Američke države koje bi mogle da odluče izbore 2020. u SAD?

Foto: Tanjug/ AP Photo/Alex Brandon
90

Deset dana uoči izbora u SAD 3. novembra, republikanski predsednik Donald Tramp i demokratski predsednički kandidat Džo Bajden vode intenzivnu kampanju u takozvanim presudnim ili neopredeljenim državama – u kojima je ishod izbora još neizvestan.

To su Arizona, Florida, Mičigen, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.

Te države imaju važnu ulogu na američkim predsedničkim izborima, gde pobednika ne odlučuju direktni glasovi Amerikanaca. Umesto toga, svakoj državi pripada određeni broj elektorskih glasova, koji se dodeljuju jednom kandidatu na osnovu ishoda direktnog glasanja u toj državi, piše Glas Amerike.

U svim državama osim Mejna i Nebraske, kandidat koji dobije većinu direktnih glasova osvaja sve glasove elektora u toj državi.

Elektorski sistem gde “pobednik odnosi sve” navodi kandidate da vode jaču kampanju u državama u kojima pobeda, sa stanovišta matematike, lakše otvara put ka Beloj kući, navodi Glas Amerike.

Države u kojima je izborna trka tesna i koje mogu da se “okrenu” jednoj ili drugoj stranci, kao što je Pensilvanija, dobijaju više pažnje od kandidata nego druge države, kao što je Kalifornija, u kojoj je skoro izvesno da jedna stranka dobija većinu glasova.

Ovih desetak država se smatra večitim “presudnim” državama, pošto su kontinuirano imale tesne rezultate na novijim predsedničkim izborima.

Tramp je pobedio u svih šest država 2016. izuzetno malom većinom glasova, ponekad manjom od jednog procenta, ali prema novim anketama, Bajden trenutno ima malo vođstvo u svih šest.

Trampova pobeda 2016. u tih šest država pratila je sličnan obrazac primećen u ostatku zemlje – prednost demokrata u urbanim centrima je poništena tako što su osvojeni glasovi birača naklonjenih republikancima u ruralnim okruzima i predgrađima, i među belim glasačima koji nisu fakultetski obrazovani.

Iako trendovi pokazuju da je Bajden možda uspeo da privuče deo tih demografija 2020. Bajdenov izborni štab upozorio je njegove pristalice da se ne opuste previše.

Analitičari kažu da, budući da Bajden mesecima ima stabilno vođstvo u anketama, glavni strah njegovog izbornog štaba sada je da bi mogao da osvoji većinu direktnih glasova ali opet izgubi elektorski koledž, kao što se dogodilo demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton 2016.

Viskonsin, dom velikog broja ruralnih i radničkih, belačkih zajednica koje čine većinu Trampovih pristalica, bio je “prelomna tačka” koja je matematički Trampa dovela do traženog broja elektorskih glasova 2016.

Viskonsin je sada među državama koje je najteže pogodila pandemija koronavirusa. Takođe je postao fokus nacionalne debate o rasnim odnosima kada je policija u avgustu pucala u Afroamerikanca Džejkoba Blejka u gradu Kenoši, posle nekoliko meseci nacionalnih protesta i nereda.

Mičigen, industrijska država, teško je pogođen pandemijom koju je izazvala recesija, i izgubio je više radnih mesta i preduzeća od većine ostalih delova zemlje. Predsednik je podstakao svoje pristalice da za zatvaranje ekonomije krive demokratsku guvernerku Grečen Vitmer.

Bajden, koji je rođen u Skrentonu u Pensilvaniji, ističe svoje poreklo iz radničke porodice u pokušaju da povrati glasove belaca sa srednjim i nižim obrazovanjem, koji su 2016. otišli Trampu. To je prvi put da je republikanski kandidat pobedio u toj državi od 1988.

Veruje se da 2020. Pensilvanija ima još veći značaj za Trampa. To bi mogla biti država koja će Džou Bajdenu doneti 270. elektorski glas, kaže Robert Grifin, direktor za istraživanja Grupe za studije birača Fonda za demokratiju. “Ali možda neće biti tako značajno ako Pensilvanija ode u drugom smeru, imajući u vidu da Džo Bajden po svemu sudeći vodi u mestima kao što su Florida i Arizona”, ističe.

Bajden trenutno ima malo vođstvo na Floridi – koja ima jednu od najvećih populacija starijih građana u zemlji – a insistirao je na poruci da je, zbog propusta administracije u odgovoru na pandemiju koronavirusa, bolest odnela previše života starijih građana, koji su jedna od najugroženijih kategorija.

Tramp je tokom cele kampanje posvećivao pažnju Floridi, često je dolazio u svoje odmarališta Mar-a-Lago i podsticao registraciju novih birača u državi, u okviru strategije kampanje da na birališta izvede belce iz radničke klase koji ranije nisu glasali.

“Ako Džo Bajden izgubi Floridu, biće mu veoma teško da sklopi 270 elektorskih glasova neophodnih za pobedu”, kaže republikanski istraživač Vit Ejrs iz organizacije za istraživanja javnog mnjenja Nort Star. Ako Tramp pobedi u Floridi, kaže Ejrs, Bajden i dalje ima neke puteve ka pobedi, iako se oni sužavaju.

Sa izuzetkom pobede Baraka Obame 2008, republikanski kandidati pobedili su na devet od poslednjih 10 predsedničkih izbora u Severnoj Karolini. Analitičari to vide kao znak većih promena demografije u južnom delu zemlje, gde bi sve raznovrsnija populacija mogla da ide u prilog demokratama.

“Teško je zamisliti put ka Beloj kući za Donalda Trampa posebno, koji ne ide kroz Severnu Karolinu”, kaže Kris Kuper, profesor političkih nauka na univerzitetu Zapadne Karoline.

Jug je uporište Republikanske partije više od deset godina, i ako Tramp nekako izgubi Severnu Karolinu, veće su šanse da će izgubiti i Floridu, dodaje Kuper.

Arizona je glasala za republikanca na svim predsedničkim izborimam od 1952. sa izuzetkom pobede Bila Klintona 1996.

Država trenutno naginje Bajdenu, što je trend koji podstiče sve veća snaga demokrata među biračima iz predgrađa, kao i sve raznovrsnije biračko telo, a posebno sve veći broj hispanskih birača. Na izborima 2016. otprilike svaki peti glasač je bio Latinoamerikanac, i Hilari Klinton je osvojila većinu tih glasova.

 

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More