“Bićemo zadovoljni kada svako dete srpskog porekla bude pohađalo nastavu”, Biljana Bukinac ima važnu poruku za naše ljude u DIJASPORI!

Foto: privatna arhiva
581

Biljana Bukinac, koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, misiju očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture u inostranstvu započela je 2018. godine. Od tada punom snagom posvećena je svoj srpskoj deci, njihovim roditeljima kao i saradnicima, nastavnicima koje koordiniše kako bi svi zajedno doprineli uspehu zajedničkog cilja.

Iza Biljane je dugogodišnja karijera u prosveti sa decom i sa ponosom ističe da je to glavna prednost na sada tako važnom zadatku koji joj je poveren od strane države Srbije. Program školovanja u inostranstvu je potpuno besplatan, deca sa radošću u srcu pohađaju nastavu, uče od najboljih nastavnika koji se trude da na jedan kreativan način srpskoj deci u dijaspori predstave svoje korene, kulturu i tradicju.

Foto: Privatna arhiva

Biljanina kancelarija je trenutno u Frankfurtu na Majni i evo šta ona kaže o izazovima sa kojima se suočava kao koordinator 35 nastavnika srpskog jezika u 8 država, koliko su roditelji i deca zadovljni znanjem koje steknu posle školovanja i šta im poručuje kako bi svi zajedno očuvali srpsku kulturu u tuđini.

Biljana u kojim se državama održava nastava na srpskom jeziku?

– Nastava na srpskom jeziku odvija se u osam država za koje sam ja zadužena : SR Nemačka, (pokrajine Hesen, Minhen, Berlin, Hamburg, Bremen, Donja Saksonija) Švajcarska (kantoni Cirih, Šafhauzen, St.Galen, Turgau, Argau, Soloturn, Bern, Bazel-Štadt, Bazel-Lnad, Cug, Lucern, Obvalden. Švic, Uri, Vo, Valis, Fribur, Ženeva i Tićino), Velika Britanija (London, Bedford, Lester i Korbi), Norveška (Oslo, Jeshajm, Kristianzand i Stavanger), Belgija (Brisel), Danska (Kopenhagen), Grčka (Atina, Solun, Katerini, Leptokarija, Volos, Larisa, Iraklion, Hersonisos, Hanja, Nikolos Agios) i u Južnoafrička Republika (Johanesburg).

Takođe se nastava odvija u Francuskoj, Sloveniji, Italiji i pokrajini Baden-Virtemberg u SR Nemačkoj.

Foto: Privatna arhiva

Nastavu organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koji su glavni problemi sa kojima se suočavate kao koordinator?

– Kao najveću teškoću vidim razdojenost od nastavnika i razuđenost mesta za održavanje nastave. Ipak zahvaljući Pravilniku o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu kojim se reguliše nastava na srpskom jeziku, postoje jasna pravila u pogledu organizacije rada koja pomažu da se postigne ujednačenost u radu.

Za nastavnike je najveća teškoća rad u kombinovanoj, heterogenoj grupi što podrazumeva rad sa učenicima različitog uzrasta i novoa znanja istovremeno u istoj učionici. Ovakve okolnosti za učenje često su dodatno otežane sve većim brojem učenika koji ne vladaju srpskim jezikom. Za uspešnu nastavu i postizanje napredka u učenju, potrebno je da nastavnik poseduje veoma razvijene metodičko-didaktičke kompetencije. Zato se naši nastvnici pažljivo biraju na konkursu koji raspisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Uz dobre nastavničke veštine, kreativnost i fleksibilnost nastavnici postižu sa svojim učenicima dobre ishode.

Nastava na srpskom jeziku najčešće se odvija u prostorijama domaćih škola, pa je neophodno uspostaviti saradnju sa domaćim obrazovnim institucijama ili opštinama kako bi se obezbedio prostor za nastavu.

Da li ste zadovoljni brojem dece koja su zainteresovana da pohađaju srpsku dopunsku školu generalno u svim državama?

– Broj učenika u svim državama za koje sam zadužena iznosi 2825, a nastava se odvija u 174 grupe. U odnosu na prošlu školsku godinu imamo 11 novih grupa. Ukupan broj učenika u svim državama u kojima se nastava organizuje je oko 5000. Smatram da treba da budemo zadovoljni onda kada svako dete srpskog porekla bude uključeno u nastavu na srpskom jeziku. Iako svake godine otvaramo nove nastavne grupe, nažalost nastavom nisu obuhvaćena sva naša deca. Na različite načine se trudimo da motivišemo učenike da pohađaju nastavu na srpkom jeziku, svako dete srpskog porekla nam je važno i pokušavamo da izađemo u susret svim potrebama.

Koliko decu zanima da saznaju više o Srbiji, srpskoj kulturi i nasleđi, da nauče srpski jezik?

– Nastava na srpskom jeziku se odvija u skladu sa Programom osnovnog obrazovanja u inostranstvu. Izučavaju se tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Nastavni proces se planira tematski i po modelu integrativne nastave. Nastavnici se trude da na zanimljiv način struktuiraju nastavni proces u kojim će učenici imati aktivnu ulogu. Polazeći od činjenice da naša nastava nije obavezna, već dopunska, učenici koji dolaze na nastavu, uglavnom su motivisani za učenje i postižu dobre rezultate.

Kakva su Vaša iskustva sa decom, izađu li zadovoljna svojim znanjem o Srbiji iz škole?

– Program osnovnog obrzovanja u inostranstvu revidiran je 2018. godine, ima savremen koncept koji je ishodno orjentisan. Ovakav koncept omogućava da u centru učenja bude učenik i ostavlja nastavnicima slobodu da kreiraju nastavni proces na način koji će omogućiti optimalni napredak učenika. Svaki napredak učenika je značajan i važan.Osim sticanja novih znanja, učenici na časovima razvijaju i različite veštine, od jezičkih i komunikativnih do socijalnih i ličnih veština. U okviru nastave, koja podrazumeva i slobodne aktivnosti, učenici imaju priliku da se druže sa vršnjacima, razmene iskustvo, uče jedni od drugih i promovišu svoja postignuća.. Ocenjivanje u okviru nastave na srpkom jeziku ima isključivo motivacionu funkciju, pa se učenici osećaju uspešno što ih pokreće na učenje i naredovanje.

Kakve su reakcije roditelja? Stičete li utisak da su oni glavni inicijatori da deca upoznaju svoje kulturno nasleđe ili su to sama deca?

– Roditelji su naši najvažniji partneri i veoma je važno da oni budu motivisani da njihova deca pohađaju nastavu na srpkom jeziku. Ako je roditelj svestan značaja negovanja srpskog jezika i kulture, taj stav će usvojiti i deca i sa radošću će pohađati nastavu. Nažalost to nije uvek slučaj, pa se u planiranju slobodnog vremena često daje prednost nekim drugim aktivnostima npr. fudbalu. Međutim roditelji koji dovode decu na nastavu spremni su na saradnju i podršku u organizaciji slobodnih aktivnosti i rešavanju eventualnih problema.

Da li Ministarstvo čini nešto da poveća broj đaka u školama?

Važan podatak je da je nastava na srpskom jeziku besplatna, pa se u budžetu Republike Srbije izdvajaju značajna sredstva za finasiranje rada u inostranstvu. Sa ciljem povećanja obuhvata učenika, MPNTR ostvaruje aktivnu saradnju sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Preko DKP-a Ministarstvo dobija informacije gde postoji potreba kao i zahteve za organizacijom nastave. Na svaki zahtev koji je ispunjava uslove propisane Pravilnikom o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, pozitivno se odgovara. Ministarstvo je izvršilo uvid u potrebe za organizaciju nastave na daljinu za učenike kojima su punktovi za nastavu udaljeni ili gde je broj učenika nedovoljan za formiranje grupe. MPNTR takođe obezbeđuje dovoljan broj nastavnika za izvođenje nastave.

 Da li planirate da još u nekoj državi uvedete nastavu?

– Prošle 2019/20. godine Ministarstvo je pokrenulo nastavu u Velikoj Britaniji, a ove 2020/21. godine počela je nastva na srpskom jeziku u Sloveniji. Formiranje novih grupe je regulisano Pravilnikom i potrebno je da se ispune određeni uslovi: 20, od strane roditelja potpisanih prijava za pohađanje nastave, prostor za nastavu i nastavni kadar. Nema prepreka da se otvore nove grupe, ako su ovi uslovi ispunjeni.

Kako sada držite nastavu u doba korone? I da li su deca i roditelji zadovoljni novim pristupom učenju?

– Stav Ministarstva je da se realizacija naše nastave u vreme pandemije uskladi sa odlukama nadležnih institucija zemalja domaćina. Aktuelana situacija u Evropi je raznolika i menja se iz dana u dan. U slučajevima da se na osnovu odluke nadležnih institucija ne može odvijati neposredni rad u u učionici, nastava se organizuje na daljinu. U proleće ove godine kada je generalno obustavljena nastava, nastavnici su na google platformi otvorili učionice koje su sada aktivirali tamo gde se mora organizovati nastava na daljinu. Ovaj model se koristi i za postavljanje materijala za učenike koji zbog samoizolacije ne mogu neposredno prisustvovati nastvi. Pored ovog nastavnici koriste i druge mogućnosti: elektronska pošta/mesindžer, video pozivi, SMS poruke, aplikacije WhatsApp i Viber, društvene mreže, aplikacija SPOND и dr. Poštujemo sve mogućnosti roditelja i izlazimo u susret svim zahtevima. Prilikom sprovođenja nastave na daljinu, često je potrebna podrška roditelja, pogotovo kada su u pitanju učenici mladjeg uzrasta. Roditelji koji su spremni da svojoj deci pomognu u ovom načinu nastave, iskazuju zadovoljstvo i pohvaljuju ivakav model nastave na daljinu. Međutim moj pedagoški stav je da ništa u potpunosti ne može zameniti nastavu u učionici i okruženje u kojem omogućavaju uslovi za interakciju među učenicima i nastavnikom. Nažalost situacija u kojoj smo se našli prinudila nas da primenjujemo alternativna rešenja i korstimo sve digitalne mogućnosti. Ovom prilikom želim da podstaknem roditelje da se uključe i omoguće deci učenje na daljinu kao jedni način učenja u uslovima u kojima neposredni rad nije ostvarljiv.

Koliko dopunska škola ima nastavnika i da li ste svakog upoznali lično?

– Kao koordinator sam zadužena za 35 nastavnika, uskoro 36 jer je u proceduri angažovanje nove, pete nastavnice u Norveškoj. S obzirom da nastavnici obavljaju svoje dužnosti u osam država nije bilo moguće da ih sve lično upoznam. Imala sam priliku da lično upoznam sve nastavnike koji su angažovani u Nemačkoj, Švajcarskoj, V.Britaniji, Belgiji Južnoafričkoj Republici i jednu nastavnicu iz Grčke. Sa nastavnicima u Švajcarskoj i Nemačkoj redovno održavam sedenice Nastavnićkog veća, uživo. Sa ostalim nastavnicima održavam intezivni telefonski i „onlajn“ kontakt. Sa velikom rodošću isčekujem priliku da upoznam sve angažovane nastavnike.

Šta biste poručili deci srpske dopunske škole a šta roditeljima?

– Deci koja pohađaju nastavu želim da se zahvalim što nam pružaju priliku da zajedno čuvamo i negujemo srpski jezik i kulturu. Deci koja nisu uključena u nastavu želim da kažem da su dobrodošli na našu nastavu i da sa velikom radošču očekujemo da postanu deo naše škole.

Roditelje želim da podsetim da od njihovog stava zavisi da li će njihova deca učiti i negovati srpski jezik, istoriju i kulturu, kao i da je razvijanje dvojezičnost privilegija koja se pruža njihovoj deci u okolnostima u kojima žive i da to treba iskoristiti na najbolji mogući način.

Sve roditelje molim da pre svega sa svojom decom pričaju na srpskom jeziku i na taj način im pokažu da vole i poštuju srpski jezik.

Biografija Biljane Bukinac, korodinatorke obrazovno-vaspitnog rada u INOSTRANSTVU

Biljana Bukinac je po vokaciji profesor nemačkog jezika i književnosti i kao nastavnik radila je 18 godina u nekoliko beogradskih osnovnih i srednjih škola. Od 2003. godine zaposlena je u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao prosvetni savetnik, najpre u Školskoj upravi Beograd, a poslednjih pet godina u Sektoru za srednje obrazovanje i vaspitanje. U Ministarstvu je nakon dvogodišnje obuke stekla zvanje eksterni evaluator i ima veliko iskustvo u procesu spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada škola. Član je “Stalne internacionalne konferncije inspektora” i poseduje licencu za međunarodnog trenera u oblasti eksterne evaluacije. Osim spoljšnjeg vredovanja u Ministarstvu se bavila i implementacijom inkluzivnog obrazovanja.

Tri godine vodila je međunarodni tim IPA projekat “Obrazovanje za sve” i istovremeno bila koordinator inkluzivnog obrazovanja za Beograd. U Ministarstvu je bila član raznih radnih grupa i komisija od kojih posebno izdvaja Radnu grupu za izradu standada kvaliteta obrazovno-vaspitnih ustanova i Komisiju za polaganje ispita za licencu nastavnika. Za obavljanje koodinatorske dužnosti veoma joj je značajno iskustvo koje je stekla za vreme trogodišnjeg boravka u Štutgartu gde je radila kao nastavnik u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku. Tada se upoznala sa načinom rada, programom i okolnostima u kojima se nastava na srskom jeziku odvija. To iskustvo predstavlja u njenom sadašnjem radu dobru bazu za efikasno obavljanje posla.

Kao koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu započela je misiju očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture školske 2018/19. godine. U prvoj godini angažovanja bila je zadužena za svih deset država u kojima Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizuje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku i za 52 nastavnika. Od školske 2019/20. godine Ministarstvo je angažovalo još dve koordinatorke, jednu koja je zadužena za nastavu na srpskom jeziku u Francuskoj, Italiji i Sloveniji i jednu koordinatorku za pokrajinu Baden-Virtemberg u SR Nemačkoj. U školskoj 2020/21. godini zadužena je za obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu u osam država u kojima nastavu na srpskom jeziku izvodi 35 nastavnika.

Njeno trenutno sedište je u Frankfurtu na Majni. Kako je zadužena i za Švajcarsku, gde postoji najveći broj angažovanih nastavnika, četrnaest, putuje jedanput mesečno u različite kantone.

Posao koordinatora podrazumeva pored organizacije i koordinacije nastave i neposredni uvid u nastavni proces što znači da Biljana vrlo često obilazi nastavu u Nemačkoj i Švajcarskoj. Pored toga ostvaruje intezivnu saradnju sa našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, crkvenom zajednicom, roditeljima, udruženjima građana i obrazovnim institucijama zemalja u kojima se nastava odvija.

Ana Marković

Nova nastavnica srpske dopunske škole u Berlinu: Marija Aleksić ima svoju MISIJU! (FOTO, VIDEO)

 

Ana Marković

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

 

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More