“Budo i Dara susrešće se jednom kao Hrvat i Srbin”! Antonijević i Drakulić najavili seriju “Daru z Jasenovca” i otkrili koji događaj će obraditi

Foto: Youtube/printscreen
110

Reditelj Predrag Gaga Antonijević najavio je večeras da će će u TV seriji “Dara iz Jasenovca” biti integrisan deo koji se tiče postjasenovačkog stradanja, kao i deo o akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” iz avgusta 1995.

Samo na taj način, rekao je reditelj, može se shvatiti stradanje Srbai da je, kako je rekao, dobro da Srbi uopšte postoje s obzirom na to koliko ih je pobijeno, a koliko pokatoličeno ili proterano.

“Dotaći ćemo se Oluje da kompletiramo taj srpski egzodus iz Hrvatske, ono što je početo tokom Drugog svetskog rata, a što je završeno sa Olujom. Znači srešćemo neke od tih likova iz ovog filma. Evo ovo prvi put govorim javno – srešćemo ih sada u Oluji i uoči Oluje. Imamo brata i sestru Budu i Daru koje će zateći početak Oluje”, rekao je Antonijević..

Gostujući na Pinku, on je rekao kaže da je ovaj film rađen po istinitim događajima i prvi je u kojem su ekranizovane činjenice o stradanju Srba u ustaškom logoru Jasenovac.

Podsetio je da smo bili skloni da krivimo Tita i komunizam zbog toga što takav jedan film nije ranije snimljen, ali smo, kaže, potom videli da su i razne vlade koje su vladale posle Tita takav film, kako je rekao, preskakale.

Podsetio je da je bilo priče o tome da treba snimiti film o Jasenovocu, ali su tadašnje vlasti procenjivale da još nije vreme iz ovih ili onih razloga.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by FILMITV.RS (@filmitv.rs)


“Sve to je, nažalost, na štetu sećanja na stradanje naših novomučenika u Jasenovcu, koji su pobijeni na najbrutaliniji i najprimitivniji način”, rekao je Antonijević gostujući u emisiji “Hit-tvit” na Pink tv.

Ideja o snimanju filma o Jasenovcu se, kaže, rodila tokom snimanja filma “Zaspanka za vojnika”.

“Zaspanku” su, ističe, finansirali sami, a kada se povela reč o filmu o Jasenovcu, javio se predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da će država podrzati finansijski snimanje takvog filma.

Antojević kaže da bez podrške države i autoriteta Vučića film “Dara iz Jasenovca” ne bi mogao da bude snimljen.

Govoreći o reakcijama na film, koje su podeljene, Antonijević kaže da je ova tema o događajima u Jasenovcu “duboko zaorana”, da je gledanost bila visoka, a kao najbitnije smatra to što su Maksa Ćatović i on odlučili da film bude prikazan na tri televizije, u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Nisu, kazao je, hteli da čekaju da prorade bioskopi, iako je to suprotno njihovom finansijskom interesu.

“Smatralii smo bitnim da simultano pokažemo film na tri televizije u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, jer je to priča koja je 76 godina čekala da bude ispričana”, rekao je Antonijević.

Ističe i da je više pozitivnih u odnosu na negativne kritike, u koje je ubrojao pisanje “Varajatija” i “Los Anđeles tajmsa”.

Varajati je, dodao je, ne negirajući činjenice iz filma naveo da je reč o “srpskoj propagandi” i da je “Dara iz Jasenovca” izgovor Srba za to što su radili tokom rata 90-tih.

Tajne filma “Dare” samo se otkrivaju: bela marama, krst na grudima…a Gaga Antonijević otkrio šta nas čeka u seriji

“To nikome nije palo ni na pamet”, ističe Antonijević i dodaje da je “L. A. tajms”, otišao i korak dalje tvrdeći da je on kao reditelj pokušao da ovim filmom “gurne i poentira da su Srbi i deca bili primarne žrtve”, zanemarujući pritom Jevreje.

Naveo je da mu je veoma drago što je film o Jasenovocu snimljen i da taj film treba da bude “ledolomac” kada je reč temi o kojoj ima materijala za 100 filmova.

Primetio je i da se, s obzirom na to da posle dužeg vremena i dalje ne živi veći deo godine u Srbiji, u zemlji razvila, kako je rekao, neka kultura pravljenja “dodvoričkog filma”, jer oni koji finansiraju takve filmove očekuju da se u takvim filmovi Srbi prikažu kao “ružni prljavi i zli”.

Dozvoljeno je, kazao je, da reditelji ne rade ono što osećaju, već ono što se od njih očekuje. Smatra da država ne bi smela da dozvoli da se snimaju samo takvi filmovi.

Upitan da li se oseća da je iskkorišćen kao “oruđe”, Antonijević je rekao:

“Ako je istina propaganda onda jesam oruđe”.

Drakulić: Ima još mnogo neispričanog, na jesen serija

Želim da film “Dara iz Jasenovca” pokrene da se uradi još nekoliko ostvarenja na ovu temu, jer tu ima toliko neispričanih stvari, rekla je scenaristkinja tog filma Nataša Drakulić i najavila da će scene koje nisu ušle u film biti složene u seriju.

Ona je na TV Prva rekla da su autori filma, koji je prikazan u subotu na RTS-u, stavili samo ono što čovek može da podnese da pogleda, jer je u realnosti to bilo mnogo surovije.

“Ovaj film je sve samo ne propaganda, ne govori protiv Hrvata, nego protiv ustaša”, ističe Drakulić.

Ispričala je da je bilo mnogo verzija scenarija i da je snimanje trajalo tri meseca.

“Kada je (reditelj) Gaga (Predrag Antonijević) odlučio i kada smo shvatili da je vizura deteta najjednostavniji put, ako put može biti jednostavan, onda pričaš kroz nju i vidiš šta ona svojim očima vidi. To je možda bila pametna odluka”, rekla je Drakulić.

Navela je da postoji mnogo scena koje nisu ušle u film.

“Radimo na tome sve scene koje nisu ušle u film složimo u seriju da bi ona bila spremna na jesen”, kaže Drakulić.

Ona se osvrnula i na malu Biljanu Čekić, koja je igrala Daru. Nataša se prisetila i reakcije svih kada su je izabrali da igra glavnu junakinju.

– Kada se našla Biljana, sve je bilo lakše. Neću da zaboravim Gagino uzbuđenje, on je tada bio u Srpskoj kada mi je poslao “našli smo”. Ja se ježim, njen prvi kasting, njena scena gde ona objašnjava časnoj sestri ko je, šta je. Način koja je imala tu snagu – pričala je Nataša.

Ono što je primetno jeste da je za potrebe filma “Dara iz Jasenovca” angažovano mnogo dece, koja nisu imali prethodno iskustvo sa glumom. Mališani su snimali i brojne potresne scene, pa je Nataša Drakulić objasnila kako je tekla priprema za snimanje istih.

– Radilo se jako dugo. Mi smo imali pre samog snimanja, koliko je asistenata bilo na terenima. Svaki statista je izabran jer je imao posebnu fizionomiju, koje može da dočara neko poreklo i lik koji će zapamtiti. Što se tiče glavne dece, sa njima rađeno. Bio je i psiholog, imali smo i učitelja, bili su tu i roditelji. Tačno je objašnjavano šta kako mora. Oni su fina, poslušna deca koja nikad nisu imala filmskog iskustva. Za ovu decu statiste, i njima je objašnjavano. Kad krene samo snimanje, vi uđete u paralelni tok – rekla je Nataša, koja je potom objasnila koliko je snimanje trajalo.

Ali ne samo. Nataša Drakulić je navela da je mali Luka Šaranović, koga smo gledali u ulozi Darinog brata, progovorio na setu i ispričala koju reč je prvu izgovorio.

– Tri meseca smo snimali. Krenuli smo u mestu Kolut, kraj Sombora, gde smo napravili samu rekonstrukciju logora Jasenovcu. Tu su bile najmasovnije scene, i najviše statista je bilo. Većina su bila iz okoline Sombora. Posle smo za voz dosnimavali u studiju, jer nije bilo snega. Kada radite nešto sa srcem. Nama nikad lepša jesen nije bila. Moglo je da se desi neki kijamet bukvalno do kraja decembra, da stanete. Onda bi nas uhvatila korona, deca bi prerasla, jer rasla su pred nama, na čelu sa malim Lukom Šaranovićem koji je progovorio na setu i prva reč je bila “traktor”. Svi smo očekivali “akcija” – rekla je Nataša Drakulić.

Navela je da je počastvovana što je za film od države dobila Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena i da je to samo podstrek za njen dalji rad.

Devojčica Biljana Čekić, koja je u filmu igrala Daru, kaže u uključenju za TV Prva da joj je drago što su film videli mnogi ljudi.

“Ostavio je emotivan utisak, možda emotivniji nego kad smo snimali”, kaže Čekić.

Ispričala je da je tekst lako zapamtila, da ga je učila pre snimanja scena, a da joj je najteže bilo snimanje noću, jer nije navikla da tako kasno ostane budna.

U školi je, kaže, učila o Jasenovcu, a o tome se pričalo i u njenoj kući s obzirom na to da joj je prabaka i nekoliko rođaka bilo u Jasenovcu.

Planira, kaže, da upiše srednju školu, a kasnije i FDU.

Foto: FCS promo

Scenaristkinja filma “Dara iz Jasenovca”, Nataša Drakulić, ovim ostvarenjem oduševila je Srbiju, a i ona sama ima kratku ulogu.

U filmu Nataša se pojavljuje kao Jovanka Končar, koja je u logoru tokom prozivke izgubila život. Kratka ali moćna uloga već je pobrala brojne pozitivne komentare, dok se na društvenim mrežama nižu pohvale i potresni komentari na račun “Dare iz Jasenovca”.

Za scenario ovog filma, Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena dobila je Nataša Drakulić, koja ističe da joj ovo priznanje znači više od svega što je do sada postigla u životu.

– U avgustu 1995. godine nakon „Oluje“, koju sam preživela sa 16 godina, ova zemlja je meni dala državljanstvo, dala mi šansu da se nakon tog užasnog rata koji je vođen od 1991. do 1995. godine i tog pakla koji smo prošli sa „Olujom“, da se opet osetim kao čovek. I to su stvari koje ne mogu da se zaborave. Pored zdravstvenog osiguranja, dobila sam i šansu da se besplatno školujem. Završila sam dva razreda gimnazije, dva fakulteta, dobila stalni posao. Sve sam stekla u ovoj zemlji, ali ta neka ljudskost, pogotovu kada dolazite iz pakla i mraka, zato mi ova nagrada toliko znači – naglasila je Nataša.

Muziku za film “Dara iz Jasenovca” komponovala je Aleksandra Kovač zajedno sa dugogodišnjim partnerom Romanom Goršekom, koja u uključenju za TV Prva kaže da je to priča na koju niko ne može da ostane ravnodušan.

 

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More