I Srbin dobitnik prestižne Nobelove nagrade: “To je put na kome je teško vraćati slike”, iz sobice samačkog hotela do Nobela! (FOTO, VIDEO)

Foto: Tanjug/(AP Photo/Fernando Vergara
70

NAGRADA je, svakog od nas u timu iznenadila i dirnula, mada smo mi svesni misije u koju smo ušli srcem, uprkos iskušenjima s kojima se gotovo svakodnevno suočavamo. Zaista smo ponosni, pogotovo što je u našoj “porodici”, u samom vrhu, nekoliko kolega iz našeg nekadašnjeg zajedničkog zavičaja.

Ali, nagrada nas je dodatno i obavezala i podstakla. Potvrdila da je naša misija važna ne samo za ratom unesrećene i glađu pogođene, već za ceo svet. Drago mi je, posebno, da je važna za Srbiju, pišu “Novosti”.

Ovako nam, sasvim mirno, naš Nenad Grković iz tima Svetskog programa za hranu, nagrađenog Nobelovom nagradom za mir, prenosi emocije posle vesti o prestižnom međunarodnom priznanju. Tako mirno, kao svi dobri i plemeniti ljudi koji su svoj život posvetili da pomognu drugima, ne radi nagrada, već iz istinske potrebe da pruže ruku u nesreći. A nesreća se uvećava.

Ima li veće od one kad se od gladi suočavate sa smrću? E, sa takvim ljudima se suočava i naš nobelovac. S njima proživljava njihovu nesreću. Lakne mu samo kad konvoj sa hranom koju donosi, stigne pre.

“Za mene i za sve nas to je najveća sreća”, kaže. “I, mi bismo želeli da imamo manje posla. Da je svet mirniji. Da nema patnji… Nažalost, nije tako”.

ISKUSTVO ME PROMENILO

KADA je naša i porodica mog strica u leto ’99. proterana iz Prištine, našli smo se svi u sobici jednog samačkog hotela – seća se Nenad. – Tada su nama neki nepoznati ljudi pružili ruku. To iskustvo me promenilo. Ta dobrota mi je pokazala put. Tada sam maštao da i ja budem u prilici da pomognem drugome. I ostvarilo mi se da budem dobrota tuđeg života.

U Južnom Sudanu smo ga pronašli. U gradu Džuba. S druge strane vrilo je kao u košnici. Sačekali smo koji minut da se udalji iz vreve glasova, nerazgovetnih zvukova, pištanja veza koje su pucale i izmešanih poruka, kako bismo se razumeli.

“Malo je poznato da naš tim nije samo tim koji snabdeva hranom siromašne i ratom pogođene porodice u raznim delovima sveta” objašnjava Grković. “Mi smo, zapravo, najveća logistika svim humanitarnim organizacijama. Eto, proteklih meseci smo bili dostavljači zaštitnih maski, higijenskih sredstava. To su bile pošiljke za najugroženije u gotovo nedostupnim delovima, gotovo neprohodnim. Tako da je pred nama najpre posao da put do ugroženih učinimo prohodnim u gotovo nemogućim uslovima”.

Grkoviću je ovo gotovo decenija u timu Svetskog programa za hranu za više od sto miliona ljudi u 88 zemalja sveta. Put na kome je ubeležio Ugandu, Irak, Ukrajinu, Avganistan. Sada i Sudan. Misli da će na tom putu istrajati do kraja.

“To je put na kome je teško vraćati slike i zato ih nemam ni u telefonu ni u foto-aparatu”, priznaje. “Ne bih želeo nijednim potezom da, ponižene stvarnošću, dodatno uznemirim bilo čime. To nema cenu. A, jeste teško gledati u te dečje poglede. U ruke staraca. Divni ljudi, svesni svoje muke, ne savijaju se. Primaju pomoć, zagledani u neke njihove daljine. Avganistanci kod kojih rat ne prestaje su posebni. Oni glad i siromaštvo s neopisivim dostojanstvom podnose. Oni su priča. Oni su lekcija”.

NOBELOVAC iz tima Svetskog programa za hranu Nenad Grković, otac je četvoro dece.

“Porodica mi je podrška u svemu, pa i ovom poslu”, govori nam. “Nije lako kad se uželimo jedni drugih, a razdaljine ogromne. Ali, moja supruga je moja najveća podrška. Ona je za Nobelovu nagradu”.

Podelio bih našu nagradu, ističe, sa svim ljudima koji se trude se da ovaj svet naprave mirnijim i pravednijim, prenosi “Sputnjik”.

Grković je radio u Avganistanu, Ukrajini, Iraku, Ugandi…

„Posao koji radim je opasan“, naglasio je Grković i objasnio da svakodnevno dostavljaju hranu na mesta do kojih je teško doći, koja nisu modernizovana, do kojih ponekada nema ni puteva.

„Dešava se i da izgubimo nekog člana tima. Pre nekoliko dana naš konvoj na reci Nil je bio napadnut… Mnogo ljudi smo izgubili u padu etiopijskog aviona“, ispričao je Grković i dodao da je rizik nešto s čim su navikli da žive.

​Svetski program za hranu UN doprema hranu za one koji su najugroženiji, upostavlja koridore hrane za 100 miliona ljudi u 88 zemalja širom sveta.

Ove godine je izabran između 300 kandidata za Nobelovu nagradu za mir.

Izvor Novosti Sputnjik
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More