“Naši narodi će bolje razumeti jedni druge”! Kraj oktobra za jubileje Austrije u Beogradu!

Foto: PrintScreen/YouTube/RTS
65

U četvrtak, 29. oktobra, na Ambasadi Austrije u Beogradu će svetlosnim 3D instalacijama na fasadi zgrade započeti obeležavanje Nacionalnog praznika Austrije, 25 godina od pristupanja Austrije Evropskoj uniji i 250 godina od rođenja Ludviga Van Betovena. Projekcije će trajati svake večeri od 29. do 31. oktobra, a u pitanju su dva dva su nagrađena rada studentskih umetničkih timova, nastalih po uzoru na himnu slobode i vladavine ljudskih prava – Odu radosti, piše “Blic”.

Ovi radovi nastali su u okviru prvog Hakatona nedavno održanog u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, i uz saradnju sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti FDU. Prvonagrađeni je rad tima „Teacups, filozof i maslačak” (Ognjen Bjeletić, Anja Tunjić, Iva Pažin i Marko Vesić) , dok je drugu nagradu dobio tim „TRI+1″ (Dragana Zorić, Boris Martić, Nina Krčum). Povodom ovog neobičnog i inovativnog odavanja počasti jednom od najvećih kompozitora svih vremena, koji je veliki deo svog životnog veka proveo u Beču, razgovaramo sa direktorom Austrijskog kulturnog foruma Adrijanom Fajksom.

Krajem oktobra slavite nekoliko važnih jubileja za Austriju. Interesantan i hrabar izbor je da 250 godina Betovenovog rođenja obeležite savremenim radom iz domena novih vizualnih umetnosti. Kako ste se odlučili za baš ovakav koncept?

– Betovenov jubilej je u centru naše instalacije ne samo zato što je Betoven bio jedan od velikih genija Prve bečke škole klasične muzike, koji još uvek inspiriše kompozitore, muzičare i javnost 250 godina od rođenja, već i zato što je „Oda radosti“ simbol Evrope, a mi slavimo i 25 godina članstva Austrije u Evropskoj uniji. Nije uopšte bitno da li je on „austrijski“ ili „nemački“ kompozitor, jer nije ni bilo takvih nacionalnih država u 19. veku. Važan je trag koji je ostavio na čitavo evropsko nasleđe do danas, koje uvek treba „ažurirati“ savremenim viđenjima.

Kako ste započeli saradnju sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti FDU i planirate li da nastavite ovu saradnju u budućnosti?

– Pratili smo rad Laboratorije već neko vreme i primetili profesionalan i svež pristup obrazovanju i radu sa novim medijima. Na prvom sastanku predstavili smo im našu ideju o 3D mapiranju fasade naše Ambasade, a njihov tim je momentalno osmislio Hakaton i počeo da radi na njemu. Veoma sam zadovoljan ovom saradnjom i rezultatima, i siguran sam da ovo neće biti naš poslednji zajednički projekat.

Ovaj događaj je dobar primer povezivanja austrijske kulture i srpskih umetnika. Koliko vam je, kao strateški cilj, bitno ne samo dovođenje austrijske umetnosti u Srbiju, već i povezivanje dve scene na različite načine?

– Od esencijalnog značaja nam je da dovodimo austrijske umetnike u Srbiju, ali i da pozovemo mlade srpske kreativce da nam prikažu njihov pogled na Austriju, da otpočnemo dijalog sa našom kulturom i istorijom. Na taj način će naši narodi bolje razumeti jedni druge i uzajamno podsticati inventivnost. Uključivanje lokalne scene i stvaranje zajedničkih mreža neće biti ograničeno samo na vreme pandemije, već će zaista biti način da strateški investiramo u budućnost naših kulturnih odnosa. To nije nešto što će se isplatiti momentalno, već u narednim decenijama i vekovima.

Na koji način se Austrijski kulturni forum bori sa izazovom organizacije kulturnih događaja u doba pandemije? Kakvi su vam planovi za narednih nekoliko meseci, uzevši u obzir da ova situacija gotovo sve događaje gura u onlajn prostor?

– Naš plan je da nema planova! Šalu na stranu, naučili smo da budemo ekstremno fleksibilni. Morali smo već desetinu puta da menjamo projekte, datume i formate, i spremni smo da to radimo iznova, zavisno od okolnosti. Tokom narednih par meseci bavićemo se pretežno digitalnim programima, sa specifičnom platformom posvećenom osnaživanju veza između austrijskih i srpskih umetnika. Takođe će na programu biti filmova i koncerata u digitalnom formatu, kao i jedna konferencija na istorijske teme. Digitalno iskustvo je važno jer će u nekim poljima delovanja ostati i nakon pandemije. Ali takođe, ulažemo dosta truda sa partnerima u pripremu „pravih“ izložbi, filmskih festivala i koncerata u naredne dve godine, jer sam uveren da će se takvi događaji vratiti na velika vrata. Kada se to desi, Austrija će biti spremna.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More