Danski glumac i srpski aktivista Slavko Labo Labović iz Kopenhagena, prilikom prošlonedeljne poseti otadžbini uhapšen je u Crnoj Gori. Ovu vest nam je potvrdio njegov brat Žarko Mero Labović:
„Slavko je uhapšen čisto zbog politike. Priveli su njega i još petoricu Srba, valjda zbog kršenja javnog reda i mira, saslušali i pustili opet na slobodu”.
Ovo je drugo hapšenje Slavka Labovića u rodnoj Crnoj Gori zbog toga što podržava srpski narod i što se javno buni protiv antisrpske politike crnogorske vlasti. Poznat kao srpski aktivista i predsednik Udruženja Srba u Danskoj, početkom avgusta Labović se javno obratio ovim rečima:
“Kao i svi vi, nemoćno i sa neizmerljivim bolom i tugom sam posmatrao propast i uništavanje mog naroda, državotvornog i autohtonog, srpskog naroda! Godinama se dešava gruba diskriminacija. Narodu su oduzeta osnovna ljudska prava i svako dostojanstvo. Nad ugroženim i napaćenim srpskim narodom se vrši duhovni i kulturološki genocid! Kivno, sistematski i krvoločno se satire naš narod i zatiru se njegovi koreni, tragovi, a time i budućnost!”, kazao je Labović.
Prema njegovim rečima, veleizdajnički podgorički režim neumorno i ostrašćeno sprovodi nasilnu i izopačenu promenu našeg identiteta i naše slavne istorije čija je parola je sledeća: “Pljuni svoga oca i đeda u lice, i budi sve suprotno onog, što su oni bili!”.
Vrhunac ovog samoubilačkog i krajnje nemoralnog projekta se desio kada je režim krenuo u cinični i neumoljivi pohod na našu svetu, Srpsku pravoslavnu crkvu, kaže glumac.
„Desilo se jedno Božije čudo! Narod Crne Gore, pošteni ljudi, ljudi koji mare za osnovna ljudska prava, za slobodu, demokratiju i dostojanstvo su ustali u odbranu svoje vere i svih svojih, iskonskih vrednosti! U molebanima, krsnim hodovima i svetim litijama učestvovalo je desetine i desetine građana širom Crne Gore! To su ponosni i kuražni ljudi, koji peru crni obraz Crne Gore, to su oni, koji nisu prodali i izdali svoju čast i svoj obraz”, rekao je Slavko Labo Labović.
Rođen je 17. novembra 1962. godine u planinskom gradiću Kolašinu u Crnoj Gori u porodici crnogorskih Srba. Kada je imao pet godina, njegova porodica se preselila u Dansku, gde su Labovići dobili stan u stambenom kompleksu u Balerupu, malom gradiću na istoku Danske.
– Moja porodica potiče iz sela Kraljske bare kod Kolašina. Otac mi je bio seljak, a majka domaćica. Izrodili su nas petoro dece, kada su 1968. godine na nagovor tetka, odlučili da potreže sreću u Danskoj. U Kopenhagenu sam završio osnovnu školu, gimnaziju, jezički smer, a potom upisao Višu medicinsku školu, smer psihijatrija. Neko vreme sam radio u bolnici na prijemu teških bolesnika, a onda sam odlučio da prihvatim poslao prevodioca u danskom Crvenom krstu. Petnaest godina sam trenirao tekvando i držao klub borilačkih veština. Krajem osamdesetih sam zajedno sa bratom Žarkom služio vojsku u Gospiću. Nisam želeo da zaboravim otadžbinu. Tokom rata i raspada SFRJ redovno sam odlazio u Srbiju i Bosnu. A krajem devedesetih aktivno sam se uključio u srpski politički život. Postao sam predsednik SDS u Danskoj i zvanični zastupnik Srba u Kraljevini – priča Slavko Labović.
Radio je i kao pedagog u omladinskoj ustanovi, ali i kao šef obezbeđenja jedne kopenhagenske diskoteke. Devedesetih godina, kada je osnovao Udruženje Srba u Danskoj organizovao je demonstracije protiv antisrske kampanje u zemljama Beneluksa i Skandinavije.
Kao srpski lider Labović je uspeo da do 1999. registruje 500 članova Srpske demokrastske stranke u Danskoj, a da na demonstracije protiv NATO i danske Vlade, u Kopenhagenu, marta 1999. izvede 2.500 ljudi. Kada se na Petrovdan 2001. godine njegov lik pojavio na naslovnim stranama danskih novina Slavko Labović je postao žrtva progona kraljevske tajne policije:
– U dosijeima danske tajne policije PET obeležen sam kao politički protivnik Kraljevine Danske i kao državni neprijatelj broj jedan, zato što sam se usudio da javno njihovom premijeru 1999. godine kažem da donošenjem odluke njegove Vlade da Danska učestvuje u agresiji NATO na Jugoslaviju, krši danski Ustav. Hans Engel, predsednik Komiteta za odbranu Kraljevine Danske mi je skrenuo pažnju rečima: “Nemoj ti nama da pričaš o našem Ustavu!” Nazvao me šuškašom i teroristom. Tajna policija je potom počela da prisluškuje moj kućni i mobilni telefon, njeni agneti da me prate i dopunjavaju moj dosije novim informacijama o mom “subverzivnom” radu!” – pričao mi je Slavko Labović.
Da bih izbegao policijski i politički progon zbog SDS-a, osnovao je prvo Srpsko društvo “Sloga”, sa oko 500 članova, čija je kratica isto SDS. A da bi unapredio srpstvo i pravoslavlje u Danskoj i Skandinaviji, sa grupom prijatelja formirao je “Srpsko bratstvo”, tajnu organizaciju najuspešnijih i najodanijih Srba u Evropi. Zahvaljujući svoj patriotskom angažovanju Slavko Labović jedno vreme bio i predsednik Crkveno-školske opštine u Kopenhagenu. Potom je izabran za vođu svih danskih Srba.
U međuvremenu počeo je profesionalno da se bavi medicinom i glumom. Njegov prvi film je akcioni triler „ Diler “, gde se okušao kao glumac i bio zapažen od ljudi iz kinematografije. Potom je snimio „U Kini jedu pse “, film reditelja Lase Spang Olsena. Tu je i triologija „ Diler “. Od domaćih filmova, igrao je u filmu Srdana Golubovića „Apsolutnih sto “ i u tv seriji “Bice mog oca” i drugim projektima u Srbiji.
Labović je lane i ove godine kao predsednik Udruženja Srba u Danskoj, pažnju danske i crnogorske javnosti privukao sa nizom izjava o situaciji u Crnoj Gori, o korupciji, uništavanju životne sredine, o gašenju srpskog naroda.
Podržavao je litije Srpske pravoslavne crkve i uputio je apel srpskom narodu u Crnoj Gori:
„Vi morate da se ujedinite! Narod to od vas očekuje! Traži! I zahteva! Morate da zaboravite sve sitne, stranačko-političke interese! Vi nemate pravo da ne iskoristite istorijsku priliku, da Crnu Goru oslobodite od poslednjeg komunističkog tiranina i diktatora u Evropi, koji je pohulio Boga, braću podelio i posvađao i koji nas gura u propast 30 godina”, istakao je Slavko Labo Labović, srpski aktivista iz Kopenhagena.
Njegov patriotski angažman kao Srbina zasmetao je vlastima u Poodgorici, pa je zbog toga Slavko Labović uhapšen opet, saslušavan i srećom pušten na slobodu.
Marko Lopušina
