Zvezdara čuva čudotvornu ikonu Svetog velikomučenika Minu, ispovest hirurga koji je prestao da se opire veri

Foto: Wikipedia
79

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas osim Svetog mučenika Stefana Dečanskog praznuje i Svetog velikomučenika Minu. U narodu se praznik naziva Mratindan.

U crkvi Svetog velikomučenika kneza Lazara na Zvezdari već dugi niz godina čuva se čudotvorna ikona Sv. Mine koja svojim moćima privlači sve veći broj vernika iz čitavog regiona.

Kako se veruje, Sveti Mina pomaže onima koji su u nevolji, zato je i čudotvorac. Po zanimanju bio je vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredio je da ga stave na velike muke. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem. Njegovo telo je bačeno u oganj, ali su neke delove spasili hrišćani.

Foto: Wikipedia

Starešina hrama svetog velikomučenika kneza Lazara protojerej stavrofor Dragoslav Stikić, kaže da se ne zna tačno vreme dolaska ove čudotvorne ikone u crkvu Svetog velikomučenika kneza Lazara, ali da je njeno blagorodno dejstvo zabeleženo već dugi niz godina od osnivanja crkve 30-tih godina prošlog veka.

-Sv. Mina čudotvorac je u našem narodu malo poznat, ali je u ovom delu Beograda, Bulbuderu, poštovan, a za ikonu sv. Mine zasigurno se zna i u Crnoj Gori i u drugim srpskim zemljama. Svet sa raznih strana dolazi. I blagodarni su mnogi koji dolaze jer je Gospod čuo vapaj njihove molitve, čiji je zaštitnik i molitvenik Sv. Mina – kaže otac Stikić.

Mnoga svedočanstva o čudima svetoga Mine sabrana su i objavljena od strane Jovana Janjića. Vernici ostavljaju cedulje sa svojim imenima i time mole sv Minu za pomoć.

-Najlepše svedočanstvo je ozbiljan red ljudi pred ikonom koji svaki dan stoji i za jutrenje i za večernje Bogosluženje i u toku dana, pa otuda mi imamo obavezu kao čuvari te ikone da pred tom ikonom vršimo Akatist gde pominjemo sva imena ljudi koji se mole Sv. Mini, a ta imena se pominju i u Liturgiji – ističe protojerer stavrofor Stikić.

Nekolicina ljudi slavi danas kao svoju krsnu slavu opravo svetog Minu. Ali se ova godina razlikuje od prethodne.

-Ova godina je jako specifična. I danas ima najmanje ljudi neko svih prethodnih. Godina. Ljudi su uplašeni. Ali jutros je bilo vernika koji su došli na službu – kaže Stikić.

Ipak mere su se poštovale. Iz tog razloga služba je jutros služena u kapeli, dok su vernici stajali u dvorištu. Nakon toga mogli su da uđu u crkvu da se pomole pred čudotvornom ikonom sv. Mine. Treba istaći da se unutar ikone čuvaju darovi u vidu zlatnog prstenja, satova, lančića, privezaka, koje vernici prinose ovom svecu.

-Naš narod je duhovno bogat narod, ali s druge strane materijalno siromašan. Ali vernici čak i ono što imaju na sebi uzmu pa ostave kao zalog blagodati koju im je Bog dao. Zato smo mi to istakli da svi vide te darove, da je to jedan vidljiv znak da su tu ozbiljna čuda dešavaju – objašnjava otac Stikić.

Foto: Wikipedia

Sv Mina se upokojio oko 304. godine. Na freskama i ikonama sveti velikomučenik Mina se prikazuje na dva načina – kao ratnik koji sedi na belom konju, ali i bez konja, samo u vojničkom odelu. Pema predanju, vernicima se više puta javljao dok je bio na konju, pomogao im i kažnjavao je nevernike. Inače, u crkvi Svetog velikomučenika kneza Lazara čuveju se velike svetinje: čestica moštiju kneza Lazara, ikona sv. Nektarija zaštitnika obolelih od karcinoma koja je nošena u Eginu na grob sv Nektarija i osveštana tamo.

Hirurg prestao da se opire veri

Doktor Zoran Milićević je hirurg u Gradskoj bolnici, istaknuti član Lekarske komore i fondova za razvoj mladih lekara. On je posvedočio o događaju nakon kojeg je postao verujući.

“Druge subote februara 1999. godine u 7 časova došao sam na hitno prijemno dežurstvo i odmah pošao u šok sobu da prvo tu napravim vizitu. Već na prvom krevetu zatekao sam devojčicu od 17 godina koja je u licu vrlo loše izgledala, ali bez grimasa bola, patnje i straha. bila je sitne i mršave građe. Žalila se na bolove u trbuhu, nadutost i izostanak vetrova i stolice. Ovo stanje zahtevalo je hitnu i neodložnu operaciju trbuha”, seća se doktor.

Za nepunih pola sata devojčica je već spavala na operacionom stolu i trbuh je bio širom otvoren.

“Ostalo je možda još tri, četiri poteza do izvlačenja tri i po metara izumrlog creva, kad … nešto mi je blesnulo u glavi i prokazalo da ću ako tim putem nastavim, što se hirurški apsolutno nametalo kao nužno, preseći krvne sudove koji hrane preostali zdravi deo creva. Tada života za pacijenta više ne bi bilo, jer ne bi ostalo više zdravog creva da mogu da ih sastavim. Gledao sam zapanjeno do čega je u dva, tri poteza moglo da dođe, da dete odvedem u neminovnu smrt.

Presrećan sam bio, što mi se to „veliko saznanje“ javilo i što sam stao ne načinivši pogubno delo koje više ni jedna medicina ne bi mogla da popravi. U toj situaciji i stresu nisam pomislio na Boga, to je došlo kasnije.

Posle završene operacije, otišao sam kod načelnika u sobu koji me je i dalje tu čekao. U sobi su bile majka i tetka devojčice. Sa sjajem u očima od suza, ponovo mi zahvališe uz priču da su njih dve, tokom operacije bile u Crkvi Svetog Velikomučenika Lazara, blizu bolnice, i da su se pred ikonom Čudotvornog Svetog Mine molile za moje ruke i uspeh operacije”, ispričao je doktor.

 

Izvor Glas javnosti, Kurir
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More