“Nije nam svejedno, ipak je ratno stanje”! Rat u Jermeniji iz ugla jednog Srbina

(Armenian Defense Ministry via AP)
105

Srpski fudbaler Marko Prljević živi i radi u Jerevanu gde trenutno igra za Ararat Jerevan. U razgovoru za portal Nova.rs kaže da je situacija u glavnom gradu Jermenije, posle proglašenja ratnog stanja, mirna, ali da se zabrinutost oseća.

Ako gledate stanje na ulicama, sve deluje normalno, ali se zabrinutost ipak oseća, naročito u razgovoru sa ljudima, rekao je on.

“Jermeni su vrlo fanatični i ratoborni. Šta da vam kažem kada se prvog dana njih 15.000 dobrovoljno prijavilo da odu u Nagorno-Karabah da se bore. Ovde je vojska obavezna dve godine i svi su, koliko toliko obučeni da ratuju”, dodao je Prljević.

Podseća da je u Jermeniji proglašeno ratno stanje zbog čega ljudima uopšte nije prijatno, iako borbi nema u glavnom gradu.

Zabrinutost i nelagoda

Dodajte tome medijske izveštaje o civilnim žrtvama – danas je javljeno da je pogođen civilni autobus na jermenskoj teritoriji van Nagorno-Karabaha, najave kontraofanzive kako bi se povratile teritorije izgubljene 1990ih i izjave političara da će primirje smatrati porazom, sve to izaziva priličnu zabrinutost i nelagodu, rekao je Prljević.

Prljević kaže da je u kontaktu sa drugim fudbalerima iz Srbije i da su i oni, ali i drugi igrači iz Evrope kontaktirali svoje ambasade kako bi videli da li treba da se evakuišu.

“Nije baš svejedno, ovde ima ljudi sa porodicama. Kontaktirali smo ambasadu, ali su nam rekli da za sada nema indicija da je evakuacija potrebna. Naravno, to sve može preko noći da se promeni i eskalira”, rekao je štoper.

Ništa od mirovnih pregovora, za sada

U trenutku dok smo pričali sa Prljevićem, lideri Azerbejdžana i Jermenije odbacili su predlog za mirovne pregovore, optužujući jedni druge za ometanje pregovora oko teritorije Nagorno-Karabah.

Sukob oko Nagorno-Karabaha, odnosno oblasti Artsah – kako je Jermeni zovu – jedan je od najdugovečnijih zamrunutih konflikata u ovom kraju sveta.

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana počeo je 1988. godine nakon što je većinsko jermenskom regionu Nagorno-Karabahu proglašena secesija od Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike.

“Zamrznuti konflikt” 

Nagorno-Karabah proglasio je nezavisnost 1991. godine, što je dovelo do rata koji je trajao sve dok nije potpisan mirovni ugovor u Biškeku, uz posredovanje Rusije, 1994. godine.

Od tada, sporadično dolazi do koškanja između jermenskih i azerbejdžanskih snaga oko Nagorno-Karabaha za koji Jermeni kažu da je njihova zemlja koja im je oteta i poklonjena Azerbejdžanu.

Najozbiljnije kršenje primirja dogodilo se u aprilu 2016. godine kada su u krvavim sukobima na obe živote izgubile na desetine vojnika.

Alijev Jermenima: Povucite se!

Nakon što su iz Jerevana poručili da će krvlju braniti svoju teritoriju, oglasio se i Azerbejdžan koji je danas poručio da će vojne operacije trajati sve dok se jermenske snage ne povuku iz Nagorno-Karabaha.

“Imamo samo jedan uslov, potpuno, bezuslovno i neodložno povlačenje oružanih snaga Jermenije sa naše zemlje. Ako vlada Jermenije prihvati ovaj uslov, sukobi će prestati, prestaće prolivanje krvi”, rekao je predsednik Ilham Alijev.

Međunarodna zajednica danima poziva na razgovore o okončanju višedecenijskog sukoba dve bivše sovjetske republike.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More