Balkanca bilo gde na svetu prepoznajemo po tome šta nosi u novčaniku

Foto: Pixabay
96

Bez njega ne idemo nigde. U novčaniku držimo novac, ali i drage uspomene. Ipak, ima li razlike u onom koji nose Balkanci i ostatak sveta?

Deluje naivno, kao mali aksesoar koji držimo u džepu od jakne ili torbi, ali novčanik je mnogo više od mesta na kojem držimo novac. Često je dragi poklon ili stvar prestiža.

Jasno je da bez novčanika ne idemo maltene nigde, ali je on imao svoje transformacije kroz godine. Jedna studija bavila se time šta se nalazi u novčaniku prosečnog Amerikanca, a kakvo je stanje kod nas? Ima li razlike?

Prema anketi iz ove godine, sprovedenoj na 759 osoba širom SAD, više od 80 odsto njih i dalje regularno nosi keš u novčaniku. Dakle, kartice nisu zamenile gotovinu. Ljudi su posebno na zapadu te zemlje “vezani” za keš, a mi sa Balkana? Moramo priznati da ovde nema neke razlike.

Naši ljudi, iz Srbije i okolnih zemalja, i dalje ne idu skoro nigde bez keša, jer im je on još uvek “sigurna varijanta”. Na to utiče i činjenica da neki uslužni objekti, ili recimo trafike, ne primaju kartice.

Anketa je dalje pokazala da skoro 20 odsto (19,95%) Amerikanaca ne nosi nikakvu karticu u svom novčaniku, što je prilično iznenađujuće budući da živimo u “svetu platnih i kreditnih kartica”. Kada je reč o Srbiji, sigurno je da kartice više nose ljudi iz velikih gradova i oni sa većom platežnom moći.

Za gotovo sve svoje kupovine 24 odsto Amerikanaca koristi samo keš, dok je 2011. tako plaćalo 36 odsto njih. Dakle, zapadno društvo se sve više oslanja na kartice, ali i na instant plaćanje i onlajn šoping. S druge strane, naša zemlja još uvek nije blizu kešles društva. Radije čekamo u redovima, nego što kupujemo preko mreže.

Ipak, ni napredna Amerika još nema nameru da se odrekne papirnatog novca. Keš u opticaju je porastao 42 odsto između 2007. i 2012, što međutim ne znači da je za toliko uvećan broj gotovinskih transakcija. Ako pogledamo Balkan i Srbiju, na način plaćanja, recimo, računa – i dalje dosta utiče demografska slika društva.

Tamo gde je pretežno staro stanovništvo, veće su šanse da se masovnije koriste tradicionalniji načini plaćanja, što podrazumeva čekanje u redu u pošti ili na nekom drugom mestu, umesto plaćanje “iz fotelje”. Ipak, ne možemo reći da navike velikog broja potrošača nisu izmenjene, posebno tokom ove krize.

FOTO: Pixabay

A kad smo kod novčanika, ne možemo da ne pomenemo i njegov dizajn, odnosno “formu”. Naime, trend se menja, sada su više u igri minimalistički novčanici, prilagođeni potrebama milenijalaca. Oni su manji i tanji, kako bi lakše stali u džep ili tašnu, ali to ne znači da u njima ima manje novca. Verovatno samo ima više kartica.

Takođe, možda niste znali, ali na popularnosti sve više dobijaju ručno rađeni novčanici, kao i digitalni. Evo šta kažu istraživanja: u Kini, SAD, Australiji, Japanu, Norveškoj i Velikoj Britaniji ovaj trend se munjevito širi, dok na Balkanu to ide malo teže.

Kada govorimo o sadržaju novčanika, sigurni smo da Amerikanci nose više keša i kartica od nas, ali imaju li fotografije dragih ljudi? Ovo je “momenat” vezan za mentalitet i kulturu nekog naroda ili zajednice, a specifičan je baš za ovo podneblje. Naši ljudi, takođe, u svom novčaniku neretko nose paricu iz česnice, za sreću.

Dakle, kao što možemo da zaključimo, novčanik mnogo toga govori o nama. Ne samo koliko novca imamo, već i kakav nam je ukus, odakle dolazimo, kojih smo godina ili kog smo pola.

 

Izvor Telegraf
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More