Ko ne da da se u Beogradu podigne spomenik Pupinu?

304

Profesorka istorije, bivša ministarka za emigraciju i velika donatorka dr Radmila Milentijević , autor knjige o Mihajlu Pupinu nedavno je javno obećala: „Ako Srbija ne podigne spomenik Pupinu, ja ću to učiniti”.

Ovo je bila zapravo rekacija doktorke Milentijević na činjenicu da se grad Beograd već decenijama premišlja da podigne spomenik velikom svetskom naučniku, najvećem srpskom patrioti u emigraciji, humanisti i dobrotvoru srpskog naroda.

Pupin je rođen 1858. u banatskom selu Idvor. Godine 1847. iz Praga je otišao u Ameriku. Postao je profesor na Kolumbija univerzitetu, pronalazač 34 epohalna pronalaska, osnivač NASA, ujedinitelj američkih Srba, zadužbinar srpskih crkava po SAD, tvorac Srpske dobrovoljačke vojske u SAD i Kanadi, donator umetničkih dela Narodnom muzeju u Beogradu i mnogih zgarada Beogradskom univerzitetu i samoj srpskoj prestonici. Preminuo je u Njujorku 1935. godine.

Spomenik Mihajlu Pupinu u rodnom Idvoru

Radmila Milentijević u Americi živela od 1954. godine. Studirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistrirala istoriju na Čikaškom univerzitetu i doktorirala na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Predavala je Savremenu evropsku istoriju na Siti koledžu Gradskog univerziteta u Njujorku, gde je bila i profesor emeritus. Izučavala je lik i delo Mihajla Pupin više od jedne decenije.

Foto: PrintScreen/YouTube/Radmila Milentijević

O Pupinu kaže: “Kud god je išao Mihajlo Pupin, „Njujork tajms” ga je pratio u stopu, a to je bila velika stvar. Toliko je učinio u nauci, za srpski narod u Americi i za Srbiju. On je Srbiju doveo u Ameriku. Međutim, sa stvaranjem Jugoslavije Pupin se briše sa scene i tek pedesetih godina ovde izlazi njegova biografija. Vudro Vilson ga je stavio u vladinu komisiju za aeronautiku kako bi se našao način da se putem dalekosežne telefonije uspostavi veza između aviona. Kada je Pupin otišao u penziju, predsednik SAD Harding pisao mu je pismo u kojem pominje da je njegov izum u avijaciji veliko blago. Po završetku Drugog svetskog rata komunisti nisu hteli da čuju za takvog čoveka”.

Ni Srpska pravoslavna crkva nije marila za Mihajla Pupina Idvorskog, jer je, pričalo se bio mason, a ne pravoslavac. Na njegovom grobu nema pravoslavnog krsta.

Nadgorbni spomenik Pupinu u Njujorku

Komunisti i pravoslavci su tokom osamdesetih godina “proganjali” Pupina iz rodnog sela Idvora, koje je bilo preimenovano u Pupin i iz školskih udžbenika. U jugoslovenskim i srpskim enciklopedijama nema njegove patriotske biografije, već ponajviše činjenica o njegovim patentima.

U Americi profesor M. Pupin Idvorski je bio dobitnik Pulicerove nagrade za svoje memoare „Od pašnjaka do nučenjaka“, koji su bili obavezni udžbenik u američkim školama. U Srbiji je ova knjiga cenzurisana. Iz nje je izbačena priča o majci Olimpijadi i o Svetom Savi. Tek pre par godina orginalno i celoviti izdanje dela „Od pašnjaka do učenjaka“ objavljeno je u Srbiji.

Spomenik Mihajlu Pupinu u Sloveniji

Mihajlo Pupin je bio veći srpski patriota od Nikole Tesle, koji ima tri spomenika u Beogradu i još dvadesetak bisti širom Srbije. Pupin u Srbiji ima dva spomenika, jedna u Idvoru, u parku ispred njegove rodne kuće i muzeja i drugi u Novom Sadu, u samom centru, ispred nekadašnjeg CK Saveza komunista Vojvodine.

Spomenik Mihajlu Pupini u Novom Sadu

Kako je Pupin bio jako zaslužan za pripajanje Slovenije jugoslovenskoj državi 1918. godine, Slovenci ga slave kao spasioca. Podigli su mu spomneik na Bledu, koji je otvorio srpski predsednik Tomislav Nikolić. Ovaj, međutim, nije ništa učinio da slavni svetski naučnik i veliki Srbin dobije svoje spomenik u Beogradu.
U međuvremenu, Skupštini grada Beograda su slata tri predloga da se Pupinu postavi monument u prestonici. To su učinili Fondacija „Mladen Selak“ iz Amerike, Obrazovno-istraživačko društva “Mihajlo Pupin” iz Beograda i redakcija lista „Večernje novosti“. Predlagači su dobili samo obećanja, koja nisu realizovana.

Pre mesec dana srpska vlast je, na predlog američkih Srba iz Njujorka, pokrenula političku priču o prenosu posmrtnih ostataka Mihajla Pupina Idvorskog sa njujorškog groblja u Srbiju. Prenos posmrtnih ostataka u Srbije podrzumevao bi i podiznaje prvog spomenika Pupinu u srpskoj prestonici.
Pupinove kosti počivaju u groblju Bronksa pod simboličnim kamenim obeležjem. Usamljeni grob niko ne obilazi godinama a i kameno obeležje se vremenom nakrenulo.

Ideja za prvi spomenik Mihajlu Pupinu u Beogradu

“Od tako velikog čoveka ostao je samo ovaj mali spomenik. Ono što je najbolnije jeste što je Pupinov grob bez krsta, a svi znamo koliki je on bio Srbin i koliko novca je ulagao u manastire, bio je izuzetno pobožan i zato je jako tužno što na njegovoj večnoj kući nema nijedno pravoslavno obeležje. Njegova kćerka svojevremeno je izjavila da je Pupin umro sa željom da se njegovi ostaci prenesu u Srbiju koju je toliko voleo i koja mu je nedostajala, međutim ona je umrla i ta zadnja želja velikog naučnika nije ispunjena”, priča dr Radmila Milentijević.

Put do ovog događaja je, međutim, jako dug, jer saglasnost za prenos Mihajla Pupina u Srbiju treba da da država SAD, zatim Kolumbija univerzitet, koji štiti njegova prava, i američki članovi njegove porodice.
Dobra vest je da je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda usvojila inicijative za podizanje nekoliko spomenika u gradu, Naredne godine u Beogradu bi trebalo da bude podignuto nekoliko spomenika, među kojima su spomenici velikom naučniku Mihajlu Pupinu i dobrotvorki Diani Budisavljević.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More