KAKO SU SRBI POSTALI GASTARBAJTERI! 300.000 ljudi otišlo je u Nemačku pre više od pola veka, a evo koliko danas tamo CENE SRBE

Foto: Tanjug/ AP Photo/Michael Probst
474

U novembru će 52 godine od organizovanog iseljavanja gastarbajtera iz Jugoslavije u Nemačku. Ugovor između Savezne Republike Nemačke i Jugoslavije o organizovanom transferu radnika za potrebe nemačkog tržišta, poslednji je ugovor takve vrste potpisan između Nemačke i neke od „gastarbajterskih zemalja“. U tom trenutku u Nemačkoj je i bez sporazuma već žIvelo i radilo 300.000 radnika iz Jugoslavije.

Većina radnika koja je tada odlazila na rad u Nemačku bila je suviše mlada da bi se sećala Drugog svetskog rata, piše “DW”.

„Prosečna starost radnika iz Jugoslavije bila je oko 25 godina“, otkrio je istoričar iz Berlina Vladimir Ivanović, koji se u svom naučnom radu do sada pretežno bavio iseljavanjem iz Jugoslavije u Nemačku krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. I koji je oduvek bio fasciniran pričama o „tetkama iz Nemačke“.

I po još nečemu su došljaci iz Jugoslavije bili drugačiji od ostalih „gastarbajtera“, piše Dojče Vele.

„Dok su iz Turske, Grčke i Italije dolazili gotovo isključivo muškarci, jugoslovenski kontingent su preko jedne trećine činile žene“, kaže Ivanović. U prvih desetak godina dolaska gastarbajtera, u Nemačku su uglavnom dolazili neobrazovani, polupismeni radnici. Od 1968. kada organizovano počinju da dolaze Jugosloveni, potreba za nekvalifikovanim radnicima je opala tako da iz Jugoslavije dolaze mnogi kvalifikovani radnici.

„Jugosloveni su se često koncentrisali na uspeh na poslu i da im deca budu dobra u školi. I mnogo energije su ulagali u to da im deca pohađaju dopunsku nastavu na maternjem jeziku“, kaže demohrišćanska političarka Barbara Jon koja je od 1981. do 2003. bila na funkciji poverenice grada Berlina za strance. Jugosloveni se nisu često pleli u politiku, pa čak ni u sindikalne poslove, naveo je Dojče Vele u momentu kada se obeležavalo 50 godina od organizovanog iseljavanja gastarbajtera iz Jugoslavije u Nemačku.

Srbi u Nemačkoj danas

NIšta mnogo se nije promenilo ni u kasnijim decenijama. Činjenice i život dansa pokazuju da su Srbi u Nemačkoj pronašli svoje mesto u industrijski moćnim pokrajinama – Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu.

I danas se kaže da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Njihova deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći, svako dete prima dečji dodatak od 300 evra mesečno…

Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja… Za većinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More