“Dan kada sam došla u Njujork i zapitala se – gde sam ja to sletela”, Anica je usred pandemije hrabro krenula u Ameriku da ostvari svoj san! (FOTO)

Foto: PrintScreen/Instagram/ anicaa_ananas
231

Anica Petrović ima samo 26 godina i za portal “Blic” ispričala je svoju priču iz stana kraj Central parka. Devojka čiji životni put je tekao od rodnog Kleka, preko Zrenjanina i Beograda otpočeo je novo poglavlje u Njujorku, gde je, poput Dejana Bodiroge i braće Grbić sa kojima deli rodno mesto, uspela da iz male sredine dođe do samog vrha profesionalnih izazova. Ispostaviće se – u poslednjem trenutku.

“Otvorila mi se prilika života – a granice se zatvaraju”

Anica je u aprilu saznala da je dobila prestižnu Fulbrajt stipendiju namenjenu najboljim akademcima sveta i to na Fordham univerzitetu u Njujorku. Postojao je samo jedan ogroman problem – godina je 2020. i pandemija zatvara jednu po jednu granicu.

View this post on Instagram

Today was officially my first day at @fordhamuniversity, where I will pursue my master's degree in Strategic Communication within the department of Media and Communication. It is an enormous privilege to be part of an intellectual community like this, and I'm looking forward to plenty of transformative dialogues. Although I was an excellent student, I am not a big devotee of formal academic education. That comes from the fact that I tend to question everything, which is not always an acceptable form of discourse in the higher education context. Another reason might be that I have been reading Taleb. A lot. 🙂 However, nothing inspires me like professors and academic workers that invite for questioning the status quo, both in theory and real-life happenings. Having talked with professors at Fordham and going through our courses' syllabus, I am aware that we will question a lot! I am also looking forward to enhancing my skills in Cross-Platform Production, Multimedia Tools, Design Thinking, and Media Theory. Since I have been in the digital media industry for the past few years, I am also excited to share with my classmates the insights and experiences I have gathered along the way. I must also express my immense gratitude for being selected as a @the_fulbright_program scholar, becoming part of the prestigious Fulbright community, and being insanely honored to get a full scholarship for my master's degree in the city of my dreams. Grateful and overwhelmed for everything that will come along the way in NYC. ✨ #fordham #fulbrightscholar #newyork

A post shared by Anica Petrović (@anicaa_ananas) on

“Od momenta kada sam saznala da sam dobila stipendiju, pa sve do 10 dana pred polazak, bilo je potpuno neizvesno da li ću uspeti da otputujem. Tenziju je dodatno dizalo to sto je Božo, moj momak, odlučio da napusti posao da bismo se zajedno preselili u Njujork. U avgustu dešavanja dostižu usijanje, a emotivni rolerkoster je izgledao ovako:

– gorela sam od uzbuđenja kada sam saznala da već za nedelju dana idem u SAD

– halapljivo sam ispunjavala vreme toplim prisustvom brata, mame i tate, ali i prijatelja, znajući koliko će mi nedostajti

– razočaranje i tuga na aerodromu jer Božu zbog birokratskih prepreka nisu dozvolili da se ukrca na avion

– moj kulturološki šok jer je privremeni stan bio smešten u Invudu, gde je 90% stanovništva latinoameričko i afroameričko

– uzbuđenje usled početka master programa, ali i trema da li ću uspeti da se potpuno izrazim u akademskom okruženju na engleskom jeziku

– strepnja da li će on uopšte uspeti da dođe pošto mu ni u drugom pokušaju ne dozvoljavaju da poleti

– porast obima posla usled počinjanja saradnje sa dva nova klijenta

– Božo ipak uspeva da dođe i zajedno se zaljubljujemo u Njujork, a ponovo i jedno u drugo

– pronalazimo povoljan stan na sjajnoj lokaciji u blizini Central parka

– kreće haos oko mastera, širenja biznisa i planova za otvaranje firme u SAD

– upravo smo na tronedeljnom putovanju po Americi u kojem pokušavamo da žongliramo izmedju klijenata, mojih obaveza na masteru i lepota koje nas okružuju u Floridi, Kaliforniji i Nevadi”, navodi devojka splet okolnosti kakav mnogi ne dožive godinama, a njoj se izdešavao u samo par nedelja.

“Dan kada sam došla u Njujork i zapitala se – gde sam ja to sletela”

“Pamtiću verovatno do kraja života dan kada sam došla u Njujork. Potpuno pomešane emocije. Slećem i gledam svu onu raskoš, a ipak tužna jer moj momak nije sa mnom. Odlučujem da do stana koji sam unapred rezervisala odem koristeći javni transport. Zatrpana koferima i torbama kretala sam se ka zadatoj destinaciji polako ostajući bez fizičke snage, ali, dobro, hraniću se energijom Menhetna, centrom svetskog biznisa, pogledom na velelepne zgrade, ljude u odelima koji užurbano koračaju…

Barem sam tako mislila. Izlazim iz poslednjeg prevoznog sredstva za taj dan i pogled mi hvata sve osim prethodno opisanih i očekivanih ukrasa. Grmi latino i hip-hop muzika iz svih automobila, polugoli ljudi šetaju ulicama, ispred zgrada, kao što je to kod nas običaj u ruralnijim delovima, borave mnogobrojne porodice, peče se roštilj, pevaju, svađaju se… Gomila kofera i torbi se kretala između njih pitajući se da nije avion greškom sleteo negde gde se i Kolumbo takođe greškom nasukao pre oko 500 godina. Nedostajao mi je moj momak. Osećam dužnost da navedem naknadno saznanje da je to i te kako bio Njujork, prelep u svojim različitostima”, priča Anica.

Njujork kao metafora za život

“Čini mi se da bih osećaj dolaska u Njujork najbolje opisala onomatopejama i vriscima. Potpuno sam svesna da je dinamika života u gradu usled epidemije dosta niska, ali je to i dalje Njujork: megalomanski, živ, poseban, multikulturalan, bučan, radostan, filantropski… Postoji jedna njujorška maksima koja kaže da kada sletiš na JFK, ti postaješ Njujorčanin. Na svakom koraku je to prepoznatljivo, ovde nema stranaca. U jednom delu grada sve vrišti govoreći nam da je ovde sve skupo i da je ovde moć, dok u drugom delu grada ljudi sede na ulici i peku roštilj slušajući glasnu muziku. Ne smem, a da ne pomenem Central park, ogroman prostor pod zelenilom u srcu najurbanije naseobine na svetu, gde na stotine ljudi dnevno živi antički kredo ‘U zdravom telu, zdrav duh’. Pritom da naglasim da još uvek nisam ni kročila u četiri petine grada.

Moj američki san je pre svega dobijena prilika da živim u gradu svojih snova i da izazove akademskog usavršavanja savladavam na engleskom jeziku. Ne bih rekla da je postao realnost, već da postaje realnost. To je jedan veoma uzbudljiv proces u kom se svakog dana upoznajete sa faktom da je u ovoj zemlji sve moguće. Dodala bih, i u ovom životu”, kaže ova mlada žena.

Anica je uspela ono što retko od njenih vršnjaka može i da zamisli. Otisnula se u preduzetničke vode koje su je jako brzo odvele do obala Kine, klijenata iz Amerike, Singapura, Novog Zelanda. Njen nesvakidašnji put je počeo posvećenošću – i petljom.

“Promenila sam tri posla i odlučila – napraviću svoj”

“Moja ambicija i radoznolost, navele su me da rano, još tokom studija, uplovim u profesionalno-korporativni svet. Danas se bavim poslom iz svojih snova, a put do toga je bio ispunjen mnogim da i ne, koje sam izgovarala, ispostavilo se, u pravim trenucima. Naime, tokom 2017. u kojoj sam promenila čak tri poslovna angažmana, u meni je sazrevalo saznanje da se ne uklapam u korporativni, pa čak ni agencijski poslovni kontekst. Takvi poslovni izleti su samo ubrzali moj odlazak u preduzetništvo. Kao ‘sama svoj gazda’ radeći u sferi digitalnog marketinga, počela je moja frilens karijera iz koje danas nastaje moja firma”, priča za “Blic” Anica.

Na pitanje šta bi poručila mladim ljudima u Srbiji odgovara da je bitno prihvatiti da ne postoji univerzalna poruka, da se i mi i naše okolnosti menjaju, ali da je najbitnije da mladi budu obrazovani i slobodni, ma šta se dešavalo u Srbiji, kako bi jednog dana poruka mogla da bude:

“Ostanite u Srbiji, razvijajte svoju individualnost u svrhu napretka zemlje iz koje ste”.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More