Konačna tačka raskola Trampa i Bajdena – Kosovo

TANJUG/ PRINT SCREEN YOUTUBE
130

Aktuelni američki predsednik Donald Tramp i njegov protivkandidat Džo Bajden umnogome se razlikuju po pitanju spoljne politike, a pitanje oko koga se možda najviše „razilaze“ je kosovsko pitanje.

Možda najveća razlika u koncepcijama spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država dvojice predsedničkih kandidata došla je do izražaja u petak, kad je u Beloj kući, u prisustvu Donalda Trampa, potpisan sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, piše „Vašington igzaminer“.

Bajden jastreb, Tramp mirotvorac

Dvadeset i jednu godinu nakon što je Bajden bio jedan od najvećih jastrebova Bila Klintona koji se zalagao za bombardovanje Beograda, Trampova administracija postigla je nezamislivo – normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

Ovaj sporazum u potpunosti se uklapa u dva najvažnija diplomatska napora Trampove administracije: naporom Džerada Kušnera da postigne formalno priznanje Izraela na Bliskom Istoku, i misijom Ričarda Grenela da donese mir na Balkanu.

Od pada Rimskog carstva do srednjeg veka, piše ovaj magazin, Kosovo je bilo domovina Srba. Nakon što su osmanski kolonisti pokušali da očiste Srbe iz regiona, susedni Albanci su došli da ga okupiraju. Srbi su na kraju izborili nezavisnost i od Osmanskog i od Habzburškog carstva, povrativši kontrolu nad Kosovom tokom gotovo jednog veka kao deo Jugoslavije, kada su na Kosovu ponovo počeli nemiri, koji su rezultirali činjenicom da su privremene vlasti u Prištini proglasile nezavisnost 2008. godine.

Bajden – vodeći lobista zločinačke akcije

Tadašnja Klintonova administracija bila je nestrpljiva da se uključi u „rešavanje problema“ kad su se pojavili prvi izveštaji o navodnom genocidu i etničkom čišćenju Albanaca na Kosovu. Hilari Klinton je odlučno podstakla svog supruga da bombarduje Beograd, u nadi da će rešiti konflikt koji seže pet vekova unazad. I naravno, kako sarkastično navodi „Vašington igzaminer“, u svemu tome Klintonova nije imala nikakvu ideju o ostvarivanju spoljnopolitičkih interesa Sjedinjenih Američkih Država.

U Bajdenu, Klintonovi su pronašli senatora koji će zdušno zagovarati izglasavanje zakona koji odobrava agresiju na Jugoslaviju.

Klintonova administracija u svojoj kampanji povećavala je brojeve žrtava na Kosovu, kako bi za svoju ideju pridobila javnost i opravdala „nužnost“ napada na Jugoslaviju.

U kampanji NATO bombardovanja, koju „Amnesti internešnal“ smatra ratnim zločinom, ubijeno je oko 500 Jugoslovena, piše „Vašington igzaminer“.

Nakon „oslobođenja“, sa Kosova je proterano stotine hiljada Srba i pripadnika različitih nacionalnih manjina, a na stotine ih je ubijeno. U posebno brutalnom antisrpskom pogromu 2004. godine, raseljeno je hiljade Srba, ubijeno na desetine njih, a zapaljeno stotine domova i pravoslavnih crkava i hramova.

Samo, sarkastično primećuje autor članka, „nikako to nemojte nazvati etničkim čišćenjem“.

Neobavešten i neupućen

Danas, takozvano Kosovo ima najmlađu evropsku populaciju i najveću stopu nezaposlenosti. Tri od pet stanovnika na Kosovu su nezaposlena, ljudi su i dalje etnički raslojeni, a manjine terorisane. Takozvano Kosovo povelo je svojevrsni trgovinski rat sa Srbijom, uvodeći takse od sto odsto na svu robu uvezenu iz Srbije.

Ipak, mnogo se toga promenilo od bombardovanja Jugoslavije 1999. Godine, a Tramp se tada odlučno protivio kampanji bombardovanja. Na dan potpisivanja sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa u Beloj kući, Trampova administracija ubrala je plodove jednogodišnjeg napora da ublaži bar deo štete koju su za sobom ostavili Klintonovi i Bajden. Trampov istorijski dogovor osigurava obostrani interes za mirom.

Na pitanje o postignutom sporazumu Bajden je delovao kao da ne zna ništa ni o Kosovu, ni o tome šta je Tramp učinio, navodi „Vašington igzaminer.“

„Ne znam na koji dogovor mislite, u redu“, rekao je Bajden i dodao: „Ono što sam uvek tvrdio o Srbiji i Kosovu, jeste da Kosovo treba da bude nezavisno, a ne deo Srbije. Proveo sam tamo dosta vremena“.

Očigledno, ne dovoljno vremena, zaključuje autor članka.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More