Kako je Srbin iz Pančeva postao hrvatski domobran: Tri dana sam proveo u špajzu, nakon nekoliko dana sam ODLUČIO DA SE PREDAM, pa šta bude

Foto: PixaBay
131

“Najjači glas našeg vremena, glas koji ućutkuje svaku ljubav, svaki talent, svaku savest, to je strašna tutnjava topova”.

Ovim rečima je najveću tragediju čovečanstva, rat, opisao Žilijen Grin, američki pisac francuskog porekla. Rat iz prve ruke, nažalost, poznaju generacije rođene na našim prostorima između 1910. i 2000. godine. U tih devedeset godina, u kojima su topovi samo nakratko bili nemi, više od njih se pričalo samo o ljudskim sudbinama, običnim malim ljudima koji su u jednom trenutku morali da odaberu stranu, bilo da je to zbog straha, nacionalnog opredeljenja ili, jednostavno, usled propagande i moranja, piše “Blic”.

Jedna takva priča počinje u Pančevu, odakle se seli u Vukovar, da bi epilog imala u Zagrebu, a glavni lik je Srbin koga su ratovi nesrećnih devedesetih odveli na ratište kao pripadnika JNA, da bi kraj dočekao u hrvatskoj vojsci.

Mračne devedesete godine, kada se čitav Balkan gledao kroz nišan, ostaće zauvek upamćen kao period tame u kome se glava gubila lakše nego što dinar propadne kroz probušen džep. Ratni vihor je režirao sudine bolje nego holivudski režiseri, samo umeto kao na filmovima, vojnici, ti tragičari s fronta nisu imali kaskadere, šminkere i specijalne efekte. Upravo u jedan takav film zakoračio je tada mladić iz Pančeva, Srbin Siniša J.

Ovaj Pančevac bio je jedan sasvim prosečan jugoslovenski tinejdžera tog doba. Sport, muzika, porodica, prijatelji, devojka, škola, dakle, normalan život koji se vodio u to doba, kada je najveći stres bio da li će Plavi na svetskom prvenstvu u Italiji konačno doći u priliku da se bore za “zlatnu boginju” ili neće.

Iz Novog Sada u Vukovar

Verovatno nije ni sumnjao da će, gledajući u svom porodičnom domu čuvenu utakmicu Jugoslavija – Argentina ili “Igre bez granica”, za nekoliko godina ući u igru koja će mu promeniti život iz korena.

Kada je rat počeo da iscrtava krvave granice između nekada bratskih republika, iz Pančeva, kao regrut JNA, upućen je na front kod Vukovara i to samo nekoliko dana po mobilizaciji. U tom trenutku, imao je 24 godine.

“Taman sam se bio vratio s odsluženja vojnog roka, kada mi je stigao poziv za mobilizaciju. Kao tenkista sam raspoređen u Novosadski korpus”, rekao je on za Jutarnji 2005. godine.

Kako će se kasnije ispostaviti, ovaj trenutak će zauvek promeniti njegov život. Naime, nakon što je tenk JNA u kojem se nalazio oštećen od strane hrvatske vojske, Siniša se izvukao i sakrio u jednu od napuštenih kuća.

Tri dana u špajzu

U izjavi za jedan hrvatski portal, pre dolaska u Vukovar je u medijima slušao o zločinima koji su činili pripadnici hrvatskih oružanih snaga, zbog čega je osećao strah za svoj život. Čitavu dramu u njegovom mozgu je dodatno pogoršavala rečenica “da je bolje da se ubije, nego da živ padne u ruke ustašama”. Ipak, nakon nekoliko dana skrivanja, učinio je upravo to.

“Pre dolaska u Vukovar, naši su pričali kako ustaše kolju decu, kako presecaju kablove s bandera i prže strujom po tenkovima, govorili su da je bolje da se ubije nego pasti živ u ruke ustašama. Od tih priča uvek sam znao da se naježim”, rekao je on.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More