79 godina od “Krvave bajke” u Šumaricama: 6 činjenica o masakru nad đacima, profesorima i drugim civilima

Foto: Wikipedia
48

Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 79. godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u kragujevačkim Šumaricama, piše “Telegraf”.

Povod

Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba na putu između Kragujeva i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50.

Neselektivno streljanje

Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra 1941. godine. Streljanja su prvo počela u selima koja su Nemci zvali “legla bandita”. Posle toga je doneta odluka da se ubistva nastave i u Kragujevcu. Hapšenja i racije su vršena neselektivno i stanovništvo je na streljanja izvođeno u grupama.

Hiljade streljanih

Postoje različiti podaci o broju ubijenih u zločinu. Kustos Staniša Brkić je u knjizi “Ime i broj” iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtvi streljanja u Kragujevcu.

Streljanje đaka

Nemci su upali u Gimnaziju i ostale škole, odakle su u toku nastave izveli profesore i đake. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti.

Spomen-park Kragujevački oktobar

Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej “21. oktobar”. Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i “Spomenik streljanim đacima i profesorima”, koji je postao simbol kragujevačke tragedije.

Suđenja

Komandant Franc Beme suočio se sa optužnicom za zločin u Kragujevcu. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Izvršio je samoubistvo. Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar je 1947. osuđen na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.

Krvava bajka

O ovom masakru naša velika pesnikinja Desanka Maksimović napisala je jednu od najlepših i najtužnih pesama “Krvavu bajku”.  Podsetimo se njenih stihova.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu.

Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.

A pedeset i pet minuta pre smrtnog trena sedela je u đačkoj klupi četa malena
i iste zadatke teške rešavala: koliko može putnik ako ide peške…
i tako redom.

Misli su im bile pune i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo je bezbroj petica i dvojki.
Pregršt istih snova i istih tajni rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom da će dugo, da će vrlo dugo trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.

Dečaka redovi celi uzeli se za ruke, i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta.

Izvor Telegraf
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More