Srbi u ŠVEDSKOJ otkrivaju istinu o životu sa koronom: Ne dao Bog da se ovde RAZBOLIŠ!

Foto: Tanjug/ AP Photo/Andres Kudacki
269

“Švedski model” postao je fascinacija celog sveta tokom pandemije koronavirusa. Da li je kriza koja je pogodila svet uništila i “švedski san” Srba koji i dalje u velikom broju emigriraju u ovu skandinavsku državu? O životu u Švedskoj pogođenoj virusom, pričao je portal “Nova.rs” sa nekoliko Srba.

U Švedskoj je i dalje sigurno hladno – ali da li je standard ostao na nivou? Da li ova napredna zemlja nudi Srbima i dalje život u blagostanju, uz pristojne prihode i dobar obrazovni i zdravstveni sistem?

Portal “Nova.rs” pričala je sa nekoliko Srba koji žive na severu – oni su nam otkrili istinu o švedskoj borbi sa virusom koji je pokosio svet, a koja je mnogima bila kontroverzna, jer nisu uvodili nikakve oštre mere kao ostatak zemalja Evrope.

Takođe su nam ispričali kako izgleda lečiti se u švedskim bolnicama od korone, ali i šta im je život u tuđini doneo i oduzeo.

Božidarka Starčević, bolničarka

Božidarka je u prvom talasu koronavirusa radila u jednoj švedskoj bolnici.

Foto: Tanjug/ Johan Nilsson / TT via AP

“Iz mog ugla, kao radnika, organizacija im nije baš najbolja ali ako gledam uopšteno, kod njih se sve u životu svodi na pravila koja se poštuju i nadograđuju prema potrebi”, kaže nam ona.

Navodi da je logično da sada, u drugom talasu, u bolnicama ima više pacijenata, ali da je situacija daleko od vanredne. Otkriva da je u Švedskoj zapravo jako teško videti se sa lekarom “oči u oči”.

“Jako dugo se čeka na pregled, a i kad dočekamo, onda nas lekar zove telefonom, pa tek onda proceni da li uopšte treba da te pogleda. Neće te lekar primiti zbog prehlade ili slično jer pokušavaju da rasterete zdravstveni sistem. Po mom mišljenju trebalo bi da se postavi određena granica kad se ide kod doktora i sedi pola dana u domu zdravlja i kada se ostaje kod kuće i pije čaj”, smatra Božidarka.

Nenad  Obradović, zaposlen u advokatskoj kancelariji

Nenad je bivši policajac iz Kraljeva koji već 13 godina radi kao savetnik i saradnik na rasvetljavanju krivičnih dela. On nam je odmah rekao da mediji nisu lepo predstavili “opuštenost” Šveđana kada je pandemija izbila.

“Šveđani su jako disciplinovan narod tako da je sasvim dovoljno bilo reći da se drži distanca i to se poštovalo. U početku pandemije je bio bum kao i u svim zemljama. Radna mesta su se privremeno zatvorila, prvih dana je bilo nestašica proizvoda u prodavnicama i ograničenja broja posetilaca u restoranima na 50 osoba. Sve ostalo je funkcionisalo kao i pre. Nakon nekih mesec dana su se ljudi vratili na posao uz poštovanje osnovnih mera”, otkrio je za Nova.rs.

Drugi talas je doneo skraćenje radnog vremena prodavnica do 22h, ali i otvaranje bolovanja na reč u trajanju od dve nedelje, nakon čega se zaposleni javlja lekaru.

Testiranje u Švedskoj na koronu takođe teče glatko – a takođe je zabluda da lekari sada masovno daju otkaze.

“Niti jedan lekar, osim možda pojedinaca koji su iz ličnih razloga dali otkaz, nije dao otkaz zbog ove situacije. Svi su odlično plaćeni i rad sa kovid pacijentima je organizovan tako da se testovi rade u posebnim prostorijama za to, nema gužvi, dužni smo samo da se do 8h ujutru preko interneta prijavimo za testiranje tog dana. Ambulanta je preko puta mog stana, tako da gledam svakoga dana kako se proces odvija. Postoji mogućnost i samotestiranja od kuće, gde briseve šalješ sam na anlizu i odgovri stižu za par dana”, otkriva Nenad.

Foto: Tanjug/ Jessica Gow / TT via AP

Kako funkcioniše njihovo zdravstvo, najbolje pokazuje Nenadova priča o osobi iz njegove porodice koja je obolela od kancera.

“Od uspostavljanja dijagnoze, gde je 13 specijalista postavilo dijagnozu – do zračenja, lečenja, operacije i završene faze koja je u toku, sve je odrađeno neverovatno profesionalno. Nedeljni kontakt sa doktorima i sestrom koja vodi čitav proces, vaučeri za perike, obrve i zube, zbog zračenja. Ovde je moguće knjigu napisati”, kaže Nenad.

On je upozorio da lažne informacije o životu u Švedskoj najčešće šire Srbi koji se nisu uklopili u društvo.

“Veliki broj nikada ne savlada ni jezik koji je osnova svega. Zato ovde ima jedan deo ljudi koji su uspešni i jako puno njih koji su neuspešni, mada se to ne primećuje kada se pojave u Srbiji, jer je sramota”, kaže Nenad.

Biljana Kovačić, tim liderka u korisničkom servisu

Biljana, koja u Švedskoj živi pet godina, uspešno je pobedila infekciju koronavirusom, a za naš portal ispričala je kakvo joj je bilo iskustvo lečenja.

“Celokupan švedski zdravstveni sistem mi je, od dolaska pa do danas, poprilično čudan u smislu da dosta toga prepuštaju slučaju. Vode se teorijom da je najbolje da se organizam sam izbori sa virusima, upalama i reaguju baš ukoliko moraju. Istu praksu su ponovili i sa koronom. Kada sam dobila pozitivan rezultat, pozvala sam bolnicu, rečeno mi je da ostanem kod kuće, u samoizolaciji 7 dana, da pijem vitamine, paracetamol i to je to”, priča ona.

Međutim, kako boluje od astme, njeno stanje se pogoršalo nakon nedelju i po dana, a onda je doživela neprijatnost.

“Otišla sam u hitnu, gde sam čekala osam sati – ali ruku na srce dobila sam sobu sa krevetom samo za sebe. Nakon vađenja krvi, slušanja pluća i ekg-a, vratili su me kući sa kortizonom. Nikakav skener pluća niti snimanje mi nisu radili. To jeste pomalo neuobičajeno, ali opet, na kraju dana, evo mene žive i zdrave tako da možda oni ipak znaju šta rade”, kaže za Nova.rs.

I ona je ukazala koliko je testiranje na koronu u Švedskoj jednostavno.

“Testiranje na koronu je besplatno, a imate dve opcije: prva je da vam vozač doveze test na kućnu adresu i da ga pokupi nakon što ga uradite, a druga je da odete sami na tzv “drive-in” gde uradite test na licu mesta, iz auta”, otkriva Biljana, dodavši da joj ipak lekari deluju preopterećeno i umorno.

Na ulici se i dalje retko vidi neko sa maskom – Biljana misli da su Šveđani zaista prihvatili ideju kolektivnog imuniteta. Rado je prihvatila švedski opuštajući običaj koji zovu “fika”.

“Često gledam vesti iz raznih delova sveta i kada vidim mere koje su donesene – zabrane kretanja, karantini itd, imam osećaj kao da živim u paralelnoj dimenziji gde korone nikada nije bilo niti će je biti. Opet kažem, da li je to dobro ili ne, ja ne znam, ali vidim da Šveđani imaju poverenja u svoju vladu i epidemiologe i ne dovode u pitanje njihove odluke”.

Poručuje da bi Srbima dobro došlo malo strpljenja koje imaju Šveđani, ali i odnosa sa prirodom, o kojoj, kako kaže, zaista vode računa.

Milica Rakić, zaposlena u butiku

Milica, koja živi u Švedskoj tri godine, takođe se izborila sa koronavirusom – telefonski ju je medicinska sestra uputila da pije paracetamol. Otkrila nam je da se početni lekarski pregled u Švedskoj plaća 1100 kr, što je oko 11.000 din. Nakon toga, imate pravo na godinu dana besplatnog lečenja.

“Pre nego što sam došla da živim u Švedskoj, svi su govorili ono naše “ne dao ti Bog da se razboliš ovde”. Sećam se, jednom sam imala gušenje i otišla u hitnu, čekala sam sat vremena da bi me na kraju primio doktor iz Indije koji mi je snimao srce, i naravno nije našao uzrok gušenja i nedostatak vazduha… Sve se zakazuje kao i kod nas samo što je sve je na vreme – ako ti je zakazano u 12:30, u toliko ćeš i biti primljen”, priča Milica.

Pooštrene mere u drugom talasu teško su pale mnogima, smatra ona, posebno jer je malo dnevne svetlosti.

“Mrak je od jutra do večeri i vidim da je ljudima baš ovo teško palo i da se svako drugi bori sa depresijom ili lošim raspoloženjem”, kaže nam.

Ono što ju je u ovoj zemlji posebno oduševilo, u odnosu na Srbiju, jeste plaćeno odustvo očeva sa posla kada dobiju dete.

(Fredrik Sandberg / TT via AP)

“Lepo je to da kad se dete rodi i tata je taj koji će biti na zasluženom bolovanju, da bi dete provelo svoje prve trenutke i sa svojim ocem… Ako je dete bolesno, postoji “vabb” gde majka ostaje sa svojim detetom kući i to joj je plaćeno”, otkriva Milica.

Najzad, ispričala nam je i koja švedske navike u stilu života bi dobro došle Srbima.

“Šveđani uvek gledaju svoja posla i ni za šta se ne sekiraju – to je nešto što bi svi trebalo da naučimo. Ne “vire u tuđe dvoriste” i sve je “ta det lugnt” što u prevodu znači – polako, smireno, diši”, zaključuje Milica.

Marija Nikolić, učiteljica

Marija podučava decu od prvog do trećeg razreda u Švedskoj duže od osam godina. Otkrila nam je kakve su mere bile u školama koje su radile tokom pandemije.

“Mi učitelji smo dužni da pošaljemo decu kući ukoliko primetimo da je dete prehlađeno (curenje iz nosa, kijavica, zapušen nos…). Roditelji moraju bez pogovora da dođu i pokupe svoju decu iz škole”, priča ona.

Otkriva i da li se nešto promenilo u drugom talasu.

“U prvom talasu imali smo samo po pola odeljenja, a i mnogi zasposleni u školi su bili odsutni. Koliko znam, većina zaposlenih u mojoj školi je preležala koronu još u prvom talasu, tako da je sada više osoblja na radnom mestu nego što je to bio slučaj u početku. Isto je i sa decom. Sada postoje malo oštrije mere nego što su postojale u prvom talasu, a to je da se ne preporučuje okupljanje za više od osam osoba u zatvorenom prostoru (što je kod nas u školi nemoguće) pa se čak i preporučuje da se radi od kuće ukoliko je to moguće. Recimo, planiranje koji mi nastavnici obično imamo u školi, možemo da radimo od kuće posle završenih časova”, objašnjava.

Ona je čula da je zdravstvo sada preopterećeno.

“U jednoj od bolnica u Stokholmu je oko tridesetak medicinskih sestara dalo otkaz, ali su odmah uspeli da zaposle nove tako da je sve pod kontrolom”, ukazuje.

Prema Marijinim saznanjima, PCR test je u Švedskoj uglavnom besplatan, ali ima regiona u kojima se naplaćuje, a košta oko 2.300 dinara, odnosno 200 kruna. Što se njenog ličnog iskustva sa švedskim zdravstvom tiče, bilo je pozitivno.

“Bila sam u bolnici dva puta, imala sam dve operacije i svaki put sam bila zadržana samo po jedan dan i odmah posle toga poslata na kućno lečenje. Imaju jako dobru tehnologiju i bolnice su jako dobro sređene. Sve ide po principu zakazivanja, sve je dosta kompjuterizovano i lagano funkcioniše”, kaže nam.

Pomalo se plašila švedskog opuštenog stava prema koroni, a još jedno negativno iznenađenje bilo joj je završavanje stvari “preko veze”.

“Bila sam sigurna da u ovoj zemlji nema sređivanja stvari preko veze, međutim, i ovde se skoro sve svodi na to. Bitno je imati kontakte i sve bude mnogo lakše. Negativno me je takođe iznenadio njihov hladni stav prema ljudima, bezosećajnost i lažna ljubaznost”, priznaje Marija.

Ipak, i ona ističe da je odnos Šveđana prema prirodi besprekoran, a takođe joj se dopada što ljudi ulažu u svoje zdravlje – treninge, masaže, relaksacije od stresa.

“Kako je u ostalim zemljama širom sveta, ne znam, ali znam da u Srbiji ni posao nisam mogla da dobijem iako sam fakultetski obrazovana, što sam ovde uspela i vrlo sam zahvalna za takvu priliku”, zaključuje Marija.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More