SPC i vernici danas slave Ivanjdan- Rođenje Svetog Jovana Preteče, jedan običaj se posebno poštuje

Foto: Trebinje live
977

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve 7.jul ispisan je crvenim slovima kao veliki praznik – rođenje svetog Jovana Preteče, jedno od tri sveta rođenja koje se praznuje pored Hristovog i Bogorodičnog. Poznat je i kao “najveći devojački praznik” za koji se vezuju brojni običaji, piše zena.blic.rs.

Prema hrišćanstvu Sveti Jovan Preteča krstio je Isusa Hrista u reci Jordan, a u našem narodu slavi se i kao zaštitnik kumstva i pobratimstva. A narodno praznovanje Ivanjdana vezuje se za predhrišćanski period i dolazi od ratarskog kulta koji slavi početak žetve i Sunce koje tokom letnje dugodnevice sija najjače.

– U zemljoradničkoj kulturi, dakle u Vojvodini, Ivanjdan se više slavio, dok je Petrovdan praznik koji više bio oboležavan u stočarskoj kulturi, dakle južno od Save i Dunava, objašnjava za Žena.rs Vesna Marjanović, etnolog.

Ona još kaže da je venčić na kuću uvek bio siguran znak u kakvo domaćinstvo ulazite.

– Dok sam još bila mladi etnolog, moje starije kolege su me podučavale da je venčić od ivanjskog cveća u multikulturalnim sredinama uvek bio siguran znak da ulazite u srpsku kuću, kaže.

Danas je malo običaja ostalo, ali venčić se i dalje zadržao. Evo koji su običaji poštovali i šta su značili.

U Vojvodini se na ženski praznik ovenčava zdravlje porodice
A danas se u Vojvodini na ženski praznik kako se još zove zbog običaja vezanih za ženski rod, pletu venci od livadskog i baštenskog cveća jer se smatra da priroda 7. jula dostiže vrhunac razvoja pa je valja ovenčati.

Kakva milina za devojke koje hitaju da vredno naberu cveće pa da od njega ispletu vence!

Venci se pletu za zdravlje
Cvetne ukrase zatim kače, običaji kažu, iznad ili desno od ulaznih vrata, negde na kapije, a negde “na čelo” kuće jer se tako način “ovenčava” zdravlje ukućana i štiti domaćinstvo od bolesti. Venac čuva kuću narednih godinu dana.

Što momci više skoče iznad vatre, usevi će biti bogatiji
U Somoboru pred praznik gore Ivanjdanske vatre – a ovaj običaj datira iz davnih, davnih vremena pa je tako 1282. zabeleženo “pred vrati domov svoih požar zapalivši preskakajot, po drevnome nekomu običaju”.

Ivanjdanske vatre bile su letnji pandan paljenju božićnog badnjaka, običaj koji se vezivao za sve slovenske narode. Verovalo se da će “što više momci iznad vatre skoče i usevi biti veći”, piše “Ravnoplov”.

“Ovoliki Ivandan ili “Gori, Ivane!”, vikali su devojke i momci se oko vatre oko koje se igralo kolo i pevalo: “Ja posej’o lan, baš na Ivandan”

Gružanke devojke sade žito koje niče na Petrovdan
“O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko vatre”, podseća na običaj “Glas Zaječara”.

A pletenje cvetnih venaca i danas podseća devojke da misle o onim svadbenim, a venčiće bi trebalo da ukrase crvenom ružom.

Pamti se kako su devojke iz Gruže palile vatru, a sa vencima ivandanjskog cveća celu noć igrale i pevale. Razilazile bi se tek u ranu zoru, a svaka bi ponela ugarak iz vatre dok bi venčić stavila na vrh kapije.

Radile su ovo i devojke u u čačanskim selima, a sve kroz smeh koji je odzvanjao celu noć. U ovom delu Srbije veruje se da bi noć pred Ivanjdan trebalo hvatati svice i nositi kući.

U vinogradima se ništa ne radi, tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Veruje se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje jer ga čuva Sveti Jovan.

A Gružanke devojke ne zaboravljaju da posade u saksiji malo žita, pa na Petrovdan gledaju kako je niklo.

Pale se i vatre u Boru, plete cveće i slavi devojački praznik.

Izvor zena.blic.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More