Banja Vrujci postala utočište gastarbajtera

354

“Došao sam sredinom jula da se odmorim u Banji Vrujci. Onda se ispostavilo da imam probleme sa kolenima, ali i da zbog zatvaranja granica ne mogu da se vratim u Austriju. Kako u ovom divnom selu nema korone, odlučio sam sa suprugom da ostanemo da se leim i odmarmo do kraja avgusta”.

Milan Dučić iz Graca nije jedini naš čovek iz dijaspore, koji ovih dana boravi u Banji Vrujci. Ima još osamdesetak gastarbajtera, koji su smešteni u hotelu “Vrujci”, najvećem turističkom objektu, okolnim vilama, ali i u svojim kućama i vikendicama.

Banja Vrujci je smeštena u selu Gornja Toplica, na pola puta od Ljiga do Mionice i na sat vožnje novim auto-putom od Beograda, aerodroma “Nikola Tesla” i aerodroma u Lađevcima kod Kraljeva. Već devedeset godina Banja Vrujci je odmaralište, ali i lečilište, jer reka Toplica ima blagotvornu vodu i blato za lečenje bolesti kostiju. Njena okolina je bogata istorijskim mestima, kao što su Robnička pećina, Struganik i rodna kuća vojvode Živojina Mišića, Ravna Gora i spomenik đeneralu Draži, Mionica, Divčibare, Rajac, manastiri – Lelić, Ćelije, Bogovađa.

“Zahvaljujući našim radnicima na privremenom radu u zemljama Evrope, koji su sada na privremenom odmoru u našoj banji, hotel “Vrujci” usred epidemije korone virusa radi sa devedeset odsto kapaciteta. Svi naši kapaciteti smeštaja i lečilišta zauzeti su do 20. septembra”, kaže direktor hotela Ivan Radović.

Ivan Radović, direktor hotela Vrujci

Lekovitost vode reke Toplice otkrili još srpski rаtnici, koji su u vreme mnogobrojnih bitаkа u Balkanskim ratovima, а nаročito posle Kolubаrske bitke u Velikom ratu, vidаli svoje rаne i druge boljke kupаjući se. I seljаnkаmа, koje su dugo stаjаle bose u reci potаpаjući i kiseleći ćeten i konoplje, rаne nа nogаmа su posle togа brže zаrаstаle, а reumаtične i druge bolesti iščezаvаle. Posebnа vrednost je moć vrujаčke vode dа pomogne u lečenju nerotkinjа. Mnogo putа do sаdа su ljudi iz hotela, u ime Vrujаcа, kumovаli dugo željenom detetu dajući mu najčešće ime Toplica ili Vrujka.

“Opština Mionica i država Srbija su još 1935. godine počeli da rade na formiranju banje kao odmarališta i lečilišta. Prvo kupatilo “Živojin Mišić” podignuto je 1938. sа dvа bаzenа, muškom i ženskom, nа sаmim izvorimа tople vode. Godine 1953. uz svаki bаzen je dozidаnа po jednа svlаčionicа. Nа betonskoj ploči uzidаnoj nа užoj spoljаšnjoj strаni kupаtilа stoji sledeći nаtpis: “Opštinsko nаrodno kupаtilo Vojvodа Mišić podigoše grаđаni izginulim i pomrlim rаtnicimа, od 1912. do 1919. godine zа uspomenu 1938. godine.” Dve i po decenije kasnije podignut je hotel “Vrujci”, čime je objedinjen rad bazena kao lečilišta, ugostiteljstva sa smeštajem, sportkse i rekreativne aktivnosti”, priča nam kratku istoriju ove banje direktor Ivan Radović, koji već 17 godina radi u ovom hotelu.

Za ovo divno mesto, smešteno u dolini planinske reke, a okruženo brdima, prepunim voćnjacima i pašnjacima, priča se d aje seljačka banja, jer su se do skoro i seljani lečili u potocima, tako što su sedeli u vodi i mazali se lekovitim blatom. Toga više nema, jer je Banja Vrujci uz pomoć opštine i države popločala reku i investirala u infrastukturu. U banji pored hotela radi i još jedna turistički kompleks sa bazenom i ogromnim toboganom, koja je dobila nezvanino ime Nova banja. Tvorac Nove banje je profesor dr Milisav Čutović, začetnik zlatiborske „Čigote”. Aktivna je i konoba “Kondir” sa bazenom i odličnom kuhinjom, najpoznatije seoske porodice Kovačević.

“Svi su naši banjski objekti puni gostiju, jer Banja Vrujci nema koronu, što ga čini idelanim mestom za bake i deke, koji su došli sa unucima iz velikih gradova, da se odmore i uživaju u razvoju svojih potomaka.  Mi se svi odrasli pridaržamo mera zaštite, ali deca su slobodna da se igraju i kupaju po čitav dan. Uveče je vazduh svež pa divno spavaju”, opisuje ovaj mali seoski raj Sveto Kovačević, vladnik “Kondira”, koji je, takođe, rasprodat do kraja septembra.

Odlična popunjenost i sve veće interesovanje gostiju, posebno iz dijaspore, povećali su potražnju za smeštajem i boravkom u Banji Vrujci. Na to su prvi reagovali zaposleni u Hotelu “Vrujci”, koji us prepoznali srpsku dijasporu kao tržište kome treba da se obraćaju i da ga osvajaju.

“Kako je naš hotel privatizovan od strane Srpkinje iz Londona i Rumuna iz Temišvara, mi već imamo jake veze sa srpskom dijasporom. Odlučili smo, međutim, da činjenicu da je hotel postao utočište gastarbajtera, to pretvorimo u dugoročnu poslovnu saradnju sa našim organizacijama i ljudima iz rasejanja”, priča nam direktor hotela Ivan Radović.

Naši ljudi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske, s akojima smo razgovarali su oduševljeni lepotom prirode i same banje.

“Da Evropljani upoznaju Banju Vrujci, shvatili bi da je naša otadžbina prekrasna i da su naše banje kao i njihove, lek za naše organizme i raj za našu dušu” – posetski se izražava Vlada Vujačić iz Ciriha.

Stručne analize su pokazale da u zemljama nemačkog govornog područja, Austriji, Nemačkoj i Švajvarskoj, živi najveći broj iseljenih Srba iz Srbije i da oni predstavljaju prvu ciljnu grupu, kojoj će hotel “Vrujci” da se obrati za saradnju.

“Već krajem leta uputićemo našim ambasadama, eparhijama, klubovima, udruženjima, savezima i uglednim ličnostima iz srpske kolonije u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj pozive da posete Banju Vrujci i naš hotel. Da se upoznaju sa našim planovima o pretvaranju hotela u utočište gatsarbajtera i u tačku spajanja matice i dijaspore. Nadam se da ćemo se dogovriti da kada se grnaice otvore, da u Beču, Štutagrt i Cirihu predtavimo našim ljudima prirodno blago i lepote Banje Vrujci i njene okoline “, otkriva nam direktor Ivan Radović.

 

Marko Lopušina

 

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More