“Kako sprečiti novi “lokdaun”?! Glavno pitanje samita Evropske unije!

FOTO: Pixabay
65

Porast broja zaraženih u čitavoj Evropi izaziva zabrinutost u Briselu. Zato će se na samitu EU raspravljati o tome kako sprečiti novi lokdaun s teškim posledicama po privredu. A i pitanje Bregzita još uvek nije rešeno.

“Sastajemo se u teškim okolnostima, jer se broj infekcija kovidom 19 povećava, a na dnevnom redu je i odnos prema Ujedinjenom Kraljevstvu”, tim rečima s malo optimizma predsedavajući na samitu, Šarl Mišel, poziva šefove država i vlada 27 zemalja-članica EU na sastanak koji se danas i sutra (15. i 16.10.) održava u Briselu. On će biti u znaku pandemije i spora oko sporazuma sa Velikom Britanijim koja je napustila EU. Ali jednostavnog rešenja za oba problema u Briselu neće biti.

U borbi protiv epidemije, čiji je drugi talas krenuo u Evropi, svaka zemlja-članica preduzima različite mere. Francuska je, kao i Holandija i Italija, najavila nova ograničenja koja se tiču privatnih zabava i poseta restoranima. Zbog galopirajućeg rasta broja infekcija u Češkoj kreće neka vrsta novog lokdauna. U Nemačkoj se naveliko diskutuje o internim ograničenjima prilikom putovanja iz jedne u drugu saveznu pokrajinu.

U video-uključenju na zasedanje evropskog Odbora regiona u Briselu, kancelarka Angela Merkel rekla je da sa velikom zabrinutošću prati porast broja zaraženih u svim delovima Evrope. „Situacija je nepromenjeno ozbiljna“, istakla je Merkel.

Ne zatvarati granice, sprečiti lokdaun

Među zemljama-članicama EU i dalje postoje velike razlike kada je reč o broju testiranja. Dok je u Luksemburgu urađeno više od 6.000 testova na 100.000 stanovnika, u Bugarskoj ih je bilo tek 380. Zato je statistike o stopi zaraze veoma teško porediti.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) iz Stokholma, uoči samita ukazuje na to da je smrtnost u većini zemalja i dalje na normalnom nivou – dakle bolest u manjem broju slučajeva završava smrtnim ishodom, nego što je to bio slučaj tokom proleća. U pojedinim zemljama, poput Španije ili Francuske, na regionalnom nivou se povećava popunjenost bolničkih kreveta.

Šefovi država i vlada će jedni drugima obećati da će nastojati da deluju koordinisano. Svi se slažu da bi granice između zemalja EU trebalo da ostanu otvorene, što nije bio slučaj tokom prvog talasa, u marta, aprilu i maju. Trebalo bi da se omoguće i putovanja bez kontrola između zemalja Šengena.

Privreda ne može ponovo da se ugasi, rekla je uoči samita kancelarka Angela Merkel. Trebalo bi se „pobrinuti za to da ne bude potreban neki novi lokdaun“.

Korona-semafor bi trebalo da pomogne

Evropska unija na dobrovoljnoj bazi uvodi takozvani „korona-semafor“ za sve evropske regione. Pritom po prvi put neće biti uziman u obzir samo broj novih zaraza, već i stopa testiranja. Strogo nemačko pravilo o 50 zaraženih na 100.000 stanovnika, biće prošireno na opseg od 25 do 150.

Šefovi država i vlada pozdravljaju takav sistem upozoravanja za putnike. Učešće je međutim na dobrovoljnoj bazi. O daljim merama, poput karantina ili obaveznog testiranja, i dalje će odlučivati svaka zemlja-članica pojedinačno. Šefovi država i vlada žele da razgovaraju i o tome kako će u EU biti obezbeđeno snabdevanje vakcinama, čim ih bude bilo. Njih bi Evropska komisija trebalo da nabavi za čitavu Uniju.

Komplikovani pregovori o budžetu

Nemačka kancelarka Merkel, koja je do kraja godine predsedavajuća Savetu EU, traži da Evropski parlament što pre podrži korona-fond za obnovu i budžet EU za sledećih sedam godina, u visini od ukupno 1,8 biliona evra. „Sada je važno usvojiti paket, kako bi početkom 2021. godine ta sredstva zaista i mogla da se iskoriste. Užurbano radimo na postizanju dogovora sa Evropskim parlamentom“, ističe Merkel, čiji EU-ambasador u Briselu trenutno vodi složene pregovore sa parlamentom.

Poslanici u Evropskom parlamentu zahtevaju poboljšanja koja se tiču kontrole vladavine prava u zemljama-članicama, pre nego što sredstva EU budu isplaćena. Tome se naročito protivi Poljska. Vicepremijer te zemlje, Jaroslav Kačinjski, preti vetom tokom pregovora o budžetu. EU već dugo kritikuje poljsku reformu pravosuđa, koja podriva vladavinu prava.

Bregzit: EU čeka da Džonson popusti

Kada je reč o Bregzitu, šefovi država i vlada EU nemaju o čemu da pregovoraju, jer britanski premijer Boris Džonson nije ni pozvan na samit. U razgovorima pregovarača o trgovinskom sporazumu sa Ujedinjenim Kraljevstvom koje, nakon prelazne faze, 1. januara 2021. napušta evropsko tržište – nema pomaka. Jedna strana optužuje drugu da nije spremna da napravi ustupke kada je reč o pitanjima državne pomoći, ribolova i pravne kontrole eventualnih sporazuma.

Šefovi država i vlada EU su zainteresovani za to da se postigne fer sporazum, smatra predsedavajući samitu Šarl Mišel – „ali ne po svaku cenu“. Ultimatum koji je postavio britanski premijer Džonson i koji ističe u četvrtak, na samitu u Briselu će verovatno biti ignorisan. Džonson je najavio da će nakon samita saopštiti šta bi, prema oceni njegove vlade, trebalo dalje da se radi.

Glavni pregovorač EU, Mišel Barnije, u međuvremenu računa sa tim da će se post-bregzitski-pregovori odužiti sve do novembra. Jasno je jedino da EU ne želi prva da napusti pregovarački sto. „Pregovaraćemo dokle god bude išlo“, poručuje jedan visoki nemački zvaničnik.

Šefovi država i vlada razgovaraće i o klimatskim ciljevima EU. Pritom je sporno koliko bi emisija ugljen-dioksida trebalo da se smanji do 2030. godine. Ali o tome će se odlučivati tek u decembru. Drugog dana samita razgovaraće se i o strategiji vezanoj za Afriku i nizu spoljnopolitičkih žarišta, od Belarusije, do Turske.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More