Spomen kapela za srpske stradalnike na Vojnom groblju Mathauzen (FOTO)

Spomen kapela na vojnom groblju u Mathauzenu Foto: Eparhija austrijsko-švajcarska
58

Srpska pravoslavna crkva u Austriji već godinama se trudi da obeleži tužna mesta stradanja srpskog naroda tokom dva svetska rata u ovoj zemlji. Tim povodom nedavno je održana radna sednica Građevinskog odbora za izgradnju spomen-kapele Svetih srpskih novomučenika na vojnom groblju u Mauthauzenu.

Pre 100 godina, u svojim pismima jedan od interniranih srpskih oficira izrazio je nadu da će odmah posle rata na mestu logora biti izgrađena spomen-kapela, da očuva sećanje na strašne žrtve koje su podneli srpski logoraši. Tek uz podršku Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske od leta 2014. godine krenulo se u realizaciju ovog projekta. Početak projekta poklopio se s postavljanjem episkopa Andreja na čelo Eparhije austrijsko-švajcarske, koji sada vodi izgradnju ovog memorijala srpskog naroda u Austriji.

Ova spomen-kapela samo je jedan od memorijala ubijenih i umorenih Srba na tlu Austrije u prošlom veku. Istoričar Goran Miloradović iz Beča tvrdi da su srpski zapadni susedi početkom prošlog veka imali najmanje pet vrsta getoa za Srbe i druge  strance. U Prvom i Drugom svetskom ratu u Austriji i su postojali vojni logori za ratne zarobljenike, civilni logori za političke zatvorenike, logori sa izolacijom kao jedinom svrhom, logori za prevaspitavanje i rad i zloglasni istrebljivački logori. Time su Austrijanci na svoj način rešavali nacionalna pitanja tuđih naroda, pa i srpskog.

U Austriji danas ima 78 spomenika ratnih stradanja Srba u balkanskim i svetskim ratovima, ali na većini njih nema monumenta, koji bi te srpske trajno tragove obeležio. Vojno groblje Frauenkirhen , na kome je sahranjeno oko 2.350 interniraca, obnovljeno je između 2002. i 2004. godine naporima Ambasade Srbije i Crne Gore u Republici Austriji.

I vojno groblje Nojsidl am Ze je na kome je sahranjeno oko 3.500 (7.000) interniraca, obnovljeno je između 2002. i 2004. i u dobrom je stanju. U Kitze, Brukneudorfu, Pami, Tatenu, Cundorfu, Štreberdorfu, Rustu, Matarzburgu, kao i u koncentracionim logorima Mauthauzen i Guzen, gde se masovno ginulo, nema tragova srpkim grobovima.

Samo u pokrajini Burgenland postoji 15 grobalja na kojima je sahranjen veliki broj Srba. Tako je u Frauenkirhenu sahranjeno oko 2.350 interniraca, i u Nežideru oko 3.500.

Početak gradnje kapele 2014. godine na groblju Mauthauzen

Ovi Srbi su bili žrtve ratne prinudne migracije s početka 1941.

Najveći broj Srba stradalih u Prvom i Drugom svetskom ratu počiva na teritoriji pokrajine Gornje Austrije. I najveći koncentracioni logor, u kome su bili zatočeni i brojni Srbi,  izgrađen tokom Prvog svetskog rata nalazi se oko sela Mauthauzen i Gusen u Gornjoj Austriji, 20 kilometara istočno od Linca. U doba Austro-Ugarske služio je za internirce u koji su zatvarani , jer su subjektivnom ocenom policijskih ili vojnih vlasti proglašeni za potencijalne „bundžije, ustanike, saradnike neprijatelja“.

Najveći broj ovih interniraca, kako je zvanično glasio njihov pravni status, bili su Srbi i Rusini iz bečkog carstva. Umrlo je tokom Velikog rata 8.256 Srba i sahranjeno na groblju, koje se nalazio u sastavu logora Mauthauzen.

Foto: Eparhija austrijsko-švajcarska

Tokom Drugog svetskog rata proširio se i vremenom postao najveći kompleks radnih logora u delu Evrope koji je okupirala Nemačka. Osim četiri glavna podlogora u Mauthauzenu i obližnjem Gusenu, više od 50 podkampova lociranih širom austrije i južne Nemačke je koristilo logoraše kao robovsku radnu snagu.

Oslobođenje logora Mauthauzen

Nekoliko podlogora podređenih kompleksu Mauthauzen je uključivalo kamenolome, fabrike municije, rudnike, fabrike oružja i fabrike za sklapanje borbenih aviona. Srbi su hapšeni i zarobljavani na prostoru Kraljevine Jugoslavije, smeštani u lokalne logore (Banjica, Niš) i odvođeni u Mauthauzen.

Tamo su bili smešteni zarobljenici svih okupiranih zemalja, koji su likvidirani. Broj nastradalih nije poznat ali većina izvora navodi brojke između 122.766 i 320.000 za ceo kompleks. Broj 106621 je imao logoraš Miloš Bajić (1915–1995), koji je preživeo i nacrtao užasne prizore mučenja Srba. Ubijeno je 7000 Srba. Danas je Mauthauzen muzej ljudskog stradanja. Muzej i radove na srpskoj pravoslavnoj kapeli obišao je tokom godine i Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Austriji.

Sastanku o izgradnji spomen-kapele u Mauthauzenu, koji je nedavno održan u Lincu u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, prisustvovali su episkop austrijsko-švajcarski Andrej, predsednik odbora, protojerej-stavrofor Dragan Mićić iz Linca i sekretar Željko Maleševć. Tlefonski se uključio Mladen Filipović, šef Predstavništva Republike Srpske u Austriji.

Postignut je dogovor o nastavku radova na kapeli, koji su ometeni zbog pandemije korona virusa. Glavni radovi će se obavljati u radionici, kao što su izrada ikonostasa, mozaika, ikonopisanje i priprema Knjige mrtvih.

Radove na spomen-hramu u Mauthauzenu usporila korona

BEČ, 27.oktobra (Tanjug) – Pandemija korona virusa usporila je radove na završnici spomen hrama “Svetih srpskih novomučenika” na vojnom groblju u Mauthauzenu, te se pristupilo onim radovima koje je bilo moguće obaviti u radionici.

Sednica Odbora za izgradnju kapele Foto: Eparhija austrijsko-švajcarska

To je rečeno na prethodnoj sednici građevinskog odbora za izgradnju spomen hrama, kojoj su prisustvovali episkop austrijsko-švajcarski Andrej, kao predsednik Odbora, protojerej-stavrofor Dragan Mićić iz Linca, sekretar Željko Maleševć i telefonski Mladen Filipović, šef Predstavništva RS u Austriji. Na sednici je bilo reči o završnoj fazi radova i o celokupnom napretku radova na spomen kapeli, koji je ostvaren. Građevinski planovi su zbog pandemije korona virusa prilično usporeni i nije bilo moguće ostvariti planirano, zaključili su učesnici. Ukazano je da se pristupilo radovima koje je bilo moguće obaviti u radionici, kao što je izrada ikonostasa, mozaika, ikonopisanje i priprema Knjige mrtvih.

Vojno groblje Rajfendorf – Mauthauzen nalazi na svega dvadesetak minuta vožnje od Linca, a na tom mestu počiva između 7.000 i 8.000 srpskih vojnika, oficira i civila koji su u jesen 1914. godine zarobljeni i odvedeni iz Srbije i okruženja u zarobljenički logor Mauthauzen kod Linca kroz koji će do 1918. proći oko 40.000 Srba, Italijana, Rusa i drugih naroda. Pre 100 godina, u svojim pismima jedan od interniranih srpskih oficira izrazio je nadu da će odmah nakon rata na mestu logora biti izgrađena jedna spomen – kapela, da očuva sećanje na strašne žrtve koje su podneli srpski logoraši. Tek uz podršku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika od leta 2014. godine krenulo se u realizaciju ovog projekta. Početak projekta poklopio se sa postavljanjem episkopa Andreja na čelo austrijsko – švajcarske eparhije.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More