POSTIGAO ČETIRI GOLA BARSELONI NA ISTORIJSKOM MEČU: Ovo je Srbin kome su se poklonili Figo, Ronaldo, Guti…(VIDEO)

foto:printscreen youtube
147

12. marta 1997. godine Barselona i Atletiko Madrid su ukrstili koplja u „Kupu kralja“ i odigrali istorijski meč za pamćenje. Tada su se sasatali u četvrfinalu, u prvom meču u Madridu bilo je 2:2, a onda je usledila goleada i sjajan meč na „Kamp Nou“.

U timu Barselone, igrao je kasnije trener ove ekipe Luis Enrike, a uz njega i Gvardiola, Figo, Ronaldo, dok je na klupi bio Bobi Robson. Na drugoj strani, takođe kasnije trener Atletika „Čolo Simeone“ bio je deo ekipe Radomira Antića, ali je revanš meč propustio zbog suspenzije.

Umesto da slave, navijači Barselone nisu znali šta ih je snašlo posle samo pola sata igre. Na jednom od najvećih stadiona u Evropi, „Kamp Nou“ vladao je muk. Bilo je 0:3! Sva tri gola bila su delo Milinka Pantića! Prvo je u mrežu poslao otpadak posle šuta Agilere, zatim je fenomenalnim udarcem sa 20 metara u bliži ugao prevario Vitora Baiju, da bi u 31. minutu pogodio sa bele tačke posle prekršaja Blana nad Kikom. Tišina na „Kamp Nou“, dok Srbin slavi sa visoko podignuta tri prsta. Publika je bila u šoku, Bobi Robson, Ronaldo, Figo, Luis Enrike i ostali nisu znali šta ih je snašlo.

A onda Robson pokazuje hrabrost i mudrost, i već u 41. minutu izbacuje dvojicu defanzivaca Blana i Popeskua, a ubacuje ofanzivne Hrista Stoičkova i Picija. Totalna ofanziva domaćina jer Atletiko ima prednost od 5:2 i Englez shvata da nema šta da izgubi. Ali je onda usledio potpuni haos u drugom poluvremenu.

Počelo je agresivnim napadima Barse što je rezultiralo golom Ronalda u 47. minutu. Neodbranjiv volej u mrežu Moline za tračak nade navijača Barselone. Samo dva minuta kasnije, totalni šok za goste. Nešto između šuta i centaršuta Serđija, lopta pada u peterac Atletika. Pici je promašio, ali ne i Ronaldo. Gol! „Kamp Nou“ je u transu. De la Penja žuri po loptu i nosi je na centar.

I taman kada su već svi videli “zahuktalu” Barselonu u polufinalu i čekali da samo dokusuri pokleklog protivnika, Milinko Pantić nema nameru da se preda. Podbada loptu i šalje je preko Baije za hladan tuš svih Katalonaca.

Ali Barselona ne bi bila Barselona kada bi odustajala tako lako, nastavila je silovito da napada, a jedan od najboljih igrača svih vremena, nezaustavljivi Ronaldo postiže gol i ponovo pravi dramu. Bilo je 4:4. Atletiko je još uvek imao rezultat, ali „Barsu“ je posle “Zubinog” gola i osećaja da postoji šansa prosto bilo nemoguće zaustaviti. U 82. minutu lopta se posle udarca glavom Abelarda odbija do Picija, velikog pojačanja iz Tenerifea, koji se nalazio na pravom mestu i pogodio za potpuni preokret. Barselona je slavila rezultatom 5:4 i prošla dalje.

Noć u kojoj je Milinko Pantić četiri puta puta pogađao mrežu prejake Barselone na kraju je postala veče razočarenja.

„Plakao sam posle utakmice u svlačionici. Sedeo sam tamo sa glupim izrazom na licu i ništa nisam mogao da razumem.“ – prisećao se kasnije Pantić koji je u Madridu tih godina imao status božanstva.

A malo je timova koji su Barseloni uspeli da daju 4 gola na jednoj utakmici, a kamoli igrača, zato se podsetite ove spektakularne utakmice i kako je Pantić “rešetao”na „Kamp Nou“:

Podsetimo, fudbalsku karijeru je počeo u Jedinstvu iz Malog Zvornika, da bi sa 17 godina otišao u Partizan. U Partizanu nije igrao standardno, i tako nije pokazao sav svoj potencijal. Sezone 1990/91. ide na pozajmicu u ljubljansku Olimpiju, a zatim odlazi u grčki Panionios.

Sezone 1995/96. trener Atletika iz Madrida, Radomir Antić, dovodi 29-ogodišnjeg Pantića. Pantić već u prvoj sezoni u Atletiku pruža sjajne partije, i tako pomaže klubu da dođe do duple krune u Španiji. Odigrao je te sezone 41 utakmicu i postigao 10 golova u prvenstvu, a u finalu kupa je postigao pobedonosni gol protiv Barselone u produžecima za pobedu od 1:0. Naredne sezone Atletiko je igrao u Ligi šampiona, gde je Pantić bio najbolji strelac takmičenja u sezoni sa 5 postignutih golova. Takođe je iste sezone u prvenstvenom meču protiv Barselone postigao sva 4 gola u porazu svog tima od 5:4. U njegovu čast tadašnji predsednik kluba Hezus Hil je podigao bistu koja se nalazi na stadionu Visente Kalderon.

Nakon 3 sezone provedene u Atletiku, Pantić 1998. godine odlazi u Avr gde ostaje jednu sezonu. Zatim se vraća u Panionios gde i završava fudbalsku karijeru.

Sa suprugom i dve ćerke živi i radi u Madridu.

Milinko Pantić je odigrao samo 2 utakmice za reprezentaciju SR Jugoslavije. Prvi meč je odigrao 24. aprila 1996. protiv Farskih ostrva, i drugi meč 14. decembra iste godine protiv Španije.

 

 

Izvor Kurir/Sportska sećanja

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More