Danas slavimo Vavedenje, jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, zaštitnica carske lavre hilandarske (FOTO)

foto: Printscreen Youtube
147

Svetkovina koja se uvek praznuje 4. decembra, u crkvenom kalendaru označena je crvenim slovom i spomen je na dan kad je Presveta Bogorodica predata na službu Bogu.

Marija je, kaže predanje, još kao trogodšinja devojčica u svečanom ruhu, u  povorci rodbine,  odvedena iz Nazareta u starozavetni hram u Jerusalimu i doživotno je zaveštana Bogu, jer su se njeni vremešni roditelji  Joakim i Ana zavetovali ako dobiju potomstvo da će svoje novorođenče predati Bogu. Na ulasku u hram, prvosveštenik Zaharije uveo je devojčicu u tu svetinju i odveo  u oltar. Od tada do danas  nikad ni  jedna  ženska noga, po hrićanskim pravoslavnim zapovestima,  nije kročila u taj deo crkve.

Ona je zbog toga i zaštitnica cele Svete Gore, koja se još i naziva Bogorodičin vrt.

Veruje se da je na Svetoj Gori boravila i Jelena, žena cara Dušana, ali, prema legendi, ona nije dodirivala tlo nego su je nosili.

Kad su ostavili ćerku Marijini roditelji i rođaci se posle molitve  vratiše kućama. Posle smrti roditelja, kad je napunila 12 godina, prvosveštenici su je predali  na čuvanje njenom srodniku  iz Nazareta, starcu Josifu  drvodelji, koji je bio udovac i već imao svoju decu.

U svečanoj povorci, Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji. Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju.

Roditelji su prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući. Marija je u hramu ostala narednih devet godina.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.

Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.

Vavedenje je slava srpskog manastira Hilandar u Svetoj gori atonskoj na severu Grčke a u Srbiji manastira: Bradače, Svete Bogorodice – Sićevo, Kalenića, kao i Vavedenja u Beogradu.


Druga zanimljivost za Svetu Goru, odnosno za srpski manastir Hilandar, odnosi se na domaćinstvo slave.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu.

U Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru, u danima pred hramovnu slavu manastira, Vavedenje Presvete Bogorodice, završena je obnova trpezarije Kralja Milutina iz 14. veka. Temeljno su rekonstruisane noseća podna i krovna konstrukcija, postavljen je pod od terakote, kakav je bio i u vreme izgradnje objekta. Rekonstruisano je i ugrađeno 18 mermernih stolova koji su krasili trpezariju do pre nešto više od 100 godina. Osveštavanje obnovljene trpezarije je izvršeno u sredu 2. decembra.

Manastir Vavedenje u Beogradu

Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice nalazi se na Senjaku, u mirnom delu Beograda. Ktitorka je Persida Milenković, koja je podigla i crkvu SveteTrojice u Kumodražu, zgradu sadašnje Matematičke gimnazije,a koja je i Crvenom krstu ostavila kuću i veliko imanje na Dedinju.

Prilikom kopanja temelja za manastirsku crkvu otkriveni su  ostaci starog hrama, sveti presto od kamena i netruležna sveštenička odežda. Manastir je osveštan 1936.godine. Toko Drugog svetskog rata monahinje su brinule o 50 ratnih siročadi.


Velika svetinja  je u manastiru čuvena ikona Lesninska Bogorodica,  koja je zaštitnica monaške obitelji.  Zatim ikona Presvete Bogorodice „Zografska-akatisna“ koja je dar monaha sa Svete gore monahinjama Vavedenja. Relikvija je i ikona “Pokrova Presvete Bogorodice“  koja nije izgorela, vatra se pred njom  sama ugasila kad su ustaše u Drugom svetskom ratu zapalile sremski manastir Kuveždin. Riznica manastira Vavedenja čuva nekoliko izuzetnih ikona iz 18 i 19 veka,  brojne rukopisne i štampane crkvene knjige.
U porti manastira nalaze se grobovi mitropolita skopskog Josifa Cvijovića, mitropolita budimskog i crnogorskog Arsenija Bradvarevića, mitropolita zagrebačkog Damaskina Grdaničkog i episkopa
U manastiru postoji radionica za šivenje i vez, monahinje prave tamjan,  izrađuju pletene i vezene brojanice,  kao i brojanice od biljke čija se zrna nazivaju Suze Bogorodičine….

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More