Snežana Voljevica, vaspitačica iz Norveške: “Ovde u vrtićima slušaju decu”

Foto: PID/VOTAVA
144

Snežana Voljevica, poreklom Užičanka, 2000. godine se s porodicom preselila u Norvešku. U rodnu zemlju dolazi jednom godišnje, ali nema nameru da se potpuno vrati. U Norveškoj su joj i suprug, deca, unučići, i posao. Ona skoro 19 godina radi u jednom vrtiću, pa za portal Nova.rs otkriva kako funkcionišu norveški vrtići, čemu se mališani tamo uče, koliko je vezana za decu, ali i kako su se prilagodili koroni.

“Ja obožavam moj posao i, kad sam počela da radim, rekla sam da deca u norveškim vrtićima uživaju jer se sve radi u njihovom interesu”, počinje priču Snežana, koju je ova skandinavska zemlja osvojila na prvi pogled. I zauvek.

Ista cena privatnih i državnih vrtića

Snežana kaže kako u Norveškoj postoji skoro šest hiljada vrtića, od čega je 46 odsto komunalnih, tj. opštinskih, i 54 odsto privatnih. U proseku, od desetoro dece u vrtić ide njih devetoro, uzrasta od jedne do pet godina. Zanimljivo je što je cena boravka ista i u opštinskim i privatnim vrtićima. Pritom, za jedno dete važi puna cena, za drugo se plaća 50 odsto, a za treće dete 30 odsto pune cene.

“Zakonom je regulisana minimalna norma zaposlenih po detetu. To znači da mora biti najmanje jedan vaspitač na troje dece ispod tri godine ili jedan vaspitač na šestoro dece od tri do šest godina. Takođe, na sedmoro dece ispod tri godine dolazi jedan pedagog ili na 14 dece iznad tri godine”, otkriva Snežana i dodaje da je u svim vrtićima obezbeđen približno isti kvalitet usluga.

Priča i šta je zapravo u srži vrtića u Norveškoj.

“Glavni zadatak i cilj vrtića je da u saradnji sa roditeljima osigura potrebu dece da kroz igru, negu i brigu zaposlenih stvara osnovu za sveobuhvatni psihofizički i socijalni razvoj.”

A ta saradnja sa roditeljima je jako važna.

“Svaki vrtić ima savet roditelja koji učestvuju u svim važnim odlukama. Takođe, svakodnevna komunikacija sa roditeljima je bitan segment u radu sa decom. O svakom problemu se diskutuje sa roditeljima i oni su veoma otvoreni i pozitivno orijentisani.”

Ona priča i kako je vrtić pedagoška arena, što znači da deca uče kroz sve aktivnosti koje obavljaju u toku dana.

“Zadatak vrtića je da na osnovama hrišćanskog i humanog nasleđa i tradicije gradi poštovanje prema ljudskim  vrednostima i prirodi, intelektualnoj slobodi, opraštanju, jednakosti i solidarnosti, kao i vrednostima koje izražavaju druge religije.”

Snežana kaže da je za naše podneblje možda čudno što u Norveškoj deca učestvuju u organizovanju aktivnosti, ali to je tamo jako važno, pa se njihove želje i interesovanja uzimaju u obzir kada se organizuje dan.

“Oni mogu da biraju koje pesmice ćemo pevati kada imamo muzičko okupljanje, koje knjige ili slikovnice ćemo čitati, koju vrstu hrane će jesti, gde ćemo ići na izlet. Naravno, zadatak zaposlenih je da se to uskladi sa njihovim potrebama”, ističe Snežana.

Provode mnogo vremena napolju

Snežana priča i kako deca u norveškim vrtićima provode dosta vremena napolju bez obzira na vremenske prilike.

“Deca su napolju na čistom vazduhu. U slobodnoj igri razvijaju svoje fizičke sposobnosti. Napolju deca uče o prirodi, biljkama, životinjama, vremenskim prilikama, kako čuvati prirodu, kako da brinu sami o sebi i o drugima i još mnogo toga. Baš pre neki dan sam bila na izletu kada mi je dečak od tri i po godine rekao da pečurke ne treba čupati, već ih treba odseći nožem jer, ako ih čupamo, onda ih neće biti sledeće godine.”

Snežana izdvaja i detalje o radu njenog vrtića – o radnom vremenu, smenama, rasporedu obroka…

“Vrtić u kom radim ima 86 dece i ima 25 stalno zaposlenih. Deca su podeljena u šest grupa, najmanja grupa broji devet, a najveća 19 dece. Grupa u kojoj ja radim ima devetoro dvogodišnjaka.”

Vrtić se otvara u 7.30 sati kada počinje sa radom najranija smena. Sledeća smena počinje oko osam sati, što zavisi od toga koliko dece dolazi pre osam sati.

“Imamo mogućnost pomeranja te srednje smene. Poslednja smena počinje u 8.40. Doručak je u 8.30 u prostoriji koja pripada grupi. Posle doručka nekada pevamo, nekada je slobodna igra, nekada se odmah spremamo za napolje ako ćemo na izlet, sve zavisi šta je planirano, ali uvek idemo napolje pre podne. U 11.30 h je ručak, a posle toga deca spavaju, i to samo deca koja imaju potrebu za tim i to su deca ispod tri godine. Ostala deca mogu da imaju odmor od oko pola sata kada im se čita knjiga ili slušaju priču sa CD-a.”

Navodi dalje da oko 14.30 h deca jedu voće i posle toga je slobodna igra, uglavnom napolju, ali ako je vrlo loše vreme, budu unutra. U 16.30 h se vrtić zatvara.

“Jednom nedeljno mi zaposleni u mojoj grupi imamo odeljenski sastanak kada planiramo aktivnosti na mesečnom i nedeljnom nivou. Ja sam vaspitačica sa srednjom školom i moje zvanje u prevodu na srpski jezik je radnik sa decom i omladinom. Moj zadatak je da u saradnji sa kolegama sprovedem planirane aktivnosti primenjujući pedagoške tehnike i rekvizite koje će deci pružiti mogućnost da uče, da stiču samopouzdanje, sigurnost, empatiju, osećaj vladanja raznim veštinama i sposobnostima. Naš glavni fokus je da istaknemo ono što je pozitivno. Naša deviza je da će onog na šta se fokusiramo biti još više. Uvek ćemo pohvaliti dete i za najmanju sitnicu koju je dobro uradilo. Naravno, ukazaćemo i na greške i objasniti zašto takvo ponašanje ili postupci nisu dobri na način koji odgovara detetovom uzrastu i psihosocijalnom razvoju.”

Snežana priča i kakva je procedura sa decom sa posebnim potrebama.

“Ukoliko postoje deca sa specijalinim potrebama, opština ima pedagoško-psihološku službu sa kojom tesno sarađujemo. Deca dobijaju pomoć ako imaju teškoća u fizičkom, psihičkom, govornom ili socijalnom razvoju. Nijedno dete nije loše, već je samom detetu loše”, kaže Snežana Voljevica.

Ishrana posebna priča

Velika pažnja u vrtićima u Norveškoj posvećuje se ishrani dece.

“Težište je na zdravoj hrani koja treba da bude raznovrsna, bogata vitaminima, proteinima i vlaknima. To znači mnogo povrća i voća, crni/integralni hleb, riba i riblji proizvodi, mleko i mlečni proizvodi i meso. Fokus je na tome da deca imaju priliku da probaju razne vrste hrane i začina i  osete različite ukuse. Tu imamo veliku podršku roditelja jer se dobre navike u ishrani stiču od malih nogu. Deca su uključena u pripremu hrane i ona aktivno učestvuju u tome. Uvek je uzbudljivo probati ono što si sam napravio”, priča Snežana.

Promene zbog korone

Snežana priča i šta se i koliko promenilo u njihovom radu otkad traje pandemija koronavirusa.

“Što se tiče uticaja korone na rad u vrtiću, dobijamo smernice kojih se moramo pridržavati da bi se sprečile eventualne pojave i širenja zaraze. Najvažnija je higijena – obavezno pranje ruku po dolasku u vrtić, kako osoblja, tako i dece. Deca iz jedne grupe nemaju kontakta sa decom iz drugih grupa ili je taj kontakt smanjen na minimum. Takođe, osoblje je dužno da drži rastojanje.”

Snežana priča i kako vrtići jedno vreme nisu radili.

“Vrtići su bili zatvoreni od 13. marta do kraja aprila, ali i tada su deca onih koji imaju zanimanja važna za funkcionisanje društva bila zbrinuta u vrtiću (npr. zdravstveni radnici, transport, policija…).

Snežana za portal Nova.rs priča i koliko se vezuje za mališane iz njene grupe i kako deca umeju da oduševe.

“Deca su nevina bića i pružaju mnogo radosti i naravno da ih jako volim i da se vežem za njih, a i ona za nas.  Recimo, rođendane obeležavamo tako što im napravimo krunu sa imenom i brojem godina, pevamo rođendansku pesmicu dok dete stoji na nekoj stolici i poslužimo lepo isečeno i aranžirano razno voće. Starijoj deci posvetimo malo više pažnje tog dana, napravimo nešto da se oseća posebnim. Pričamo jednostavno o rođendanu, kako će ga proslaviti, koji poklon želi ili je dobilo, sa kim će slaviti rođendan. Pošto smo fokusirani na zdravu hranu, u našem vrtiću nema kolača i slatkiša.”

Za svu brigu i pažnju koju dobijaju. deca znaju da uzvrate najlepše moguće.

“Sedeli smo jednom za stolom za doručkom petoro, šestoro dece od tri do pet godina i ja i pričali. Deca su pričala o svojim roditeljima, kako im se zovu mame i tate, da bi mene upitao jedan trogodišnjak kako se zove moja mama. Odgovorila sam da nemam mamu, da je moja mama umrla. On me je pitao da li sam tužna. Odgovorila sam da jesam, na šta mi je rekao da mi on može malo pozajmiti svoju mamu.”

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More