Ovako je Irinej govorio o patrijarhu Pavlu: On je me­ni, svom đa­ku, dao svo­ju so­bu, a on je pres­pa­vao u šta­li, sa jed­nim će­be­tom pro­veo noć

U manastiru Rakovica 1959. godine zamonašen od strane patraijrha Germana i uz prusustvo patrijarh Pavla, tadašnjeg episkopa raškoprizrenskog Foto: SPC
322

Patrijarh srpski Irinej preminuo je danas u VMC Karaburma nakon borbe sa virusom kovid-19.

On je izabran za patrijarha 22. januara 2010. godine odlukom Izbornog sabora Srpske pravoslavne crkve, a ustoličen je u beogradskoj Sabornoj crkvi 23. januara. Na dan 3. oktobar 2010. ustoličen je u manastiru Pećkoj patrijaršiji.

Dva najznačajnija srpska patrijarha sa kraja 20. početka 21. veka, Pavle i Irinej, zauvek će ostati u svesti i istoriji srpskoh naroda. Dva duhovna i isotrijska velikana bila su povezana za života i odnosom profesor-učenik jer je Pavle bio Irineju nastavnik u Prizrenskoj bogosloviji. Ovo su sećanja patrijarha Irineja na svog profesora patrijarha Pavla.

-Skro­m­nost je ka­ra­k­te­ri­sti­ka ži­vo­ta pa­tri­ja­r­ha Pa­vla. Ne mo­gu ni­kad da za­bo­ra­vim da mi je, kad sam po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, ustu­pio svo­ju so­bu, a on je oti­šao da spa­va u šta­li – re­kao je pre nekoliko godina pa­tri­ja­rh Iri­nej u be­se­di u Ku­ća­n­ci­ma kod Do­njeg Mi­ho­lj­ca, rod­nom me­stu pa­tri­ja­r­ha Pa­vla.

– On je me­ni go­di­nu da­na bio pro­fe­sor u Pri­zre­n­skoj bo­go­slo­vi­ji. Kad sam na­kon ne­kog vre­me­na po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, bi­la je ma­na­sti­r­ska sla­va i bi­lo je mno­go na­ro­da. On je me­ni, svom đa­ku, dao svo­ju so­bu, a on je pres­pa­vao u šta­li, sa jed­nim će­be­tom je ta­ko pro­veo noć. Jed­na izu­ze­t­na li­č­nost na­še­ga vre­me­na. Nje­go­ve re­či su pos­ta­le po­slo­vi­ce za naš na­rod. I de­ca u Beo­gra­du po­na­vlja­ju „bu­di­mo lju­di“, a to je ono što od nas tra­ži i cr­kva i je­va­n­đe­lje i sam Go­spod naš ko­ji nas je stvo­rio – re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej i pod­se­tio da je pa­tri­ja­rh Pa­vle ži­veo ži­vo­tom obi­č­nih pros­tih lju­di.

Pa­tri­ja­rh Iri­nej je tom prilikom ista­kao da je pa­tri­ja­rh Pa­vle čo­vek ovo­ga vre­me­na, ali i čo­o­vek ko­ji je bio iznad vre­me­na, ko­ji je od mo­men­ta kad se za­mo­na­šio do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta ostao isti i pro­vo­dio iste pri­n­ci­pe.

– Ono što ga po­se­b­no kra­si je smi­re­nost. To je jed­na do­bro­ta ko­ja je sa­mo­svoj­stve­na lju­di­ma Bo­ž­jim. I tu do­bro­tu su svi ose­ća­li. Svi su že­le­li da ču­ju reč nje­go­vu, a nje­go­va skro­m­nost je pri­mer za sve nas. On se ugle­dao na sve­te apos­to­le, či­je ime i no­si, kao i što su se apos­to­li ugle­da­li na svo­ga uči­te­lja Spa­si­te­lja Hri­sta. To što je nau­čio i sa­znao ni­je bi­la sa­mo teo­ri­ja, to ni­su bi­le nje­go­ve re­či, to je bio nje­gov ži­vot – re­kao je Iri­nej.


– Tu se po­ka­za­lo ko­li­ko je nje­go­vo ime pri­vla­č­no bi­lo za lju­de. Ma­da dok je bio na po­lo­ža­ju na kom je bio, bi­lo je mno­go zlih lju­di ko­ji su mu pri­pi­si­va­li mno­ge oso­bi­ne ko­je su bi­le da­le­ko od nje­ga. Pa­tri­ja­rh Pa­vle je uvek go­vo­rio da zlo ni­kad do­bro do­ne­ti ne­će, i ne mo­že. Da izvu­če­mo po­ru­ku da zlo ne mo­že da osta­ne tra­j­ni po­re­dak i od­nos me­đu lju­di­ma – za­klju­čio je tada Iri­nej.

– Patrijarha Pavla sam upoznao znatno pre nego što je postao patrijarh… Karakteristično za njega je da je nastavio način i stil života koji je uzeo kao monah. Živeo je jednostavnim i prostim životom, nikada nije tražio da bude služen, bio je skroman u svemu, u ponašanju, u kontaktu sa ljudima, u odeći i hrani…

Njegove reči su bile saglasne sa životom koji je vodio. To je ono što sam naučio od njega – govorio je patrijarh Irinej o blaženopočivšem Pavlu.

On je na­gla­sio da se mno­ge re­či pa­tri­ja­r­ha Pa­vla stal­no po­na­vlja­ju, a ko­li­ko je bio uva­ža­van, ne sa­mo u Beo­gra­du već i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, gde je pro­veo 35 go­di­na, na­j­bo­lje se vi­de­lo na dan nje­go­ve sa­hra­ne, kad je go­to­vo či­tav Beo­grad do­šao da ga ispra­ti.

Početkom novembra iz SPC je saopšteno da je patrijarh Irinej zaražen koronavirusom i da je primljen u specijalnu kovid bolnicu u Beogradu. Njegovo stanje se pogoršavalo, pre svega zbog pridruženih srčanih smetnji koje je imao, a za njegov život su se borili konzilijumi srpskih i ruskih lekara.

 

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More