Događaj koji je najviše potresao preminulog patrijarha, susret kada je i suze pustio (VIDEO)

Foto: facebook/printscreen
116

Patrajarh srpski Irinej preminuo je jutros nakon teške borbe sa virusom korona. U narodu će ostati upamćen kao patrijarh u čije vreme se najviše ulagalo u završetak Hrama Svetog Save na Vračaru.

Protojerej Miroljub Stojanović, koji je Irineja upoznao tokom njegovom službovanja na Kosmetu, rekao je tada za “Blic” sledeće o tada novoizabranom patrijarhu.

– Bio sam njegov učenik od 1962. godine u Prizrenskoj bogosloviji i kasnije 10 godina njegov đakon u Sabornoj crkvi u Nišu. Bio je svojim životom oličenje patrijarha Pavla. On je skroman čovek bez posebnih rituala. Vrlo se retko ljutio. Poznajem ga 38 godina i nisam ga još video ljutog. Najbolniji trenutak u njegovom životu je kada je izbio požar u Sabornom hramu u Nišu. Mislim da je te noći i osedeo. Obilazio je oko crkve koja je gorela, a ništa nije mogao da učini. To je bio veliki udar za njega – rekao je on.

On je originalan, ali ima najsličnije življenje partijarhu Pavlu jer je odrastao uz njega. Skroman je, redovno se moli i odlično poznaje Sveto pismo i nacionalnu istoriju. Svi njegovi govori se baziraju na svetom pismu, žitijama svetih i liturgijama svetih… Maksimalno je štedljiv, a najviše prema sebi. Ume da tri dana jede suvi hleb samo da se ne baci. I još jedna simbolika brojeva povezuje patrijarha Pavla i vladiku Irineja: koliko je Pavle bio na Kosovu, toliko je i Irinej proveo u Nišu – rekao je otac Vlajko 2010. godine za “Blic”.

Sveštenstvo niške Eparhije do poslednjeg trenutka molilo se za zdravlje patrijarha Irineja nadajući se božjem čudu. Nekadašnjeg starešinu, s obzirom na to da je na mesto najvišeg crkvenog velikodostojnika otišao pre 10 godina, iz niškog vladičanskog doma, pamte samo po dobrom. I on je niške dane pamtio na isti način, pa se ovom gradu uvek rado vraćao.

– Kad bi dolazio u Niš, govorio bi da dolazi svojoj kući, više se osećao Nišlijom nego Čačaninom. Pre sedam dana tražio je da mu donesu jabuke iz Niša, to je dokaz koliko je još vezan za ovaj grad. Bez obzira na to što je na mestu najvišeg crkvenog velikodostojnika, to mu nije smetalo da ispolji svojevrsni humor. Voleo je da se šali, čak je svojim službenicima govorio da su ga i u bolničku postelju smestili da bi ga se malo “oslobodili”. Sačuvao je taj duh i u ovim teškim trenucima – kaže jedan od sveštenika koji dugo poznaje srpskog patrijarha.

Ono što je smatrao jednom od najvećih njegovih vrlina je što nije delio ljude na “ovakve i onakve”.

– Nagrađivao je uvek rad, ali za 35 godina nikog nije kaznio. Kad je bilo razloga, hteo je da ukori, izgrdi, posavetuje. ali kazni nije bilo. O njemu će se tek čuti, ostaće upamćen kao veliki duhovnik i graditelj – rekao je Irinejev prijatelj.

Patrijarh je bio izuzetno vezan za Kosovo i Metohiju, napaćene Srbe koji su živeli dole i sve naše svetinje.

On je bio profesor Prizrenske bogoslovije 1959—1968. godine, a rektor od 1971—1974. godine. Uvek je isticao da srpski narod ne može da se pomiri sa tim da Kosovo bude izvan Srbije.

Pre dve godine patrijarh Irinej je posetio Kosovo i Metohiju. Krenuo je nenajavljen, bez plana i bilo kakve pompe. Planirao je da bude dole dva dana, ostao je pet. Bio je veoma prehlađen ali nije odustajao. Obilazio je svetinje i narod.

Prvojerarh srpski je po prvi put u javnosti zaplakao upravo na tom putovanju.

U Orahovcu ga je dočekalo mnogo dece. Pevali su mu o Kosovu, o Metohiji…on ih je slušao i plakao. To je bio jedini put da je narod video suze svog Patrijarha, suze za koje mnogi nisu marili.

 

 

Izvor Novosti, Blic, Telegraf
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More