Skromnost koja pristaje VELIČINAMA, anđeo srpskog neba! Godišnjica smrti NAJVOLJENIJEG SRPSKOG PATRIJARHA! (FOTO, VIDEO)

Foto: Youtube/printscreen
576

15. novembar 2009. je najtužniji dan za celu Srbiju, dan kada se upokojio najvoljeniji srpski duhovnik, njegova svetost patrijarh Pavle. Sledeća četiri dana reka ljudi danonoćno se klanjala njegovom odru u beogradskoj Sabornoj crkvi. Tako se tuga pretvorila u radost, vaskršnju radost.

U povorci iako je bilo više od 600.000 ljudi, dan kada je sahranjen patrijarh u Beogradu je bio NAJTIŠI. To je bio samo mali deo od miliona Srba koji su iskreno žalili čoveka koji je bio savest i uteha svom narodu na kraju strašnog 20. veka. Po svom zaveštanju, sahranjen je u porti Manastira Rakovica.

Time se priča o patrijarhu Pavlu nije završila, već se nastavila, samo na drugi način. Veliki duhovnik je ostao da bdi nad svojim narodom i da ga podseća: “Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

Ko ne veruje da je patrijarh Pavle za verni narod živ, neka dođe u beogradski manastir Rakovica i posmatra njegov grob, pišu Novosti.

Po pravilu, prva stvar koju ljudi urade kada uđu u portu, jeste da se jave svom patrijarhu, a tek onda ulaze u crkvu. Najveći broj njih celiva krst i stane mirno, pognute glave, odajući počast.

Nevoljnici razdirani nekom mukom kleče ispred groba, ispovedaju se patrijarhu i šapuću mu molitve. Ima i onih koji odlazeći iz manastira mahnu prema Pavlovom krstu kao da pozdravljaju dragog prijatelja.

To rade tako iskreno i prostodušno da se čoveku učini da na tren vidi sićušnog sedobradog starca kako im odmahuje.

Od kada patrijarh počiva u Rakovici, drevna svetinja je dobila novi sjaj i život. Teško je u njoj prepoznati stari skromni manastir, crkva i konaci su obnovljeni, travnjaci i cvetne leje su besprekorni, a mnogobrojni vernici na poslušanju pomažu monahinjama. U središtu tog uzavrelog života je beli krst u čijem podnožju sjaje patrijarhove reči – “Budimo ljudi”.


“Mnogo sveta dolazi svakodnevno zbog patrijarha Pavla. Bolesni, nesrećni, neutešni, mole se na njegovom grobu. I promene se posle molitve, ne možete ih prepoznati. Patrijarhov grob je grob svetitelja, mesto velike moći i Božje blagodati. Čuda se tu dešavaju”, kaže Ljubica koja provodi mnogo vremena u manastiru ispunjavajući poslušanja, samo da bi bila što duže u blizini patrijarha Pavla.

Patrijarhov krst celivaju i mladi ljudi, deca devedesetih… Oni kao jedinu svetlu ličnost tih mračnih vremena pamte skromnog verskog poglavara Srba koga su sretali kako žustro pešači, ili se vozi gradskim prevozom.

Patrijarh Pavle nosio 30 godina ženske cipele napravljene od automobilskih guma

Patrijarh Pavle bio je oličenje skormnosti koja pristaje veličinama, o čemu najbolje svedoči to što je nosio jedne cipele 30 godina koje je napravio od bačenih ženskih čizmi i delova automobilske gume.

Vozio se tramvajem za razliku od nekih vladika koje nisu mogle da započnu dan bez skupih automobila. Tokom ratnih 90-ih patrijarh Pavle bio je samo još jedan putnik u tramvaju, najčešće u tramvaju broj 2 u kom je često viđan koji je stajao kod Kalemegdana, ali i na Bulevaru kralja Aleksandra.

 

Patrijarh Pavle je u periodu od 1990. do 2009. godine bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve. Prethodno je od 1957. godine bio episkop raško-prizrenski.

Izvor Naši u svetu Sputnik
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More