Prelepa ljubavna priča! Kako je jednu Srpkinju ljubav vodila do Nemačke!

Foto: PixaBay
98

“Možda sam početak priče neće zvučati srećno, ali razvoj i kraj je predivan”, ovom rečenicom počinje ljubavna priča sa Fejsbuka koja je unela najbolju dozu romantike na ovu društvenu mrežu, i uverila sve da ljubav na prvi pogled zaista postoji, prenosi “Žena.blic”.

“Naime, u martu 2019. moj deka je preminuo, za njega sam bila previše vezana, kao i cela moja porodica. Odlučila sam da uplatim letovanje u Grčkoj, sebi i baki iste godine. Odlučila sam se za Tasos, Limenas, ceo iznos je bio uplaćen i samo smo čekale datum kada treba da krenemo. Polazak je bio planiran za 30.06.2019. Dan pred polazak, porodično smo otišli na dekin grob da upalimo sveću, kao i svaki vikend do tada. U povratku, u neposrednoj blizini spomenika moja baka se saplela i pala. Odmah su se moj otac i brat uputili u bolnicu sa njom zbog jakog bola u ruci, a ja sam otišla sa mamom kuci i čekala da mi jave šta se dešava, pre svega da li je dobro, a nakon toga i da saznam šta da radim vezano za polazak. Kontaktirala sam agenciju da proverim šta se dešava u slučaju da ona ne može da krene, da li može neko umesto nje. S obzirom da je jedan dan pre planiranog polaska, oni se trude da mi izađu u susret i kažu da će uraditi sve sto je u njihovoj moći (jer dobijam ujedno informaciju da su već svi podaci o putnicima poslati, nisam ispitivala gde i kome)”, piše u nastavku priče koju je u Fejsbuk grupi “Uživo iz Grčke” (“Live from Greece”) lajkovalo više od 3,5 hiljada ljudi, a komentarisalo oko 400 korisnika ove mreže – najpozitivnije moguće.

Putovanje u Grčku

“Otac mi javlja nakon nekoliko sati čekanja da je prelom ruke u pitanju, ali da je jedan doktor rekao da može da putuje dok je drugi rekao isto, ali dodao da bi to bilo na sopstvenu odgovornost. Porodično smo, naravno, odlučili da baka NE putuje, jer je u takvoj situaciji, ipak, najbezbednija u svojoj zemlji, ukoliko nešto krene po zlu. Nakon toga sledi moja jurnjava oko zvanja prijatelja, rođaka svih živih koji bi možda mogli i želeli da krenu sa mnom, jer je sve uplaćeno za dve osobe, ali naravno, bezuspešno. Niko nije mogao dan pred polazak da se organizuje i krene. Odlučujem da krenem sama! Roditelji malo skeptični, kako ćeš sama, što ne odložiš. Rekoh: “Ne, već sam spremna i psihički i fizički za polazak, i baš mi je bio neophodan odmor, jer sam jako mngoo radila pre toga. Imam 24 godine, inače.

Sutradan, polazak uz ne preteranu euforiju kako inače biva uvek kada znate da odlazite u Grčku, jer su vam na se na neki način planovi poremetili… Ali sve se menja istog trenutka kada ugledate more. Deset dana uživanja počinje… Iako sama, nikad bolji odmor! U pravom smislu odmor! Svaki dan plaža, kupanje, sunčanje, uveče sedenje u baru na plaži uz zalazak Sunca”.

Sudbonosni susret

Putovanje u Grčku počelo je na nesvakidašnji način, a onda joj je promenilo život:

“Napominjem uvek isti bar, Island bič bar, svih osam dana. Devetog dana svog odmora, uveče, iz nepoznatog razloga (neki znak kao i sve prethodno sa bakom što tada nismo tako shvatali) odlučim da promenim bar, i odem u Akva bič bar koji je odmah pored, ponovo kao i svako veče, da sedim i uživam uz zalazak Sunca. Nakon sat vremena, ulaze tri momka i jedna prelepa devojka. Jednog od njih sam odmah spazila i pomislila kakvo savršenstvo. Bar je bio zaista prazan, oni odlučuju da sednu odmah do mene, u tom momentu ni ne pomišljam da išta od toga ima veze sa mnom, što više razmišljam da je on, baš on sigurno sa tom devojkom jer su oboje PRELEPI! Nakon 20- ak minuta ona se okreće ka meni, i obraća mi se na grčkom na šta ja odgovaram da ne govorim grčki i prelazimo na engleski, upitala me je da li imam upaljač, na šta sam joj ljubazno odgovorila da imam i dala, zatim je usledilo pitanje zašto sediš sama? Bila je pomalo šokirana i zbunjena, da li čekam društvo? (Inače je sve to bilo njegovo maslo, da mi se ona obratu i pozove me, što sam, naravno, kasnije saznala). Rekla sam da sam sama i da ne čekam nikoga, pozvala me je da sednem sa njima. Na nekoliko sekundi sam zastala i razmišljala da li treba uopšte da im se pridružim, ionako se vraćam kući za dva dana, ali sam prihvatila. Upoznali smo se i počeli da ćaskamo, svi oni su Grci! Bili su neverovatno prijatni i druželjubivi, zaista nisam imala osećaj da smo se upoznali to veče.

Saznala je zatim važnu vest:

Saznajem da je ona njegova rođena sestra, uh, olakšanje! Ali i to da on živi i radi u Nemačkoj, dok je ostatak porodice u Grčkoj, u gradu Drama, blizu Kavale. Za sutradan smo se dogovorili da svi zajedno idemo na plažu, i da se ujutru čujemo, ubacili su me u njihovu grupu na Votsapu gde su slali fotografije. Ceo dan sutradan smo proveli zajedno na plažama, on izuzetno fin i pažljiv, ali nikako ne odaje utisak da mu se ja dopadam, šta više, pomišljam i da nema ničega sa njegove strane . I ja sam, takođe, uzdržana, ne pokazujem emocije. Napravili smo divne fotografije svi zajedno, a njegova sestra je ceo dan malo više forsirala da fotografiše mene i njega zajedno. Nakon celog dana na plažama (Golden Beach, Giola, i obilazak celog Tasosa) odlazimo nazad u Limenas i dogovaramo se da svi zajedno izađemo ponovo uveče. Sat vremena nakon povratka, počinju da stižu PRIVATNE poruke na Votsapu od njega, ne u grupu koja je napravljena za deljenje fotografija, već privatno! Počnemo da se dopisujemo i sledi pitanje da li želim da izađemo? Odgovaram pomalo začuđeno, ti i ja? Na šta odgovara: “Ako želiš”. (Pomislih ko ne bi želeo) ali odgovor je bio, naravno: “Ali kasnije se vidimo i sa ostalima?”. Tako je i bilo, našli smo se, otišli u bar na plaži, sedeli, pričali satima, naravno na ostatak ekipe nismo ni pomislili. Pitao me je da li postoji mogućnost da ostanem nekoliko dana duže i odem sa njima u njihov grad, da bi mi oni platili avio kartu za nazad, ali nažalost nisam mogla da ostanem zbog povratka na posao. U tom momentu nisam razumela da i oni sutradan kad i ja kreću nazad. Proveli smo celo veče i celu noć zajedno i rastali se, ja sam napustila hotel rano ujutru, a nakon tog našeg pozdrava je on ponovo pitao gde sam, sela sam u Akva bič bar ponovo, da sačekam polazak do kog je bilo još pet sati”.

Susret u Beogradu

“A on nakon što se spremio u svom hotelu došao je da se još jednom pozdravimo. Popili smo kafu, njegova sestra je takođe došla da me pozdravi, i tu smo se rastali. Oni su otišli pre mene. Od tog trenutka mi nismo prestali da se dopisujemo, i ubrzo nakon toga smo zaista otvorili dušu jedno drugom i rekli šta osećamo, osećnja koja sam ja imala bila su ista sa njegove strane, s tim da kada su mu njegovi prijatelji i sestra rekli da se on meni dopada po načinu na koji ga gledam, on je govorio nema šanse. Krajem avgusta je ponovo imao nedelju dana odmora, i nekoliko dana od rastanka obećao mi je da će doći u Beograd. Tako je i bilo, 31.08.2019. smo se videli i proveli prelepih sedam dana tu. Sledeći susret je bio ponovo u Grčkoj 30 10.2019. ali samo na dvadana, tada sam upoznala njegovu porodicu koja me je predivno dočekala.

Zbog korone dva puta odlagali venčanje

Stvari su se brzo razvijale, jer, priča kaže, to se dešava kada je ljubav prava.

“Nakon toga dogovor je bio da ja odem u Nemačku 03.12.2019 i ostanem tamo tri meseca, usput sve vreme naše slaganje je zaista savršeno kao i naš odnos. Tada smo zajedno proveli dva i po meseca zajedno, bez jedne jedine svađe, nekome će to biti čudno, ali za mene je to zdrav odnos. Putovali smo za katolički Božić u Pariz, za Novu godinu u Amsterdam. U tom periodu smo odlučili da želimo da se venčamo, i počeli prikupljanje dokumenata, odlučili smo se za Dansku (jer je procedura mnogo jednostavnija i brža nego u bilo kojoj državi, posebno u Nemaćkoj).

Vratila sam se u Srbiju da izvadim određena dokumenta koja sam morala lično da prikupim. Sve smo poslali i mesec dana nestrpljivo iščekivali odgovor danskih vlasti da li će nam odobriti papire (pored dokumenata smo morali da priložimo i dokaze o našoj vezi, fotografije, dopisivanje i tako dalje).

Odgovor je stigao 28.02.2020.i termin je bio zakazan za 02.04.2020. MOJ ROĐENDAN!

Prvog marta sam otišla u Nemačku na dve nedelje i 15 marta se vratila u Srbiju, planirala sam da se vratim 29. marta pred venčanje, jer mi je ostalo još samo 14 dana u Evropskoj uniji.

Na aerodromu me je sačekala vest o vandrednom stanju i rešenje o samoizolaciji 14 dana. Naš termin propada i sve granice se zatvaraju.

Ostajem zarobljena u Srbiji tri i po meseca. Novi termin smo dobili 21. juna koji je, takođe, propao zbog nemogućnosti da odem. Treći termin smo dobili 21.jul i napokon smo ga iskoristili!

Već pet dana moja ogromna ljubav i ja smo muž i žena!

Nikada nisam verovala u ljubav na prvi pogled i za mene je to uvek zvučalo kao izlizana priča, ali ljudi moji, ovo je nešto što se ne može opisati rečima”.

Kakva priča, zar ne? Slažu se sa nama i oni koji je komentarišu, a koji poručuju: “Budite srećna porodica ceo život, to vam želim ja koja sa mužem slavi 47 godina braka i uvek glasam za ljubav”, “Sve najbolje, stvarno divna priča”, “Divno”.

Na Fejsbuk grupi “Live from Greece” u toku je serijal ljubavnih priča iz Grčke koji će trajati narednih 10 dana. Jedva čekamo još jednu ovako uzbudljivu.

Izvor Žena Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More