Preokret u borbi s koronom u Evropi: Nemački virolog ima novi princip, traži trajnu normalizaciju

(Sven Hoppe/dpa via AP)
358

Najpoznatiji nemački virolog Hendrik Strik, direktor Instituta za virologiju Univerziteta u Bonu, oštro se usprotivio povratku u blokadu kao rešenju za novi udar pandemije korona virusa s kojim je suočen deo Evrope. Kako piše britanski Telegraf, Strik je ponudio savet svim državama koje su krenule u smeru novog karantina: “smirite se, ne podležite sveopštoj masovnoj histeriji”.

“Vreme je da se prekine sa svim tim uzbunama. Virus možemo nadmudriti koristeći naše znanje. Moramo da shvatimo da će covid-19 s nama biti jako dugo i moramo da naučimo da živimo s njim. Ne možemo da nastavimo s prekidanjem naših normalnih života i paralizovanjem svega”, izjavio je.

Profesor Strkk, kako podseća Telegraf, podržao je prvu blokadu kada je bio uveden u Nemačkoj. U tom trenutku su stizali šokantni preliminarni podaci iz Italije i naučnici su tek počinjali da se hvataju u koštac s Kovidom, prenosi “Telegraf”.

Princip opreza stoga je nalagao drakonske poteze. Ali, računica se tokom sledećih meseci razvoja pandemije dramatično promenila.

Virus, prema njemu, sada predstavlja manju opasnost iz niza razloga i danas princip opreza nalaže poteze u suprotnom smeru, tj. zahteva oprezne mere i hladnu glavu.

“Ja ne omalovažavam virus, ali ga ni ne preuveličavam. Moramo da nađemo primeren balans”, izjavio je ne želeći pritom da ulazi u detaljnije opservacije aktualne situacije u Velikoj Britaniji, koja je sve bliže drugom nacionalnom karantinu, pogotovo nakon što su tamošnji članovi naučnog saveta Džonsonove vlade utvrdili da državi preti čak 50.000 novozaraženih dnevno ako se ne preduzmu drastične mere.

Ipak, upozorio je na lošu naviku pogrešnog tumačenja porasta broja slučajeva.

“Uveren sam da su promene u ponašanju ljudi imale snažan uticaj na zarazu. Ljudi se sada inficiraju s manjim dozama virusa zbog praktikovanja socijalne distance pa su im i kliničke slike blaže. Bolja higijena i mere poput nošenja maski su smanjile te doze virusa. To je teško dokazati, ali imali smo istraživanja s drugim virusima čiji rezultati sugerišu upravo to”, kaže Strik.

“Nije više dobro samo promatrati broj novih slučajeva zaraze. Morate gledati i što se događa na bolničkim odeljenjima i na intenzivnim jedinicama. To je mnogo bolji vodič za ovu pandemiju”, dodao je.

Telegraf navodi da u Britaniji opterećenost zdravstvenog sistema trenutno nije no blizu situacije u martu iako valja biti oprezan jer se broj teže obolelih nakon porasta broja novozaraženih uvek naknadno može povećati.

Profesor Strik kaže da je sada prilično sigurno utvrditi sledeće: velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze, ali odlazak u prodavnicu ili kod frizera je rizik kojim se može upravljati, prenosi Jutarnji list.

U poređenju sa Španijom (652 umrla s koronom na milion stanovnika), SAD (615), Velikom Britanijom (614), Italijom (591) i Francuskom (479), Nemačka je sa 113 preminulih na milion stanovnika primer uspešne borbe s virusom u zapadnom svetu, ocenjuje Telegraf. Njihov decentralizovan model prvi talas je savladao brzo i efikasno uz ograničenu ekonomsku štetu.

Strik smatra da tajna leži najpje u pravovremenom testiranju i praćenju kontakata, visokom stepenu discipline, dobroj saradnji porodičnih doktora sa svojim pacijentima kao i opštoj praksi među Nemcima da ostanu kod kuće ako su bolesni. On predlaže tzv. sistem semafora, odnosno uvođenje lokalnih mera zavisno od toga gde se situacija bude pogoršavala, tj. koja područja budu u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni. Boje bi pritom označavale popunjenost bolničkih kapaciteta. Sličnu verziju je nedavno uvela Austrija, piše Telegraf.

Nemački virolog je tokom prvog talasa pandemije sa svojim timom proveo veliko istraživanje zaraze u Hajnsbergu. Otkrio je da je onde procenjena stopa smrtnosti među inficiranima iznosila 0,37 posto, što je oko četiri puta više od gripa, ali i mnogo manje od 1 odsto, što je stopa koja se spominjala u kontekstu ‘koronakruzera’ i Bergama.

On smatra da se stopa u međuvremenu smanjila na 0,30 posto zahvaljujući novim metodama lečenja, ranijem davanju kiseonika teže obolelima i boljem sistemu praćenja kontakata. On takođe smatra da su prenapumpane tvrdnje tzv. ‘lockdown jastrebova’ da osobe koje prebole covid imunost gube vrlo brzo zbog čega im je i sama pomisao na pojam kolektivnog imuniteta nedopustiva.

“Širom sveta je zabeleženo više od 30 miliona zaraženih i samo dva slučaja reinfekcije. To vam govori da mora postojati trajniji imunitet. Znamo iz iskustva s drugim korona virusima da možete dobiti zaštitu u vidu antitiela na godinu ili dve, a ako posle toga i obolite ponovo, imaćete delimični imunitet zahvaljujući T-stanicama tako da simptomi neće biti teški. Ne mislim da će covid-19 biti drugačiji”, izavio je profesor Strik.

“Biće jako zanimljivo promatrati šta će se dogoditi u velikim gradovima u kojima je već zabeleženo puno zaraženih. Ne bi me iznenadilo da je u Njujorku već dosegnut učinkovit kolektivni imunitet, a možda i u Švedskoj”, dodao je.

Na kraju zaključuje da državne vlasti u borbi s pandemijom ne mogu pogrešiti sve dok se oslanjanju na zdrav razum i na detaljne analize o tome šta predstavlja najmanje zlo. Klatno je u ovom trenutku, kaže, otišlo previše na stranu ‘kovid neuroze’ zbog čega su radikalno reducirani ključni UN-ovi programi za borbu protiv HIV-a i gladi u nerazvijenom svetu što bi moglo dovesti i do nebrojenih smrtnih slučajeva.

“Strah je često koristan refleks, ali u ovoj situaciji je loš advokat. Ljudi su postali iracionalni”, zaključio je, kako navodi Telegraf.

Izvor Telegraf
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More