Najznačajnija srpska ikona Trojeručica čuva se nedaleko od Moskve, u Novom Jerusalimu! (VIDEO)

foto: Printscreen Youtube
38

Na samo šezdesetak kilometara severozapadno od Moskve, u gradu Istri, nalazi se jedno sveto mesto neobičnog imena – Novi Jerusalim. Tu se danas čuva i najznačajnija ikona srpskog naroda – Trojeručica.

Muški Novojerusalimski manastir osnovao je u 17. veku ruski patrijarh Nikon. Prema njegovoj zamisli, manastir je trebalo da postane centar pravoslavnog sveta, a izgrađen je po uzoru na glavne hrišćanske svetinje na Svetoj zemlji.

U to doba Palestina je bila pod vlašću Osmanskog carstva, pa su posete hrišćana Jerusalimu bile opasne, a do tamo se teško i stizalo.

Patrijarh Nikon je lično na obali reke Istre izabrao mesto za izgradnju manastira, kupio je zemlju, nadzirao je radove i po jednoj verziji, nazvao ga – Novi Jerusalim. Po drugom predanju, tako je ovo mesto nazvao ruski car Aleksej Romanov (Mihajlovič po ocu), koji je lično prisustvovao osveštanju manastira.

Toponimi oko manastira su promenjeni u imena biblijskih svetih mesta. Tako je brdo na kom je manastir izgrađen nazvano Sion. Istočno od njega je Maslinova gora, na severu – gora Tavor. Reka Istra simbolično predstavlja svetu reku Jordan u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista, a manastirske građevine sveti grad Jerusalim.

Glavni hram Novog Jerusalima je Voskresenjska crkva, u kojoj se, kao i u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, nalaze glavne hrišćanske svetinje, odnosno mesta gde je Isus Hrist razapet, sahranjen i vaskrsao, od Golgote do Hrama Svetog groba.

U hramu se nalazi i kamen-ploča Miropomazanja, na kojoj je bilo položeno telo Hristovo nakon raspeća.

Pri izgradnji Voskresenjske crkve korišćeni su nacrti za Crkvu Svetog groba u Jerusalimu. U vreme kada je sagrađena, sa svojih 75 metara visine – od zemlje do vrha krsta – ova crkva je bila najviša građevina u zemlji. Još tada je mogla da primi do 16.000 vernika, a koliko je to govori i podatak da danas moskovski Hram Hrista Spasitelja prima – 10.000.

Ruski manastir je imao burnu istoriju. U 18. veku je oštećen u velikom požaru, a posle Oktobarske revolucije boljševici su monaštvo rasterali, a manastir zatvorili, da bi ga potom pretvorili u muzej, a sveta mesta su delimično uništena.

Ipak, najžešći udarac manastiru zadali su nacisti tokom Drugog svetskog rata. Za vreme nemačke okupacije 1941. godine muzej je opljačkan, a mnogi eksponati su spaljeni. Manastir je pretvoren u štab Gestapoa i bolnicu za 2.400 nemačkih vojnika…

Tokom povlačenja fašističkih trupa, mineri nacističke SS divizije „Rajh” digli su u vazduh Voskresenjsku crkvu i znatno je oštetili. Pored hrama, uništeni su i brojni arhitektonski spomenici.

Krajem pedesetih godina prošlog veka muzej je obnovljen, ali su ostaci manastirskih zdanja i deo njegovih poseda vraćeni Ruskoj pravoslavnoj crkvi tek 1994. godine.

Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.

Izvor Sputnjik
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More