Bečki ministar finansija: Bez marljivosti Srba koji ovde rade, Beč ne bi bio najpoželjniji grad za život na svetu

590

Efekti lock down sada se dobro mogu ilustrovati suvim brojkama, ali ono što mi je najvažnije je da iza toga stoje sudbine ljudi”, govori za naš portal gradski i pokrajnski ministar Beča za finansije, privredu,digitalizaciju i međunarodne odnose

Turistička metropola, Beč, mnogo je izgubila zbog korona virusa, sama država Austrija, doživljava recesiju istorijskih razmera. Upravo zbog toga, sam Grad sprema treći paket mera za privredu, otkriva u intervjuu za Telegraf Biznis Peter Hanke, gradski i pokrajnski ministar Beča za finansije, privredu, digitalizaciju i međunarodne odnose, piše “Telegraf Biznis”.

Govorio nam je između ostalog, o tome, kako prevazilaze probleme, da li će budžet izdržati i koliko je važan doprinos Srba koji žive i rade u Beču ekonomskom razvoju grada.

Kako je odgovoran za više resora, pitali smo ga i o novom trendu koje prisutan širom sveta, a to je da se države, među kojima i Austrija i Srbija, sve više kreću ka uspostavljanju spostvenih, delimično i državnih, proizvodnih kapaciteta, posebno u poljoprivredi i proizvodnji hrane.

Osim što vodi četiri važna resora jednog od gradova u koji i građani Srbije hrle, Hanke se priprema i za izbore u Beču koji su tačno za mesec dana, a član je Socijaldemokratske partije Austrije, gradskog odbora Beč  SPÖ Wien.

Kako se grad Beč finansijski nosi sa efektima pandemije Korone? Odlučili ste se za sveobuhvatan paket mera, hoće li budžet izdržati?

“Efekti lock down sada se dobro mogu ilustrovati suvim brojkama, ali ono što mi je najvažnije je da iza toga stoje sudbine ljudi. Veoma mi je važno da pomognemo kompanije u Beču što je brže moguće. Zato smo već tri dana nakon lock down sa našom gradskom privrednom agencijom ponudili subvencije za prvu pomoć.

Brzo je postalo jasno da je, pre svega, bila potrebna podrška za digitalne mere. Našim subvencijama za prvu pomoć u međuvremenu  pomogli smo oko 4.000 bečkih preduzeća da postanu digitalno spremni.

Lock down  je najviše pogodio ugostiteljstvo. Da bismo tu pomogli, pronašli smo klasično bečko rešenje i podelili ugostiteljske vaučere za oko 1.000.000 domaćinstava – tako da svi koji žive u Beču mogu da ga potroše vaučer u svom omiljenom restoranu. Grad je za ovo izdvojio 40 miliona evra”.

Koje su industrije ekonomski najviše pogođene negativnim efektima?

“Lock down izazvao je drastičan pad ekonomije u poređenju sa prethodnom godinom i doživljavamo recesiju istorijskih razmera. Pandemija je donela pad potražnje potrošača i pad u turizmu, transportu, trgovini, ličnim uslugama i umetnosti i zabavi. Oporavak je spor. Institut za visoke studije (IHS) objavio je u srednjoročnoj prognozi krajem jula da je najniža tačka recesije verovatno dostignuta u drugom kvartalu ove godine i da bi globalna ekonomija tada mogla da se vrati na umereni rast. Nadam se da će sa prvim vakcinama strah nestati iz sistema i da će se ekonomija polako ponovo pokrenuti.

Do tada će situacija ostati teška. Zato mi kao grad moramo pažljivo slušati i razumeti kako možemo da pomognemo kompanijama i industrijama brzo i nebirokratski”.

Beč je poznat kao turistička metropola. Koliki udar trpi sada?

“Beč je već decenijama glavni motor austrijskog turizma: samo u poslednjih 10 godina broj noćenja u Beču porasao je tri puta brže nego u celoj zemlji. Sada se gradski turizam, koji je pod velikim uticajem međunarodnih gostiju, bori sa globalnim drastičnim padovima zbog Covid-19 – Beč nije izuzetak. Od januara do jula noćenja su pala za 66%, samim tim i promet, uprkos dobrom početku u januaru i februaru.

Nivo pre krize ćemo moći da postignemo tek za par godina, a s obzirom da tek 2021. očekujemo spori oporavak, sada trenutak za sprovođenje mera. Zbog toga smo sastavili paket podrške za turizam i hotelijerstvo u iznosu od 22 miliona evra.

Kriza nam je takođe pokazala da posebno malim kompanijama treba još veća snaga u digitalnoj oblasti”.
Da li će biti novih paketa pomoći i ako da, kakvih?

“Grad Beč je brzo reagovao i pružio paket pomoći od 150 miliona evra protiv širenja virusa i za podršku bečkoj ekonomiji i zaposlenima. U zdravstveni i socijalni sistem Beča biće uloženo dodatnih 200 miliona evra. Međutim, efekti pandemije se i dalje jasno osećaju na bečku ekonomiju i na zaposlene. Zbog toga smo danas pokrenuli dodatan paket mera.

Treći paket mera, vredan više od 50 miliona evra namenjen je za bečko tržište rada, gastronomiju, turizam, noćnu gastronomiju i investicije u budućnost”.

Sve zemlje u Evropi beleže rekordne padove. Koliki su gubici grada Beča i kako oni utiču na grad?

“Do Korone, tržište rada i privreda bili su u odličnom stanju zahvaljujući uspešnoj Bečkoj politici i dobrom razvoju ekonomije. Od kada sam preuzeo funkciju u gradskom Vladi, otvoreno je 38.000 novih radnih mesta. Sa finansijskim izveštajima za 2019. godinu nismo uspeli samo da zabeležimo poslovanje bez deifcita, u skladu sa predviđenim budžetu, već smo mogli i da vratimo dugove. Naši ekonomski paketi i paketi za tržišta rada kako bismo mogli da se povežemo sa našim uspehom pre Korone, upravo su zasnovani na tom uspehu. Još nešto je takođe jasno: termin „bez deficita“ neće postojati u narednih godinu dana”.

Koliko je važan doprinos Srba koji žive i rade u Beču ekonomskom razvoju grada?

“Istorijske veze između Srbije i Beča sežu dugo u prošlost i uvek su bili usko povezani – čak i pre dolaska ljudi na privremeni rad u inostranstvo, 1960-ih i 1970-ih. Sve Bečlijke i Bečlije, bez obzira na državljanstvo, daju važan doprinos ekonomskom razvoju ovog grada, uključujući naravno i Bečlijke i Bečlije srpskog porekla.

Bez marljivosti i motivacije ljudi koji ovde žive i rade, Beč ne bi bio ekonomski motor Austrije, a takođe ni najpoželjniji grad za život na svetu”.

Takođe ste odgovorni za digitalizaciju. Koliko je ova tema važna u vreme pandemije Korone? Kako pomoći malim i srednjim preduzećima da lakše sprovedu digitalnu transformaciju?

“Trenutna situacija sa Koronom impresivno je pokazala koliko je digitalna komunikacija postala važna za sva područja života –od home office do home schooling. Čak i pre krize sa Koronom, Beč je bio u vrhu digitalizacije. Mobilna komunikacija, izgrađena na  internet konekciji zasnovanoj na optičkoj tehnologiji,  je jedna od nephodnih osnova koja obezbeđuje izvanredno mesto za život i savremeno poslovanje.

5G kao mreža najnovije generacije i mobilni Internet postaje sve važniji. Zbog toga podržavamo brzu izgradnju sveobuhvatne  5G mreže u Beču sa 20 miliona evra. Kriza nam je takođe pokazala da posebno malim kompanijama treba još veća snaga u digitalnoj oblasti. Zbog toga smo pokrenuli program „Wien Online“, koji sa ukupno 15 miliona evra predstavlja najveću bečku subvenciju za mala i srednja preduzeća”.

Kada govorimo o radnoj snazi i digitalizaciji, kakvo je stanje u Vašem IT sektoru? Srbi uglavnom rade outsorcing i programeri su zaposleni u stranim kompanijama, kako Vi to vidite?

“IT industrija je faktor uspeha za Beč i istovremeno pokretač poslova i radnih mesta za budućnost. Potražnja za IT stručnjacima se kontinuirano povećava. Zajedno sa 10 kompanija trenutno imamo poseban model za obuku Bečlijka i Bečlija za u IT profesiju.  Od toga profitiraju kompanije jer dobiju zaposlene u IT-u, posebno obučene za njihove potrebe.

Tražioci posla koji su zainteresovani za IT profesije imaju priliku da se kvalifikuju kao specijalisti sa najboljim izgledima za posao. Takođe, subvencionišemo visokokvalitetnu IT obuku na univerzitetima i postdiplomskim kursevima putem programa Digi-Vinner. Razlog za ovo je jasan: Bečlijkama i Bečlijama želimo da ponudimo priliku da se zaposle u ovoj industriji budućnosti”.

Širom sveta trend se sve više kreće ka uspostavljanju spostvenih, delimično i državnih, proizvodnih kapaciteta, posebno u poljoprivredi i proizvodnji hrane, ovaj razvoj je snažno vidljiv. Proizvodi iz sopstvene zemlje se sve više koriste i oni se reklamiraju raznim kampanjama. Kakve prednosti i nedostatke vidite u ovom razvoju događaja i kako će se to odraziti na međunarodne ekonomske odnose?

“Kao gradu, veoma nam je važno da ojačamo lokalnu ponudu. Kriza koju je izazvala Korona takođe je ovoj oblasti dala veći prioritet. Posebno sam zadovoljan što u Beču imamo sjajne kompanije duž čitavog lanca vrednosti, od proizvodnje do maloprodaje, koje slede taj put sa nama.

Regionalna i zdrava hrana važan je deo grada najpoželjnijeg za život, zbog čega ćemo u narednom periodu preko gradske privredne agencije staviti fokus subvencioniranja na porizvodnju hrane. Za ovo je na raspolaganju ukupno 7 miliona evra.

Što se tiče međunarodnih ekonomskih odnosa, mora se reći da nećemo moći da proizvedemo sve u Beču ili Austriji i da će oni naravno i dalje postojati”.

Izvor Telegraf.biznis
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More