“Glavo luda”, razredni starešina patrijarha Porfirija ispričao anegdotu iz škole, evo po čemu je bio poznat i šta su o njemu rekli školski drugovi!

Zvali su ga Prle, imao je sve petice ali nije bio ŠTREBER a ostavio je veliki utisak na sve koje je poznavao!

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ nr
46

Patrijarh Porfirije, još dok je bio đak i samo Prvoslav Perić, ređao je sve petice, o čemu svedoči i izvod iz njegove knjižice posle završenog prvog razreda srednje škole. Razredni starešina ga pamti samo po dobrom, ali i “Glavi ludoj”, koju mu je pustio.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ nr

Te 1976. godine, kada je upisao srednju školu “22. oktobar” u Žablju, što je tada bilo usmereno obrazovanje i praktično deveti razred, posle koga je završio i deseti, a onda otišao na još dve godine u Gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Prle, kako ga svi zovu, bio je vrlo aktivan momak, koji je voleo igranke, ali i da ide školu.

Učio je ruski jezik, imao, naravno, i osnove marksizma i socijalističkog samoupravljanja, kao i ekonomsku geografiju među 13 predmeta. Milivoj Ilijin, razredni starešina, koji mu je predavao matematiku, kaže da je Prle bio predsednik odeljenjske zajednice, dobar u svemu.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ nr

– Nije bio štreber, bio je pažljiv, slušao na času, ali je voleo i da se našali. Sećam se poslednjeg dana 10. razreda, kad su se raspuštali. Dolazim ja sa svedočanstvima, a svi oni u učionici manje-više na svojim mestima. A Prle pušta ploču i pesmu Zdravka Čolića “Glavo luda”. Kažem mu: “Je li to zbog mene?”, a on će meni: “Ne, ne, nije”, i svi prasnuše u smeh – priča profesor Ilijin za portal “Blic”.

Miodrag Janjoš, direktor škole “22. oktobar” u Žablju, kaže da je Porfirija upoznao kada je postao direktor i da im se uvek nađe:

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ nr

– Za šta god smo mu se obratili da nas posavetuje, za otvaranje novih profila, versku nastavu, uvek nam se nađe. Dolazio je i na naše svetkovine.

Branislav Mijatović iz Žablja, koji je ta dva razreda bio s Perićem, kaže da se Prleta seća kao izuzetno mršavog i dobrog druga. – Bio je previše pametniji od svih nas, ali nikoga nije omalovažavao. Okrene se na času i priča s nekim đakom, a profesor vikne da ponovi šta je on upravo ispričao, misleći da ništa neće znati.

Međutim, Prle ponovi sve od A do Š. Tada uopšte nije izgledalo da će u monahe. Kao i mi mangupi, u pubertetu, voleo je druženje, igranke i žive svirke – priča Mijatović i dodaje:

– Jednom nam je iznenada rekao: “E, idem na teologiju”, ali mu niko nije verovao. Nikada nas nije zaboravio. Kad mi se rodila ćerka, hteo je da mi bude kum, tu u Kovilju. Ali kad je bilo krštenje, morao je u Ukrajinu, pa nam se nije dalo.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More