Danas je Sveti Dimitrije, kako se ratnik borio za pravoslavlje u Bosni

Kivot Svetog Dimitrija u Solunu Foto: Wikipedia
256

Sveti velikomučenik Dimitrije, kojeg Srbi i Rusi praznuju 8.novembra, a Grci ga proslavili 26.oktobra, ne samo što je, prema predanju, tokom svog života štitio pripadnike hrišćanstva već je i postradao za hrišćansku veru. Postoji verovanje da on i danas čuva hrišćanske varoši, bdije nad nemoćnima i isceljuje bolesne ako se poklone njegovim svetim moštima, koje su pohranjene u istoimenoj crkvi u Solunu. Ovaj svetac je patron (zaštitnik) Soluna, a u Srbiji je zaštitnik Kosovske i Sremske Mitrovice, u Rusiji dalekog Sibira.

Grci veruju da je kroz istoriju Sveti Dimitrije Solun spasio više puta od zavojevača, gladi i pomora. Zanimljivo je, kaže istorija, da su u svoje pagansko doba Srbi nastojali da pokore Solun, ali su bili poraženi zahvaljujući molitvama Svetog Dimitrija i uz Božju pomoć, te su zavojevači prihvatili hrišćanstvo uzevši za svog patrona Svetog Dimitrija.

Foto: SPC

U Sremskoj Mitrovici istoričari i arheolozi tvrde da je Sveti Dimitrije pogubljen u tom gradu i da mu je telo preneto u Solun. Njegov lik je na grbu Sremske Mitrovice od 1388.godine. U Srpskoj crkvi je više od 120 hramova posvećeno svetom Dimitriju. Kult Svetog Dimitrija postoji u Rusiji od 12.veka i 1581.g. postao je zaštitnik Sibira.

Sveti Dimitrije je, kaže predanje, rođen oko 280. godine u Solunu, u imućnoj vojvodskoj porodici, u doba progona hrišćana. Nakon što mu je preminuo otac, car Maksimilijan, koji je vladao do 310.godine, postavlja Dimitrija za solunskog vojvodu sa zadatkom da goni hrišćane u Rimskom carstvu. Novoizabrani vojvoda, pak, poče javno da propoveda hrišćanstvo i bi utamničen. Ubijen je kopljima 306.godine u Solunu, tvrde Grci, dok se molio u tamnici. Hrišćani su ga tajno sahranili, a na grobu su se, po predanju, počela događati čudesna iscelenja, te je na tom mestu velikodostojnik Leontije 413.godine podigao crkvu, prethodno se izlečivši nad svetiteljevim moštima. Sveti Dimitrije se, kaže legenda, javio u snu caru Justinijanu (483-565) tražeći da njegove mošti ne premešta u Carigrad. U krstaškim ratovima bilo je odneto u Južnu Italiju, odakle je 1979.godine vraćeno u Solun.

Čudesna dela grčkog vojvode

Kad je Solunom, kaže legenda, zavladala velika glad, Sveti Dimitrije se čudesno ukazao kapetanu trgovačkog broda, dao mu tri dukata kao kaparu i zatražio da tovar žita umesto ka severu Evrope usmeri u Solun gde će mu narod isplatiti ostatak novca. Iznenađeni Solunjani otkupiše pšenicu i molitvama zahvališe svom patronu na spasenju. Takođe za vreme zavojevačkih ataka na Solun ovaj svetac se, prema legendi, pojavljivao kao svetli konjanik da stražari na zidinama grada, bori se i odgoni neprijatelje.

 

View this post on Instagram

 

Свети Димитрије Солунски – Митровдан (На фотографији хиландарска икона светог Димитрија и светог Нестора, аутора Доротеја Зографа, датира из половине XVII века, чува се у манастирској ризници) Вечерас је у свим светогорским обитељима бденије. Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите, и не дирајте!” И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну.

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on


Kada su Solun napali Sloveni, Avari i Bugari, 617.godine, predanje kaže da je neki Grk uzeo mali kamen, na njemu napisao: “U ime Hrista, Boga našega, sveti Dimitrije pomozi”, pa kamen zavitlao ka neprijateljima. Kamen je pogodio u veliku stenu i ona je raskomadala neprijateljski katapult. Grci videvši to osokoliše se i nakon 33 dana borbe neprijateč bi poražen.

Grci takođe smatraju da im je njihov sveti vojvoda pomogao da se na dan kad ga svetkuju, oslobode petovekovnog turskog ropstva, 1912.godine, ali i nemačke okupacije na dan Svetog Dimitrija 1944. Crkvene knjige takođe beleže svedočanstva da je ovaj svetac uspeo da izleči slepilo i gubu kod ljudi, koji su se molili nad njegovom ikonom ili svetim moštima.

Foto: wikipedia

Grad Solun, drugi po veličini u Grčkoj, svake godine 26. oktobra organizuje brojne svečanosti pod nazivom “Dimitra” u čast svog zaštitnika.

ČUDO SVETOG DIMITRIJA: SVETI RATNIK

Ovaj događaj zbio se u Solunu 1991. godine, nešto malo pre dana slave najpoštovanijeg vojnika među pravoslavnim svetiteljima. Poseta svetog Dimitrija solunskoj crkvi iznenadila je prisutne vernice. Pripovest o ratniku i svecu, koji je okrvavljen i izmučen, u crkvi zatražio vode, rekavši da stiže odande gde se vodi borba za Pravoslavlje, još jedna je u nizu potvrda da sveci čine sve za naše spasenje.

Podne u Solunu nalik je podnevima u svim velikim lučkim gradovima. To je trenutak kada se vreva stišava. Jesen rujem boji drveće, retke prolaznike mami miris ribe iz taverni. Iz daljine se čuju sirene brodova koji pozdravljaju grad, odlazeći na daleka putovanja. Pokatkad krikne galeb, nagoveštavajući jugo. Bat koraka po kamenim pločnicima je sve ređi i tiši. A more i nebo su izmešali boje.

U crkvi svetog Dimitrija je tihi polumrak. Nekoliko žena posluje po crkvi, nečujno se krečući, kao da ne dodiruju mermerni pod. Ništa ne narušava sveti mir hrama. Pred oltarom dve žene u crnini šapuću molitve povremeno podizući suzne oči ka Ikonama Svetitelja.

Predane svojim poslovima i molitvama nisu videle kada je i kako u crkvu ušao neobično obučen čovek, ali su sve, u isti mah postale svesne njegovog prisustva. Prekinule su molitve i poslove i pošle mu u susret.

On, izmučen, u okrvavljenoj odori, koračao je prema oltaru. Sakupile su se oko njega, pitajući da li mu nešto treba, ko je i odakle dolazi.

Zatražio je vode i rekao: „Ja sam ovdašnji, a dolazim iz Bosne, tamo je borba za Pravoslavlje!“.

Žene su pretrnule. Jedna od njih je otišla po vodu, a druga da pozove sveštenika. Žena u crnini, ona mlađa, grozničavo je gledala vojnika, prepoznala ga, i kao ptica pogođena u letu, tiho kriknuvši, onesvestila se. Starija je pokušavala da je osvesti. Ostale žene su stajale skamenjene, bez glasa i pokreta, a vojnik u odori vizantijskog ratnika, lagano je išao prema grobu Svetog Dimitrija i nestao u njemu.

Tišina se zgusnula, ostao je samo blagi miris bosiljka ili smirne, nisu bile sigurne šta je, ali da je miomiris, jasno su osetile.

Žena koja je donosila vodu, ušla je istovremeno sa svestenikom. Mlađa žena je, došavši sebi, klekla pred ikonu svetog Dimitrija i molila se kroz suze, čelom dodirujući pod.

Sveštenik je pitao žene šta se dogodilo. One su mu ispričale sve o dolasku nepoznatog čoveka, njegovom odgovoru na pitanje ko je i odakle dolazi. Pitao ih je zatim kako je bio obučen, a one su, opet, sve do jedne rekle: „Isto kao Sveti Dimitrije na ovoj Ikoni“.

Na to je sveštenik učinio veliku metaniju pred Ikonom Svetog Dimitrija, klekli su i toplo se, usrdno i dugo, dugo molili u nebeskoj tišini.

Kasnije je, mnogo kasnije, sveštenik ispričao da se sveti Dimitrije poslednji put javio 1804. godine.

To je bila godina Prvog srpskog ustanka.

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More