Prošlost Srbije lako i brzo dostupna svima!

Unapređena najveća pretraživa digitalna biblioteka na srpkom jeziku

Nataša Matović
150

Najveća pretraživa digitalna biblioteka na srpkom jeziku (link ovde) krajem prošle godine dopunjena je desetinama hiljada novih stranica vrednih materijala istorijskog nasleđa sa teritorije Republike Srbije. Specifičnost ove digitalne biblioteke je da omogućava pretragu celog teksta novina, časopisa, knjiga i ostalih materijala koji su u njoj pohranjeni.
Novi materijali koji su dodati u bibltioteku uključuju sve kataloge do sada održanih festivala BITEF, časopise Zenit, Židov, Jež, Bogoslovlje i Anali Pravnog fakutleta, kao i vredne materijale iz arhiva Udruženja novinara Srbije. Da bi postali pretraživi materijali su prošli visoko kvalitetnu obradu u procesu digitalizacije koji po najvišim svetskim standardima obavlja tim Univerzitetske biblioteke ”Svetozar Marković” iz Beograda.

Proširenje naše najveće pretražive digitalne biblioteke obavljeno je u okviru projekta ”Pretraživo kulturno nasleđe Srbije: bogaćenje digitalne riznice biserima periodičnih izdanja” Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije koji je uspešno priveden kraju poslednjih dana decembra 2018. godine. Ovaj projekat predstavlja primer najbolje prakse koji će moći da posluži kao uzor budućim projektima digitalizacije periodičnih izdanja u Republici Srbiji, jer je prvi projekat kod nas koji ispunjava sve preporuke sadržane u dokumentu ”Nacionalni okvir za digitaliazciju periodičnih izdanja u Republici Srbiji” koji su 14. novembra 2018. usvojili Ministarstvo kulture i naše najveće biblioteke.

foto: Wikipedia

U okviru novih materijala moguće je naći obilje izuzetno zanimljivih i u kulturološkom smislu vrednih tekstova. Na primer, unošenjem reči ”Kosa” u polje za naprednu pretragu i odabirom kolekcije BITEF moguće je u roku od nekoliko trenutaka pronaći tekstove o izvođenju predstave tog imena u Beogradu 1969. godine na BITEF-u u istoj godini kada je predstava imala premijeru na Brodveju i stekla svesku slavu. U okviru kolekcije časopisa Jež moguće je pretraživati ili prelistavati brojeve ovog našeg najpoznatijeg satiričnog časopisa u prelomnim godinama razvoja našeg društva kao što su 1945, 1948, 1968 ili 2000. Pretragom na reč ”antisemitizam” u okviru kolekcije časopisa Židov moguće je pronaći gotovo 150 stranica koje slikaju jedan aspekt odnosa našeg društva prema jevrejskoj zajednici u međuratnoj kraljevini.
Na preko 600.000 strana naše najveće digitalne pretražive biblioteke moguće je pronaći i mnoge druge bisere kulturnog i naučnog nasleđa Srbije. Pretraga na ime Luka Ćelović otvara uvid u više od sto tekstova o našem najvećem filantropu, pa je moguće veoma brzo saznati i neke manje poznate detalje njegovih aktivnosti. Na primer o tome kako je platio prepisavanje Mokranjčnjvih rukoveti i time ih spasao od zaobrava, ili kako je stalno unapređivao i svoje manje dobrotvorne fondove, kao što je Književni, a koji je kasnijih godina omogućio izdavanje nekih od najvažnijih dela naše književnosti.
Pretraživost koja je omogućena nad svim unetim materijalima omogućava izuzetno efikasno korišćenje ove biblitoeke. Tako je na primer moguće za samo nekoliko trenutaka pronaći bioskopske programe gotovo svih godina i bioskopa u Beogradu, recimo praznični program za 1939. godinu i veliki hit bioskopa Uranija ”Ritam strasti”, po cenama od 8 do 15 tadašnjih dinara.

pruzeto iz digitalne arhive unilib.rs

Potencijali ovakve pretražive biblioteke u proučavanju naše nedavne prošlosti mogu se tek naslutiti pretragom koja je omogućena nad pilot kolekcijom dnevnog lista Danas. U ovoj kolekciji se, uz saglasnost izdavača, za sada, nalaze samo brojevi iz jula meseca 1998. Međutim i u ovako ograničenom materijalu, funckija pretrage omogućava da se za samo nekoliko trenutak pronađe, na primer, jedan danas gotovo zaboravljen intervju dr Zorana Đinđića.
Tehnološko rešenje koje stoji u pozadini naše najveće pretražive digitlane biblioteke je u potpunosti domaći proizvod, koji su na bazi softvera otvorenog koda razvili stručnjaci Univerzitertske biblioteke iz Beograda.
Ovo je i najava za rubriku “Starom štampom kroz Srbiju”, a u narednom periodu redovno ćemo donositi zanimljivosti iz ove bogate pretražive digitalne biblioteke. Kako je materijal u kome se one mogu naći gotovo beskrajan i stalno se dopunjuje, pozivamo sve čitaoce da i sami potraže, unošenjem imena u polje pretrage svoje pretke, svoj zavičaj, ili svoje omiljene istorijske ličnosti i događaje i obaveste nas o zanimljivostima koje su pronašli šaljući link do pronađenog člana i kratak opis na adresu: nasiusvetu@gmail.com.

Piše: dr Adam Sofronijević 

Adam Sofronijević (1973, Beograd) je Zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke ”Svetozar Marković” iz Beograda. Doktor je filoloških nauka, a visoko obrazovanje sticao je u oblasima menadžmenta, informaciono-komunikacionih tehnologija, sudija kulture i bibliotekarstva. Autor je nekoliko knjiga iz oblasti humanističkih nauka i više od 70 recenziranih naučnih tekstova, od kojih je većina objavljena u publikacijama renomiranih međunarodnih izdavača. Predavanja po pozivu je držao u 13 evropskih zemalja, a govorio je na velikom broju naučnih, stručnih i drugih javnih skupova u Srbiji. Od 2014. godine rukovodio je uspešnom realizacijom deset nacionalnih projekata u oblasti digitalizacije u kulturi pretežno podržanih od strane Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Bio je idejni pokretač ili realizator više inovativnih programa i projekata kao što su: prva višejezična virtuelna izložba o Milutinu Milankoviću (2004), izrada kompakt diska o antifašizmu za mlade (2005), obeležavanje pet godina terorističkih napada 11. septembra (2008), obeležavanje 100 godina rođenja Alana Tjuringa (2012), program povodom Svetskog dana knjige ”Knjiga i stvaralaštvo mašina: od kompjuterske poezije signalizma do robota novinara i mašinske haiku poezije” (2013), Obeležavanje 2503. godišnjice Maratonske bitke (2013), prva virtuelna izložba o Đorđu Stanojeviću (2014), Kandidatura Beograda za Svetsku prestonicu knjige (2016), Promotivna kampanja novih revolucionarnih tehnologija za digitaliazciju štampanih i rukom pisanih materijala ”Demokratizacija digitalizacije” (2018), Tviter kampanja @1918nadSrbijom povodom obeležavanje 100 godina Oslobođenja Srbije (2018).
Neki od rezultata njegovog rada dostupni su na sledećim adresama: lab.unilib.rs
istorijskenovine.unilib.rs
http://www.unilib.rs/znanjezasve/

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More