Srpkinja iz Nemačke: Naši ljudi treba da se razvedu od iluzije da nama evri rastu na drveću

(AP Photo/Michael Probst)
272

Tom prilikom rekla je sebi: “Tijana, to je to – jednog dana ćeš ziveti u Berlinu, ovde je tako šareno, ludo i kul.”

„Imala sam nepunih 16 godina i to iskustvo Berlina motivisalo me je da učim nemački jezik koji mi je do tog trenutka bio odvratan. Presudan je bio moj osećaj raznolikosti i slobode koju taj grad pruža u poređenju sa sivilom, očajem, siromaštvom i nekakvim kolektivnim pesimizmom u domovini“, priča Tijana.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu diplomirala je 2011. godine, pa potom upisala Master studije na Gete Univerzitetu u Frankfurtu na Majni i srećom dobila nemačku stipendiju.

„Studije su bile fantastične, ali je Frankfurt u mom iskustvu bio dosadan, bezdušan i sterilan. San doseljenja u Berlin ostvario mi se tek marta 2015. po završetku Master studija. I dalje živim taj san i svakim danom ga usavršavam“, objašnjava naša sagovornica.

Dok je živela i studirala u Frankfurtu često je razmišljala o povratku i imala romantične ideje o tome da se vrati i nekako pomogne svojoj zemlji.

„Svaki put kada bih se obrela u Beogradu rodbina, prijatelji i bivše kolege bi lomili moje ‘roze naočare’ komentarima da je vraćanje u Srbiju uzaludan i samoubilački poduhvat. Nakon preseljenja u Berlin želja da pomognem svojoj zemlji je – na neki možda zreliji i realniji način – i dalje prisutna, ali to ne znači da moram da se vratim u Srbiju. Zadovoljna sam svojim životom ovde. Svaki dolazak u Srbiju za mene je duboko emotivno iskustvo – porodica, prijatelji sa kojima sam odrasla, moja zemlja, moj maternji jezik, ne znam kako bih to opisala: dolazak u Srbiju me svaki put beskajno raduje i beskajno boli istovremeno. Vaša stvarnost deluje mi teška i surovo kapitalistička, još uvek kulturološki i politički neosvešćena i sirova, nafilovana mračnim ali neverovatnim smislom za humor i sposobnošću improvizacije – to Nemci nemaju, oni planiraju kad i kako da budu spontani“, kaže Tijana.

Ona dodaje da joj je Nemačka pružila široke obrazovne i mogućnosti ličnog usavršavanja kakve ne bi imala u Srbiji i pritom ništa od toga nije morala da plati iz sopstvenog džepa. Mogućnosti za finansiranje studija, prekvalifikacije, daljeg usavršavanja, raznih projekata su tamo skoro nepresušne – za one koji nisu lenji da na nemačkom jeziku traže konkurse, popunjavaju prijave i sami sebi stvore prilike.

„Berlin kao grad je vrlo specifičan i nije tipičan nemački grad – Berlin mi pruža potpunu slobodu da budem ono što jesam i u svakom trenutku živim kako želim, bez predrasuda ili potrebe da se bilo kome pravdam ili objašnjavam. Ovde se zatucanost ne toleriše. Količina kulturnih dešavanja – izložbi, koncerata, festivala, predstava, filmova, performansa i sličnog je nepresušna, kreativnost i kultura pulsiraju na sve strane i toga ovde ima mnogo više nego u Srbiji. Ako izuzmemo pandemiju korone, naravno“, navodi Tijana.

Naša sagovornica kaže i da joj je Srbija takođe dala mnogo toga.

„Zahvalna sam pre svega mojim divnim roditeljima i svim nastavnicima i profesorima koji su me vaspitavali, iškolovali u nemogućim uslovima ratova, sankcija, Cece, Arkana, sivila, bede i izolacije. Ovo je prilika da svima njima javno kažem jedno veliko HVALA“, naglašava.

Na pitanje da li prati aktuelna dešavanja u Srbiji i kako na njih reaguje, odgovara odrično.

„Prestala sam da pratim dešavanja u Srbiji, ako misliš na politiku, jer je život jedan i kratak i želim da ga provedem baveći se lepšim temama. Ne pratim politiku bilo čiju više uopšte“, navodi.

Pitali smo je i koliko su u njenom okruženju ljudi upoznati sa dešavanjima u Srbiji, kao i kakve su reakcije kad kaže odakle je.

„Prosečnog Nemca Srbija ne zanima. U nemačkim medijima se i dan danas provlače gotovo isključivo teme o politici i ratovima – deluje mi kao da njihovi mediji ne žele da ostave našu političku prošlost na miru i drže se njihove verzije ‘istine’ – ne pamtim kad i da li sam ikad u nemačkim medijima pročitala nešto lepo i pozitivno o domovini i to mi ide na živce. Moje okruženje ovde je vrlo mešano – puno Nemaca, Srba i ostalih Balkanaca, Amerikanaca, Kanađana, Turaka, Italijana, Španaca, Engleza, Skandinavaca, Rusa. Ima ih radoznalih kojima rado pričam o domovini i često ih povedem u rodni Beograd i Šumadiju. Većini Srbija deluje kao malo poznata egzotična destinacija, malo ko na primer zna da Srbi slave Božić u januaru i da imamo ćirilično pismo. Iako sam (bivši) politikolog, priča o raspadu Jugoslavije i politici me mentalno i emotivno zamara, tako da to izbegavam. Svim Nemcima i ostalima kojima sam do sada pokazala Beograd grad i ljudi u njemu se veoma dopao, a prijatelji ovde – mi ovde u Berlinu generalno ne marimo za to ko je odakle, već da li si dobar i pouzdan čovek“, objašnjava Tijana i dodaje da sa svima gaji jednako dobre odnose nezavisno od porekla.

Naša sagovornica smatra da život u inostranstvu menja čoveka.

„Otišla sam sa 25, sada imam 34 godine – dobrim delom sam se ovde formirala kao ličnost i usvojila neke delove nemačkog mentaliteta. Integraciju u dato društvo smatram korakom neophodnim za opstanak i ne razumem strance koji dođu u ovu zemlju i odbijaju da nauče nemački jezik ili žive isključivo unutar njihovog zatvorenog kosmosa – to je bezveze“, kaže Tijana i dodaje da su muzika i svet kulture i zabave ono čime želi da se bavi, te da je tako batalila struku politikologa.

Inače, Tijana trenutno studira „Music Business“, svira bubnjeve u dva benda, u slobodno vreme puno vozi bicikl, pravi kolaže i provodi vreme u prirodi.

Zamolili smo je da uporedi svakodnevni život u Nemačkoj sa životom u Srbiji, na šta je ko iz topa odgovorila da je gradski prevoz fantastičan i pristupačan, „da je reciklaža flaša na automatima u supermarketima – nešto što ne postoji u Srbiji a trebalo bi“.

„Porez je horor, ali „zahlen Sie bitte“ (smeh). Nemačka efikasnost je mit – vozovi ovde i te kako kasne, birokratija je nepotrebno komplikovana, Nemci i te kako znaju da budu razmaženi i lenji, berlinski aerodrom Tegel je bio jedan od lošijih u Evropi. Ne bih se složila da je ovde život lakši – samo je drugačiji. I ima više para za sve. No, sa prosečnom platom si i ovde veoma daleko od Rokfelera, mislim da naši ljudi treba da se razvedu od iluzije da nama ovde evri rastu na drveću i da smo puni para. Ovde ne smeš da skidaš filmove i muziku sa torenta, to je ozbiljan krivični prekršaj, naše pekare su bolje i ukusnije, lično ne volim nemački crni hleb (iako je fantastičnog kvaliteta), fali mi naš somun i jogurt „Kravica“. Plazma keks i Eurokrem su dostupni u turskim marketima. Nemci imaju nekakav fetiš sklapanja raznoraznih osiguranja i generalno opšte poverenje u medije i vlast – što je u Srbiji totalno nezamislivo“, navodi Tijana.

Naša sagovornica ima savet za naše ljude u inostranstvu – da uče jezik zemlje u kojoj su.

„Nemci nisu hladni, prosto im treba više vremena da vam veruju. Onda kada jednom postanete prijatelji, to je za ceo život. Nisu oni bolji a mi gori ili obratno – jednostavno smo drugačiji – i naše različitosti se dopunjavaju i mislim da je to jako lepo, iako nekad nervira, na primer kada očekuješ neki romantičan topao gest od partnera Nemca, a on senzibilitetom prosečnog zamrzivača zove kelnera i saopštava mu da ćete račun platiti odvojeno (smeh). Nemci su praktični i jednostavni, ako hoćete nešto nalik cirkusu Holivuda – ovo nije zemlja za vas. Možda samo Berlin“, zaključuje Tijana.

„Merkel ima vrlo trezven pristup kad je reč o suzbijanju pandemije“

Kao što je prestala da prati politiku, Tijana je isto tako vesti o koroni svela na minimum i prati samo neophodne servisne vesti o tome koja su pravila trenutno na snazi i šta u datom trenutku sme i ne sme.

„Imam utisak da neki mediji prave veću histeriju od cele stvari nego što bi trebalo, što je neodgovorno. Smatram da Angela Merkel ima vrlo trezven i dobar pristup suzbijanju pandemije. Ne zaboravimo, Nemačka je federacija i 16 nemačkih pokrajina treba da se složi oko svega toga. Idu mi na živce protesti teoretičara zavere koji ovde marširaju rame uz rame sa neonacistima i smatram da Nemačka treba da zabrani te proteste, dok se normalan svet pridržava pravila, sedi kod kuće i smanjuje kontakte samo na neophodan minimum. Budući da je ceo svet kulture, koncerata i festivala sada stao i poslova nema, imam tu sreću da sam sada na studijama i svi kursevi su trenutno isključivo onlajn. Barove i teretane sam izbegavala čak i dok su bili otvoreni i tu vrstu socijalizacije sam, kao i većina, zamenila dugim šetnjama i sportom po parkovima. Optimista sam i verujem da ceo ovaj haos neće trajati večno , iako ćemo svi morati da živimo i da se nosimo sa ozbiljnim ekonomskim i posledicama izolacije po mentalno zdravlje“, smatra Tijana.

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More