“Ja ostajem u NEMAČKOJ ali nije sve kako je bilo”! Iskustva ljudi koji su otišli preko, evo kako se živi sada u DIJASPORI!

Foto: Tanjug/ AP Photo/Michael Probst
112

Poslednjih godina mnogo radnika iz Srbije i Hrvatske odlazi u inostranstvo, zarad posla i sigurnije egzistencije. Među njima nema samo traženog, kvalifikovanog kadra, već radnika iz raznih sfera: traže se i čistačice, građevinci, majstori, moleri itd, piše “Telegraf”.

Sve je više onih koji prolaze regularne procedure kako bi dobili vizu i legalno radili u zemljama poput Nemačke, Švajcarske, Austrije, Norveške. Dosta Hrvata odlazi i u Irsku, mada najjača evropska ekonomija, ipak, ostaje broj 1: najmanje je “zahtevna” za strance, cene su daleko niže nego u Švajcarskoj, a u skladu s tim – i plate su manje.

Foto: Tanjug/ Hendrik Schmidt/dpa via AP

Migriranje se dešavalo uvek: građani tadašnje Jugoslavije su pre 40 godina i više, u povećem broju napuštali zemlje iz regiona, i tamo stvarali nove živote. Onda je nastupio nalet odlaska muškaraca, očeva i muževa, koji bi otišli “preko” da rade i obezbede svojim porodicama bolju egzistenciju u rodnoj zemlji.

Godinama unazad, posebno otkako je Hrvatska u EU, mladi masovno odlaze u strane zemlje, i to porodično. Ipak, mišljenja su i dalje podeljena. U obe zemlje, kao i u BiH, i dalje ostaju mladi, stručni kadrovi koji žele da “naprave” nešto u svojim zemljama.

People walk through the snow covered old town of Halle/Saale, Germany, Friday, Feb. 12, 2021. The winter weather with snow and sub-zero temperatures expected for Germany on the upcoming weekend. (Hendrik Schmidt/dpa via AP)

Ima i povratnika, ali manje. Ono što, svakako, možemo čuti ovih dana od ljudi koji rade u inostranstvu, duže ili kraće, jeste da “ni tamo više nije kao što je bilo”. Teško je napraviti paralelu, ako niste nikada išli van Srbije ili Hrvatske, ali gastarbajteri se primarno žale na manje plate, visoke cene stanova, “sistem koji ti pruža zaradu i mogućnosti, ali te i tera da trošiš”, i tome slično.

U zemlji “meda i mleka”

– Kada sam otišao za Nemačku pre 18 godina, cigarete su koštale 2,5 evra. Sada su od 7 evra pa naviše. Ja ovde svakako ostajem, tu mi je sada dom, ali nije kao što je bilo. Sistem te tera da trošiš, porezi na štednju su veliki, ne isplati se imati svoj stan, takođe zbog troškova. S kućom je već drugačije – priča N. A. (38), rodom iz Srbije.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Martin Meissner

Vide se promene i u kontekstu tržišta rada tokom pandemije. Čak i gastarbajteri s EU pasošem, ako su ostali bez posla, nisu mogli tako lako da nađu novi – ali, pod uslovom da biraju. Ako znate jezik, imate papire i adekvatnu struku, onda uglavnom tražite posao shodno svojim kvalifikacijama.

Zavisi i na koju državu iz Unije aludirate. Austrija je poslednjih godina drastično otežala uslove stranim radnicima, kao i Holandija.

Zašto nas odlazak mladih “vređa”?

Ovde i u okolnim zemljama, kao što je već rečeno, i dalje ostaje stručan kadar: nisu svi spremni da promene život iz korena, i to pokazuju neke ankete. Oni koji svoj život više ne vide na Balkanu – sreću traže na zapadu. I to je sasvim normalno, smatraju sociolozi, jer su migracije stare koliko i čovek.

Ipak, čini se da raste tenzija, neki “prećutni rat” među onima koji odlaze, odnosno ostaju. Jedna korisnica Tvitera iz Hrvatske oglasila se tim povodom i postavila tvit:

Foto: Tanjug/ AP Photo/Martin Meissner

Njen utisak je da se ljudi iz okoline lično uvrede kada im kaže da živi “preko”, ili kada neko to planira da uradi. “Nije napolju med i mleko, videćeš. Kao da sam njih lično uvredila, jer želim bolje za sebe i svoju porodicu”, napisala je.

S druge strane, ima i onih u Srbiji, BiH ili Hrvatskoj kojima smeta “hvalisanje” iz inostranstva, odnosno, kada ih rođaci zovu posle nekoliko meseci boravka u Nemačkoj, i pitaju: Kako je moguće da još živite tu?

Na mrežama takođe neretko možemo videti prepucavanje, uglavnom između onih koji kažu da “neće da rade za 300 ili 500 evra u svojoj zemlji”, i onih koji tvrde da “ni preko nije bolje uprkos velikim platama, jer su stanovi skupi, a skučeni, nesređeni”. Često ćete čuti da vam u zapadnim zemljama “naplate i dobar dan”.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Michael Sohn

 

Izvor Telegraf
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More