Leskovčanka sa Gete instituta u Nemačkoj: Kada virus slabi, on se menja, to nije isti virus (VIDEO)

Foto: PrintScreen/YouTube/N1
1,097

Jelena Božilović Đurović sa Instituta za medicinsku hemiju Gete univerziteta u Nemačkoj za N1 kaže da se na vakcini protiv koronavrusa radi izuzetno brzo. Jedna kompanija čiji rad prati je, kako ističe, već u drugoj od ukupno tri faze kliničkih ispitivanja.

Dr Božilović Đurović ističe da se mnogo toga dogodilo u samo nekoliko meseci, i da u svetu trenutno postoji 17 kandidata za vakcinu protiv koronavirusa, piše N1.

“Jedna firma koju pratim detaljno već se nalazi u drugoj kliničkoj fazi. Najčešće se shvata da kad se nešto kreira, da je jednostavno, ali razoj vakcine je složen proces. Prvo se radi analiza virusa, zatim se dizajnira vakcina koja se prvo proba na životinjama, tek onda se dolazi do tri kliničke faze testiranja na ljudima. Prva je na malom uzorku, 10 do 30 ljudi, uzrasta od 18 do 55 godina, i u toj fazi se testira samo kako ljudi podnose vakcinu. Ova firma o kojoj govorim je sada u drugoj fazi koja podrazumeva testiranje na 50 do 500 dobrovoljaca, istog tog uzrasta, i tu se određuje kakav je imuni odgovor na vakcinu”, objašnjava sagovornica N1.

Pokazalo se da je imuni odgovor dobrovoljaca koji su primili vakcinu bio 1,8 do skoro tri, odnosno tri puta veći nego kod osoba zaraženih prirodnim putem.

“U ovoj fazi treba se odrediti doziranje, i određuje se kolika je podnošljivost vakcine za zdravog čoveka. Onda dolazi treća faza u kojoj bi se ispitivalo kolika je učinkovitost te vakcine, i u zadnjoj fazi se predaje regulatornim organima koja vrše proveru i određuju da li nešto može da uđe na tržište i registruje se kao lek”, kaže Božilović Đurović.

Ističe da se na razvoju vakcine za koronavirus izuzetno brzo radi, i podseća da razvoj jedne vakcine ponekad traje i više od 10 godina. Problem je, kako kaže, shvaćen vrlo ozbiljno, investirano je dosta sredstava i angažovano je puno ljudi, zbog čega i danas i imamo rezultate.

“Mora se shvatiti da do momenta dok nemamo vakcinu, mi imamo problem, čak i ako bismo našli neki lek, teško se leče virusne bolesti, i oni mogu da budu sa posledicama kada se već dođe do infekcije. Vakcina je jedini način da budemo sigurni da bez posledica možemo da živimo s tim bez problema”, poručuje.

Kaže i da navodi o slabljenju virusa nemaju naučno utemljenje, jer je deo virusa koji ga čini tako aktivnim jako visoko kozerviran, po prirodi sam sebe štiti, i ako u tom delu ne mutira, njegova jačina se ne smanjuje.

“Nisam našla nijednu ozbiljnu studiju koja bi pisala o tome, jer kad slabi, on se menja, nije to isti virus”, kaže Božilović Đurović.

Stanje u Nemačkoj je, prema njenim rečima, dinamično, ali stabilno i broj aktivno zaraženih je u konstatnom opadanju. U Nemačkoj se pritom preventivne mere veoma postupno ublažavaju za razliku od Srbije gde smo, kako ističe, iz karantina odjednom prešli na otvorene noćne klubove i diskoteke.

“To nije odgovaralo opasnosti koju korona nosi sa sobom”, upozorava Božilović Đurović i dodaje da poštovanjem mera svi zajedno odlažemo vreme masovne zaraze i samim tim kupujemo vreme da se dođe do leka ili vakcine.

Izvor N1
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More