Danas se bere grožđe sa loze Svetog Simeona od koje i nerotkinje rađaju (FOTO)

Foto: Fejsbuk/ Prijatelji manastira Hilandara
84

Već osam vekova bogata loza Svetog Simeona pomaže ljudima širom sveta da ostvare potomstvo. Na mestu gde se upokojio Svetitelj samoiznikla je loza koja se suši i deli parovima koji ne mogu da imaju porod. Uz poštovanje određenih pravila, pre svega 40-odnevnog posta van uobičajenih postova,uzdržanja i molitve, već vekovimaverni ljudi koriste ovu svetinju.

Prema drevnom priznanju svako ko iskreno zamoli potomstvo biće mu želja uslišena.

Fejsbuk stranica “Prijatelji manastira Hilandar” podsetila je na ovaj sveti događaj koji se obeležava svake godine u isto vreme vekovima unazad.

Grožđe sa loze Svetog Simeona svake godine bogato rodi i na današnji dan se bere. Samo tog dana može i da se jede, a već sutra na praznik zaamvone molitve biće blagosiljano i odnosi se na sušenje kako bi se davalo svim parovima koji iskaju ovo sveto i blagotvorno voće.

Gepostet von Пријатељи манастира Хиландара am Samstag, 26. September 2020

Objavu sa Fejsbuk stranice “Prijatelji manastira Hilandar” prenosimo u celosti:

Danas uoči Krstovdana se u Hilandaru tradicionalno bere grožđe sa loze Svetog Simeona, da bi na sutrašnji praznik posle zaamvone molitve na liturgiji bilo blagosiljano. Iguman na kraju službe deli svima od ovih plodova. Ovo je jedini dan u godini kada mogu svi koji su u Hilandaru da jedu od ovog čudotvornog grožđa. Već posle praznične trpeze, grožđe se odnosi na sušenje kako bi se do naredne berbe delilo samo onima kojima je potrebno zbog poroda.


Loza Svetog Simeona je i najstarija vinova loza na svetu koja plodove rađa više od osam vekova.
Simeonovoj lozi se pripisuje čudotvorna moć. Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod. Najpoznatiji takav slučaj zbio se u 16. veku kada je solunski paša, blagodareći ovom grožđu, dobio naslednika. U znak zahvalnosti, on je 1582. godine poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete Gore, zvano Kakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi. Čak je i svog sina poslao da bude monah u Hilandaru, ali su ga Hilandarci odgovorili od toga videvši da mu nije milo.

Gepostet von Пријатељи манастира Хиландара am Samstag, 26. September 2020

Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula”, navodi Fejsbuk stranica “Prijatelji sa Hilandara”.

Kako doći do čudotvorne loze sa Hilandara: Daruje decu onima koji iskreno mole!

Po drevnom svetogorskom predanju, koje se prenosi kroz generacije monaha, kad nestane ikona Bogorodice Iverske (iz svetogorskog manastira Ivirona), opusti isposnica Svetog Save i kad se osuši loza Svetog Simeona Mirotočivog, nastupa kraj Svete Gore, a to znači da nas je Bogorodica napustila.

Sveti Sava – čedo izmoljeno od Boga

Iako višestruko blagosloveni porodom, Stefan Nemanja (potonji Sv. Simeon Mirotočivi) i njegova supruga Ana (potonja Sv. Anastasija) silno su želeli još jedno dete, ali im to, zbog njihovih poznih godina, više nije bivalo. Tada su se posvetili usrdnim svakodnevnim molitvama Bogu za još jedno čedo, radost i utehu u starosti, zavetovaše se Bogu da će, ako im usliši ovu molitvu, nastaviti da žive kao brat i sestra.

Tako je Bog – na molitvu dao najveće svetlo našeg neba, Rastka Nemanjića – Svetog Savu, a Nemanja i Ana su nakon toga ispunili svoj zavet. Tako je Sveti Simeon Nemanja postao i jedan od najvećih molitvenika za bezdetne roditelje, upoznavši još za života silu molitve i ljubavi prema deci.

 

View this post on Instagram

 

Како је настао уклесан лик Светог Симеона Мироточивог у близини манастира Хиландара Одмах ту, десно по страни пута, из земље израсла стена и на њој у барељефу живо представљен Свети Симеон: први владар уједињеног Српства – именом Стефан Немања, оснивач Хиландара и његов први монах. Узимам његов благослов па настављам даље. Али сећање на то како је овај споменик настао, ко га је остварио, са којим побудама и под каквим судбинским, а онда техничким околностима, умножава мисли и слике у мојој свести… Било је то 1970. Стајао сам на манастирском дворишту, пред почетак Вечерње. Ту ми приђе човек 30-тих година, изразито спортски развијен, сав узбуђен. Тражи од мене благослов да на стени код гробља исклеше лик Светог Симеона како седи и благосиља оне који туд пролазе. Упитах га да ли је он нешто слично томе већ радио. „Нисам, али ћу осећати на себи проклетство ако то сад не учиним. Долазећи с мора, у пролазу крај те стене, видео сам светог старца Симеона како ме благосиља и хоћу тако да га представим.” Рекох му: – нек буде благословено! Пар дана тад и у неколико наредних година за време летњих одмора, он је урадио тај свој посао. Ко је могао у то време да проникне тајну о узајамном остваривању две личности. Док је тај млади доктор, бивши првак Европе у каратеу, вишестрани ликовни уметник, мајстор вокалне и инструменталне музике и полиглота – радио на лику Св. Симеона, овај је истовремено изграћивао његов унутрашњи лик, чак до узраста једног мистика. И то мистика који живи на самој граници две нације у срцу Европе. Свети Симеон је заувек остао његов „Старец” (духовни вођа). Мада духом увек заједно, они се редовно сваке године сретну овде код оживеле стене. Гледам две слике: ону младог атлете који је некад по цео дан ударао чекићем у стену, и свежију слику како он у одори православног ђакона стоји сад пред њом и у молитвеној погружености општи са својим Старцем! -Корачајући даље питао сам се, нису ли на сличан начин, путем таквих надахнућа настајала и многа друга културна блага овог манастира кроз векове. Монах Митрофан Хиландарац – Оставштина за будућност

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on


Svete mošti

Kad je Sveti Sava, 1208.  godine, hteo da prenese mošti svoga oca, Svetog Simeona Mirotočivog, iz Hilandara u Srbiju, da bi nad njima izmirio svoju braću, Stefana i Vukana, zavašenu oko srpskog prestola, to je kod tadašnjeg hilandarskog igumana Metodija i manastirskog bratstva izazvalo neslaganje. Naime, monasi su bili veoma vezani za Svetog Starca Simeona, sa njim su došli iz Srbije na Svetu Goru, a bojali su se da će bez njea manastir ostati nezaštićen od razbojnika, gusara i krstaša, koji su u to vreme harali Svetom Gorom.

Sveti Simeon je proslavljen od Boga: iz njegovih moštiju poteklo je sveto miro, a to je bratstvo Hilandara davalo osećaj pouzdanja i zaštite i molitvenu pomoć Svetog Starca. Jedne noći, Sveti Simeon se javio u snu igumanu Metodiju, govoreći: “Čedo ja treba da idem u Otačestvo naše, a iz mog groba će izrasti vinova loza i dok ona bude donosila rod, počivaće moj blagoslov manastiru.”

Tako se bratstvo umiri i dopusti da Sveti Sava prenese svete mošti u Srbiju. Po predanju, još iste, 1208. godine, iz groba Sveti Simeon je zaista nikla loza, izvan svih zakona prirode, iz zemljišta na kome vinova loza inače ne uspeva. Prošla je vrenom i kroz zid crkve, pa je u potonjim vekovima napravljen za nju i poseban podupirač sa spoljne strane crkve.

Agrin dar

Od tada loza Svetog Simeona donosi bogat rod, ne tražeći nikakvu posebnu negu, ni prskanje, ni olamanje. Vekovima je već znamenita po tome da bezdetnim supružnicima donosi porod. Prvi sačuvani pisani dokumenti vezani za lozu i grožđe datira iz 1585. godine. Tada je turski aga, koji nije imao poroda, pomoću loze Svetog Simeona dobio decu. Posle deset godina došao je sa najstarijim sinom u Hilandar, da ga ostavi tu na dar, govoreći:

“Ovo sam dete od vas dobio, pa ga vama i vraćam”. No, hilandarski monasi mu odgovoriše: “To ti je dete Bog podario, na molitve našeg oca Simeona, pa neka kod tebe i ostane, a svoju zahvalnost prema našem manastiru možeš da izraziš na neki drugi način”. Tada aga pokloni Hilandaru veliko imanje nedaleko od Svete Gore, na kome nastade metoh Hilandara, manastir Kakovo.

Deca kao plod loze Svetog Simeona

Vekovima stižu u Hilandar pisma i molbe bezdetnih supružnika za pomoć. Šalje im se parče orezane loze i tri zrna osušenog grožđa, uz detaljno uputstvo za upotrebu. Supružnici postupaju tzv. Hilandarskom postu, u trajanju od 40 dana, nakon čega uzimaju plodove svete loze. Hilandarci objašnjavaju da se deca ne dobijaju, već zaimaju, budući da decu ne dobijamo na poklon, ona nisu naša, već Božija. Začeće i rađanje dece izmoljene na ovaj način najčešće se zbiva protivno zakonu prirode i medicine.


Brojne stručne prezentacije i predavanja lekara svedoče o racionalno neobjašnjivim načinima začeća, pokazujući čak i fotografije i anatomske prikaze koji svedoče o potpunim nemogućnostima da žena, muž ili oboje začnu, ali je do začeća ipak došlo.

Ova deca su izmoljena i od roditelja i od Svetog Starca, pa se zato zovu čedima Svetog Simeona. Njihovo vaspitanje se ne prepušta zakonima ovog sveta, već ih valja podizati u Hristovoj veri i ljubav, ne zaboravljati čiji su.

Svakako, ovde nije reč o umišljenoj posebnosti ove dece ili bilo čemu što bi roditeljima dalo povoda za gordost, već o pojačanoj svesti da je njima Bog decu dao na molitvu i izvan zemaljskih zakonitosti, pa je molitveni put onaj kojim treba nastaviti.

Iz Hilandara u čitav svet

Najviše pisama i molbi stiže iz Grčke, ali i iz Amerike, Evrope, ali i od strane protestanata, katolika i muslimana. Verovatno žene tajno pristupe postu, ako su muževi ateisti, vršeći molitveno pravilo i za muževe, koji se na kraju uvere u silu svetorodne loze samim rođenjem deteta. Mnogi tada prelaze u Pravoslavlje, a neki daju deci imena Nemanjića: Simeon, Simon, Sava, Rastko, Anastasija, Ana…Rađaju žene u poznim godinama, one koji su preko 20 godina bili neplodni, rađaju se blizanci, trojke…

U Hilandar dolaze i oni koji su sami izmoljeni od svetog Simeona…

Dešava se da neki koji mole ne dobiju decu, ali to može biti pripisano samo Božijim planovima. Možda je to zbog njihovog ličnog zdravlja tako najbolje…

Put do lozice

Radi dobijanja svetog grožđa i lozice Svetog Simeona, supružnici mogu pisati molbu manastiru Hilandaru, mogu se obratiti nekoj od  pokloničkih agencija i grupa koje redovno odlaze na Svetu Goru, a najlepše je da suprug ili neko duhovno blizak toj porodici lično hodočasti Hilandar i zatraži svete plodove. O ovome je najbolje posavetovati se sa svojim duhovnikom…

Hilandarski post se smatra najtežim. Naime, on treba da pada van uobičajenih godišnjih postova, pa je potrebno da supružnici odrede tih 40 dana izvan ostalih postova. Posti se strogo, na vodi, osim ako zdravlje supružnika to ne dopušta, a to onda razrešava duhovnika ili islednika. Subotom, nedeljom i praznicima razrešen je post na ulju.

Blagoslov i molitve

Pred započinjenja posta, supružnicima se čitaju molitve za dobijanje poroda. To može učiniti njihov duhovnik, ispovednik ili paroh koji će i dalje po iskrenoj ljubavi moliti za zdravlje i umnoženje porodice. Istovremeno za supružnike se moli i hilandarsko bratstvo.

Svih 40 dana vrši se molitveno pravilo iz hilandarskog uputstva. Parče orezane loze se stavlja u 650 gr. osvećene vode, od koje svako jutro supružnici piju po jednu čašu, na prazan stomak. Zatim se prvobitna količina vode stalno nadopunjuje.

 

View this post on Instagram

 

#lozasvetogsimeona

A post shared by Djordje Milkovic (@dzordzino) on


Svakodnevno se vrši 50 velikih zemnih poklona i to: 25 ujutru, pred ikonom Gospoda, uz molitve Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnu/grešnog, kao i 25 pred spavanje pred ikonom Svetog Simeona Mirotočivog, uz molitve Prepodobni oče Simeone, moli Boga za nas.

Sve to vreme supružnici moraju da se suzdržavaju od telesnih zadovoljstava. Veoma je bitno da supružnici u tom periodu izbegavaju svađe, da praštaju svima, da žive u molitvi i smireno.

Važno je da se redovno pričešćuju i ispovedaju, da nikome ne pričaju o postu, a najvažnije od svega je da veruju. Vera u Boga je najvažnija od svega.

Ispovest, pričešće i grožđe:

Nakon posta od 40 dana, supružnici se ispovede i pričeste nakon čega muž uzima jedno zrno grožđa, a žena dva zrna grožđa. Sve dalje je u Božijim rukama.

Nekome blagoslov stigne odmah, a nekome nakon par godina, onako kako Bog odredi da je najbolje za supružnike.

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More