijedan policajac ne može da ne osudi, jer to sve protiv čega se mi, interno, borimo”.

Međutim, zbog percepcije sistemskog rasizma unutar policije, deo američke javnosti ipak poziva na ukidanje finansiranja policije, odnosno preusmeravanje sredstava namenjenih policiji – na druge službe, između ostalog socijalne radnike i sferu mentalnog zdravlja. Neki aktivisti čak i na potpuno ukidanje policije. Nataša misli da je previše jednostavan narativ da – ako se ukine policija – neće biti rasizma u Americi.

“Ako je to istina, ako se ukine moja služba, da li to zaista znači da će 400 godina problema sistematskog rasizma da se preko noći promeni? Ja ne znam, ako je to potrebno, ja ću biti prva da kažem evo vam moja uniforma, moja značka, ako je to moj doprinos da se reši 400 godina problema onda može, ali nažalost, nije tako jednostavno”.

Na zahtev javnosti, u portlandskoj policiji su već ukinute dve jedinice – policija razmeštena po školama i jedinica za ulične bande, a za obe Nataša kaže da su imale važnu ulogu u gradu. Dodaje da su svi resursi trenutno usredsređeni na proteste i policija ne može da odgovori na prijave nasilja u porodica, seksualnog nasilja ili provale i pljačke.​

“Kvalitet sigurnosti opada i već preko vikenda imamo porast u naoružanim napadima i pljačkama, na koje nažalost nemamo resurse da uradimo uviđaj tako da počinje mali rast bezakonja”.

Nataša Haunsperger veruje da je njena služba – služba društvu i zajednici.

“Ako ikada dođe do trenutka da društvo koje ja služim dođe do nivoa da nema potrebe za mojom službom, moram jednostavno da prihvatim da to više nije odnos u 21. veku gde imamo takav sistem. Međutim, ako društvo odluči da ukine policiju kao sistem, onda to društvo i organizacije treba da imaju vrlo brzo adekvatni sistem da se zameni moja uloga”, ističe policajka iz Portlanda.

Uporedo sa protestima protiv policije, u nekim američkim gradovima se održavaju i protesti u znak podrške policiji. Neki su politizovani i spojeni sa podrškom predsedniku Trampu, a neki su apolitični. Policijske stanice u Portlandu obilaze članovi Savetodavne grupe rusko-ukrajinske zajednice u tom gradu.

“Pošto smo radili oko 16 sati dnevno, počele su da dolaze određene bake koje su pekle peciva i kolače, počele su da dolaze i čisto pokažu jednu humanu stranu svega, jer bez obzira što nosite ovu uniformu, posle svoje smene vi ste običan građanin”.

Rešenje – smatra Nataša – jeste reforma, prilagođena pojedinačnim regionima, i dijalog građana i policije.

“Kod nas na Balkanu imamo doktorat iz mržnje i nacionalizma, zbog naše istorije, i znamo da, dok određene strane odbijaju da sednu i prizna se prošlost, kako god dobra ili loša bila – jako je teško postići napredak. Što se tiče određenih, krajnjih mera nepravde, kao što se to desilo u Mineapolisu, mi toga nemamo ovde, ali možda imamo neki drugi nivo koji zahteva da se razjasni, promeni… međutim trenutno nemamo taj nivo mira i stabilnosti da bismo mogli da uspostavimo dijalog”, zaključuje policajka Haunsperger.

Izvor SerbianTimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More