Šta stoji iza proterivanja SRPSKOG AMBASADORA iz Crne Gore?! Oglasila se i EVROPSKA UNIJA! (FOTO, VIDEO)

Foto: PrintScreen/YouTube/Al Jazeera Balkans
116

Sva je prilika da je proterivanje ambasadora Srbije Vladimira Božovića iz Crne Gore, zbog izjave o Podgoričkoj skupštini, smišljeno kao “vruć krompir” odlazeće za novu vlast, ne bi li se bavila smirivanjem tenzija u već poljuljanim odnosima Beograda i Podgorice.

To je, po svemu sudeći, pozadina očajničkog poteza DPS-a Mila Đukanovća, o čemu svedoči i diplomatska praksa koja propisuje da se za proterivanjem ambasadora poseže kao za krajnjom merom, kada sukob između dve zemlje eskalira. A to sada nije slučaj, piše “Blic”.

Božović je proglašen “personom non grata” nakon što je izjavio da je Podgorička skupština (krajem novembra 1918), kojom je Crna Gora izgubila suverenitet i prisajedinjena Kraljevini Srbiji, a kralj Nikola Petrović Njegoš detronizovan, “oslobođenje” i “slobodna volja” crnogorskog naroda.

Skupština Crne Gore je 29. novembra 2018. poništila odluke Podgoričke skupštine, a tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova je ocenilo da je Božović svojom izjavom “unizio najviše zakonodavno i predstavničko telo i zemlju koja mu je ukazala diplomatsko gostoprimstvo”.

Odgovor Srbije i reakcija EU

Ni Srbije nije bila bez odgovora, istog dana je odgovorila recipročnom merom, proglasivši ambasadora Crne Gore u Beogradu Tarzana Miloševića “personom non grata”, ali je nakon hitnog sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem, tu odluku povukla.

Ovakav razvoj događaja između Beograda i Podgorice, nije ostao nezapažen ni u Evropskoj uniji ka kojoj obe zemlje teže. Prvo je Evropska komisija ukazala da su “dobrosusedski odnosi ključni za napredovanje na evropskom putu“, a onda se oglasio i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, pozdravio odluku Vlade da povuče odluku o proterivanju ambasadora Crne Gore, i pozvao je Vladu Crne Gore da učini isto.

– Pozdravljam odluku Vlade Srbije da povuče proterivanje crnogorskog ambasadora. Pozivam Crnu Goru da učini isto. Poštovanje dobrosusedskih odnosa i regionalna saradnja su kamen temeljac proširenja EU i procesa stabilizacije i pridruživanja – napisao je Varhelji na Tviteru.

Ipak, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je i pored toga danas saopštilo da neće povući svoju odluku.

I crnogorski MSP, kao i evropski komesar Oliver Varhelji, pozdravljaju odluku Vlade Republike Srbije da odustane od proterivanja ambasadora Crne Gore u Srbiji, jer za to nije ni bilo razloga – saopštio je MSP Crne Gore.

Pogoršani odnosi

Nije proterivanje ambasadora jedino breme Beograda i Podgorice, odnosi su pogoršani nedavnim pokušajima da se SPC oduzme imovina i litijama koje su usledile kao reakcija nezadovoljnih građana.

Foto: PixaBay

Rezultiralo je odlaskom DPS-a u opoziciju nakon izbora, a vlast u Podgorici optuživala je Srbiju da se mešala u unutrašnja dešavanja. U tom svetlu došla je odluka o proterivanju Božovića, a spoljno politički komentator Boško Jakšić ju je nazvao “prenaglašenom i osvetničkom”.

– Ta odluka o proterivanju, koju je donela odlazeća crnogorska vlast deluje mi prenagljeno i osvetnički. Zašto? Da bi se novoj vladi ubacio neki vruć krompir i da bi se odmah od starta suočila sa pogoršanjem situacije, imajući u vidu koliko su osetljivi odnosi između Srbije i Crne Gore. Zato i nazivam ovu odluku osvetničkom – kaže Jakšić.

On je ukazao i da ovakve vrste izjava nisu za proterivanje diplomata, odnosno da se ta mera “koristi u mnogo ozbiljnijim konfliktnim situacijama”, ali i da ambasador i njegovo ministarstvo treba da znaju da su takve ocene o Podgoričkoj skupštini “iritantne” i za sadašnju vlast u Podgorici, “ali su iritantne i uvek jer je crnogorsko društvo podeljeno”.

“Epizoda koja će proći”

On, međutim, dodaje da “ne veruje da će ovo biti uvod u nove konflikte”.

– Ovo je epizoda koja će proći, očekuje se da će Krivokapićeva nova vlada ukinuti odluku, ali sve takve situacije ostavljaju tragove i štete i Crnoj Gori i Srbiji, na njihovom putu ka EU – ukazuje Jakšić.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za “Blic” da će vreme pokazati da li se iza poteza krije namera da se stavi još jedan novi teret budućoj Vladi.

– Ovo je komad gde ima puno zapleta i likova, a ne znamo šta će se desiti sve do samog kraja. Ovo kako se formira Vlada u Crnoj Gori nisam video ni u jednoj zemlji, zato verujem da će i dalje biti iznenađenja. Božović je uradio nešto neprimereno, mogao je pretpostaviti da će izazvati reakciju jednog dela Crne Gore. Pitanje je da li se proterivanje moglo izbeći, a mislim da će komplikacija biti i kada se formira Vlada – smatra Popov.

Diplomatska praksa nalaže da se prethodno iscrpe sva sredstva, na šta je ukazao i bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore Branko Lukovac. On je ocenio da se Božovićevo proterivanje moglo izbeći, ali i da se radi o mešanju u unutrašnje stvari Podgorice.

– Diplomata treba da izbegava javna uplitanja u unutrašnje političke odnose i da radi na izgradnji međusobnog poverenja. Mislim, ipak, da je primerenije bilo da se Božović pozvao na razgovor i upozorio da to više ne čini, ukazujući mu i na mogućnost otkazivanja gostoprimstva. Takvo upozorenje je, takođe, moglo biti upućeno i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije od kojeg bi se očekivala odgovarajuća reakcija jer je proterivanje jedna od krajnjih mera, te je potrebno iscrpiti sve druge – rekao je Lukovac za “Dojče vele”.

Sada je na potezu nova vlast u Crnoj Gori koja bi prekosutra trebalo da položi zakletvu. Da bi moglo da sledi poboljšanje odnosa ukazuje i to što je, dok je portparol DPS-a i poslanik te stranke Miloš Nikolić kritikovao Božovića da se njegovi postupci karakterišu kao potezi “mešetara na političkoj sceni”, mandatar nove Vlade Zdravko Krivokapić je smirivao tenzije i najavio da će nova Vlada raditi na ozdravljenju odnosa Crne Gore sa Srbijom.

– Promovisaćemo istinski dobrosusedsku politiku s Beogradom, kao i sa svima u regionu, po principu suverenosti, nezavisnosti i nemešanja u unutrašnje stvari drugih država. Uzajamno poštovanje biće naša mera – rekao je Krivokapić.

Proterivanje dozvoljeno Bečkom konvencijom

Inače, proterivanje ambasadora dozvoljeno je Bečkom konvencijom, a obično se primenjuje u slučajevima kada su predstavnici diplomatskog kora učinili neko krivično delo, kada se sumnja u špijunažu unutar diplomatske misije a tada se obično protera nekoliko nižih činovnika).

Srbija je 2008. proterala ambasadore Crne Gore i Makedonije, Anku Vojvodić i Acu Vasilevskog, nakon što su njihove zemlje priznale nezavisnost Kosova.

Zapamćen je slučaj Džordža F. Kenana, koji je 1952. proteran iz Moskve, da bi deset godina kasnije bio ambasador SAD u Jugoslaviji. Na redovnoj konferenciji za novinare Kenan je uporedio policijsko okruženje u svojoj moskovskoj rezidenciji sa onim koje je imao kao zatočenik u Berlinu tokom Drugog svetskog rata.

Kremlj je bio toliko uznemiren ovom komparacijom, da ga je hitno proglasio personom non grata i zabranio mu da se ikada više vrati u SSSR.

Tito proterao ambasadora SAD

Što se tiče naših prostora, iz bivše Jugoslavije proterano je nekoliko ambasadora, ali je i više jugoslovenskih ambasadora bilo proglašeno personom non grata u raznim državama, posebno u vreme sukoba u vezi s Informbiroom.

Najpoznatiji slučaj verovatno je proterivanje američkog ambasadora Lorensa H. Silbermana koga je 1976. lično Tito optužio za “iniciranje kampanje protiv Jugoslavije”.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More