Bećković Muzeju Adligata poklonio rukopis pesme “Vera Pavladoljska”

Foto: printscreen/ Instagram Udruženje Adligat
67

Književnik i akademik Matija Bećković, član osnivač Adligata, poklonio je za Muzej srpske književnosti rukopis pesme “Vera Pavladoljska”.

Svoja najbolja dela za Adligat su u rukopisu poklonili i Milovan Danojlić (Kako spavaju tramvaji), Pero Zubac (Mostarske kiše), Ljubivoje Simović (Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici), Ljubivoje Ršumović…

Muzej srpske književnosti sakuplja i predstavlja materijal o srpskim književnicima, udruženjima književnika, o književnim i srodnim delima, istoriji i teoriji književnosti, književnoj kritici, kao i lične predmete književnika ili predmete pomoću kojih su napisana značajna književna dela, rukopise…

Osim toga, Muzej kroz bogatu građu predstavlja i celokupnu srpsku istoriju, sa fokusom na književnost.

Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat i direktor Muzeja srpske književnosti kaže da se u njihovom muzeju, koji je osnovan 2012. godine uz podršku najznačajnijih živih srpskih književnika, kao i Udruženja književnika Srbije, SANU i Srpskog književnog društva, nalaze zaostavštine više od stotinu najznačajnijih srpskih književnika.

“Kod nas su, između ostalog, legati Milovana Danojlića, Pere Zubca, Miodraga Pavlovića, Vojislava Ilića Mlađeg, zbirke Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Grozdane Olujić, prepiska Save Šumanovića i Rastka Petrovića, važan deo arhive Udruženja književnika Srbije i zbirka sa više od 50.000 posveta, uglavnom srpskih autora“, ističe Lazić.

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska.

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala među liticama
Gonjen tocilima, kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska.

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska.

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrcavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke, naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska.

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska.

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska.

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska.

Ronio u najdublje, bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran – pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska.

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska.

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska.

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaže gde sam
Zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska.

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska.

Matija Bećković

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More