Šta je istorija, a šta fikcija u “Dari iz Jasenovca” i kako je zaista radila mašinerija smrti NDH

Oglasili su se i GLUMCI i AUTORI filma i evo šta kažu o podeli nakon premijere FILMA!

Foto: Youtube/printscreen
161

Može li brutalnost ustaškog režima prema Srbima, Romima, Jevrejima i partizanima da se prikaže u 125 minuta? Film “Dara iz Jasenovca” uspeo je da, ako ne razmrsi jednu kompleksnu istorijsku temu, onda ostavi snažan utisak, podseti nas na istoriju i važnost sećanja na srpske žrtve – ne samo iz Jasenovca, već sa teritorije cele NDH. Film je podigao i veliku buru u javnosti, a mučni prikazi klanja i ubijanja u njemu kao da nam govore: “Nemoj da zažmuriš, ovo se stvarno događalo”, piše “Telegraf”.

Međutim, “Dara iz Jasenovca” nije dokumentarni film – to je pre svega umetnička transpozicija onoga što se dešavalo, objašnjava za portal “Telegraf”  istoričar Milan Koljanin, vrsni poznavalac događaja iz Drugog svetskog rata, koji je i sam izučavao logor na Starom Sajmištu (“Nemački logor na Beogradskom sajmištu 1941-1944”, knjiga izdata 1992. godine).

U filmu se, ipak, u jednoj igranoj radnji, prepliću mnoge tužne istorijske činjenice koje su se dešavale ne samo u Jasenovcu, već u čitavoj NDH.

– To je, pre svega, umetničko viđenje, transpozicija onoga što su činjenice. Onaj ko je dobar poznavalac može da uoči da su tu neke stvari pomešane, vidi se da se nastojalo da se što kompletnije prikaže ceo taj zločinački sistem, jer je pre svega reč o sistemu. Treba naglasiti da je Jasenovac simbol i mesto najvećeg stradaja, ali su sva srpska etnička područja u toj velikoj Hrvatskoj bila stratišta, Srbi su ubijani tamo gde su živeli, ne samo u logorima. Ubijani su i u zbegovima tokom velikih operacija, kao što su Kozara i Petrova Gora, to su sve velika stratišta, ali Jasenovac je svakako simbol najvećeg stradanja i koncentracije zla – objašnjava Koljanin.

Umetnička vizija jedne Dare, koja se, zajedno sa drugim zatvorenicima bori samo da preživi još sat, dan ili nedelju, gledajući smrti u oči samo je simbol masovnog stradanja Srba. Ona je izmišljen lik, ali ko zna koliko je bilo stvarnih devojčica kojima su ustaše ubile sve, a one nekim čudom još ostale na ovom svetu i pre nego što su postale žene morale su biti majke svojoj mlađoj braći i sestrama…

Film je prikazao kako izgleda život običnog čoveka u sistemu, mašineriji genocida, uređenog po ugledu na nemačke nacističke logore, ali s jednom razlikom…

– Ovde je proces ubijanaja bio ličan. Postojao je lični kontakt između žrtve i ubice, nisu postojale gasne komore. Najčešće se ubijalo hladnim oružjem: maljevima i slično. Manji deo logoraša ubijan je vatrenim oružjem. Postojao je taj kontakt između dželata i žrtve, što govori o psihološkom profilu bića, kojima je to bila neka vrsta zadovoljstva, da ubiju na taj način što više ljudi, ali i da imaju taj lični odnos prema njima – objašnjava Koljanin.

I upravo taj karakter ubijanja jeste naglašen u filmu “Dara iz Jasenovca”. Ustaša hladnokrvno, jednim potezom nožem ubija čoveka koji ga gleda u oči. Ali, mnogima je najmučnija bila scena kada upravnik Ante gasom ubija gomilu nemoćne dece koje je zbio u podrum. Nažalost, ubijanje dece gasom se zaista dogodilo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 💫🧸 (@djavoli.na.nebu._)

– Potpuno autentično je prikazano ubijanje dece “ciklonom B”. To je gas koji je korišćen u Aušvicu. Ante Vrban je to priznao na suđenju – dodaje Koljanin.

Jasenovac je najveći, ali ne i jedini logor

Spomen kompleks Jasenovca danas je poseljen na deo koji pripada Republici Srpskoj (Stara Gradiška) i onaj koji pripada Hrvatskoj, gde se i nalazi čuveni spomenik “Kameni cvet”. Jasenovac je bio najveći, a potom sledi Stara Gradiška.

– To je nešto što je predviđeno u ustaškom sistemu uništenja kao mesto najveće efikasnosti. Uporedo sa ubijanjem na etničkim prostorima ustaška hrvatska država je stvarala mrežu logora, prvo Jadnovno i na Pagu, gde je bila italijanska okupaciona zona, a potom je formiran logor Jasenovac koji je postojao do kraja rata. Reč je o sistemu koji je odmah stvoren u NDH. Čak su postojali i zakoni o interniranju, NDH je pseudopravnim normama pokušala da opravda postojanje logora i bila su tri zalona koja su pokrivala tu materiju – objašnjava Koljanin.

Kada je u pitanju Stara Gradiška, tu zaista, kao u filmu, jesu sprovođene žene i deca. Naime, postojao je dogovor Nemca i ustaša u vezi s predavanjem logoraša na rad u Nemačkoj, jer im je bila potrebna radna snaga. Zato su odvajani muškarci od žena i dece. Kako su na rad odvodili i žene, deca su ostajala sama u užasnim uslovima, praktično osuđena na smrt.

– Mala deca i bebe ostavljeni da umru bez hrane u užasnim uslovima u toj zloglasnoj kuli, tu je krenula akcija Dijane Budisavljević i hrvatskog Crvenog krsta – naglašava Koljanin.

Jasenovac jeste bio logor smrti, ali zaista organizovan kao radni. Međutim, rad je bio samo uvertira u smrt. U okviru Jasenovca bila je čak i električna centrala, koja je snabdevala logor i naselje. Bili su poluindustrijski i zanatski objekti, kožara… sve ono što je već viđeno u velikim nemačkim logorima. Slično se radilo i u manjim logorima širom tzv. NDH.

– Postojao je još niz manjih logora u srpskim selima, koja su uništena. To su bila poljoprivredna dobra, gde su dovođeni zatočenici na rad, a posle bi bili ubijeni, jer su bili nepotrebni. To je ubijanje radom. Svi su dovedeni da bi bili ubijeni, klasičan logor smrti, s tim što je imao i radnu funkciju – objašnjava Koljanin.

Što se tiče Donje Gradine, koja je takođe prikazana u filmu kao mesto sakupljanja i pokopavanja leševa, Koljanin ističe da je to bilo, zapravo, mesto egzekucije.

Broj žrtava nikad nije usaglašen

Kada se govori o broju žrtava Jasenovca, postoje brojke od 90 do 700 hiljada ljudi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @vjecna.tajnaa

– To je svojevrsna zamka, da se krene u onu čuvenu raspravu o brojevima, jer ta cifra koja je jednom data od 700.000 ljudi se sada čini nedodirljivom. Ona je već davno dovedena u pitanje i to je predmet velikih rasprava. Nažalost, nikada nije izvršena antropološka sudskomedicinska ekspertiza celog prostora. Postoje tehnička sredstva koja mogu da se iskoriste, geomagnetna ispitivanja, mnogo njih je spaljno, pušteno u Savu, neka tela su se raspala protokom vremena… – zaključuje Koljanin.

Oglasili se i GLUMCI i AUTORI “Dare iz Jasenovca” i evo šta kažu o PODELAMA nakon premijere FILMA!

Svako ko je pogledao film ima pravo da ga posmatra iz svog ugla i da da svoj sud. Mi smo sve uradili što je bilo do nas – kaže Zlatan Vidović, koji tumači ulogu Darinog oca, piše “Blic”.

Svetsku televizijsku premijeru filma “Dara iz Jasenovca” u subotu uveče pratilo je 2.650.000 gledalaca, saopštio je RTS. Ovo ostvarenje reditelja Predraga Antonijevića i scenaristkinje Nataše Drakulić o zverskim zločinima ustaša u logru smrti “Jasenovac” nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Ipak, kao što to obično biva kada je neka osetljiva tema u pitanju, nakon odgledanog filma počela su da se lome koplja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Uma Vid (@vikktoriaam)

Mnogima su suze pošle na oči gledajući “Daru iz Jasenovca”, neki nisu izdržali do kraja, bilo je i onih koji su tražili zamerke u glumi, akcentu, dok su drugi smatrali da su zločinci i zločini u Jasenovcu bili još gori. Treći se nisu osvrtali na kvalitet filma, već na činjenicu da je napokon smimljen film o strahotama Jasenovca. Tim povodom portal “Blic” razgovarao je sa autorima i glumcima ovog ostvarenja nakon televizijske premijere.

Scenaristkinja Nataša Drakulić kaže da je film gledala sa porodicom te da je morala da ih teši jer su vrlo emotivno reagovali na ono što su videli.

– Ja sam u subotu uveče film gledala, ekipno i familijarno, i bilo mi je vrlo značajno da smirim njihove reakcije na proteklih 76 godina – priča Nataša Drakulić i iznosi svoje mišljenje o polemikama na društvenim mrežama oko filma.

– Na sve filmske kritike, pošto smo do sada imali političke kritike, kada ih fino pročitam i prostudiram, vrlo rado ću odgovoriti na njih sa stanovišta struke. Oko fotografije, kamere, muzike, scenarija… svako ima pravo da polemiše. Nažalost, imamo drugu stranu – političke kritike. Onima koji su osporavali postojanje ovog filma, sada im nismo dovoljno snažni u ekspresiji zločina. Kada nešto pišete, bavite se onim što ste objavili prethodno.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by CONSTANTINE FILM (@constantinefilm)

– Ista situacija je bila i sa IMDb. Stavljali su plus i minus a da nisu ni pogledali film, pa smo završili tako kako smo završili. Još jednom kažem da ću na svaku konstruktivnu kritiku odgovoriti. Meni je srce beskrajno ispunjeno kao članu autorske ekipe. Svi smo srećni i presrećni jer znamo kroz koju smo golgotu prošli – ističe Nataša Drakulić.

Glumac Zlatan Vidović, koji tumači ulogu logoraša i oca Dare Ilić, kaže da je svaki film u neku ruku javno dobro i svako ima pravo da ga komentariše i kritikuje.

– Jednima se ne sviđa, dok se drugima dopada. Moje mišljenje je da smo napravili jedan izuzetno dragocen i dobar film sa sjajnim ulogama, fotografijom, scenariom i režijom i svim ostalim što prati projekat. Ipak, svako ko je pogledao film ima pravo da ga posmatra iz svog ugla i da da svoj sud. Mi smo sve uradili što je bilo do nas. Zaista sam ponosan na čitavu ekipu filma jer svako od nas je dao svoj poslednji atom snage talenta, duše i svega ostalog što ide u kreiranju jednog ovakvog dela. Ja sam do sada dobijao samo pozitivne reakcije u Republici Srpskoj. Mislim da u subotu uveče nije postojala kuća koja nije pogledala ovaj film i samim tim je ovo sve značajnije. Najveća pohvala za ovaj film je ta što ljudi koji su sinoć gledali “Daru iz Jasenovca” jedva čekaju da počne sa prikazivanjem u bioskopima da bi ga ponovo pogledali – napominje Zlatan Vidović.

Ana Lečić, koja je ostvarila upečatljivu ulogu Božice, jedne od tri nadzornice logora Stara Gradiška, ističe da od emitovanja filma na RTS-u dragim ljudima odgovara na čestitke te da i nije stigla toliko da prati reakcije publike.

– Mislim da se zaobilazi šira slika filma, a nadam se da je većina publike shvatila poruku fima da se to više nikada ne sme ponoviti. “Dara iz Jasenovca” je film koji je poruka da žrtve ne treba ignorisati! Smatram da je generalno za Srbiju veliki uspeh da se napokon o Jasenovcu priča javno. Znamo koliko je godina to stavljano po strani kao nešto što je izmišljotina. Ignorisane su istorijske činjenice. Film je ključan da bi se ljudi zapitali o svemu i ideja ovog ostvarenja nije da produbi neke konflikte i da stvara nove podele, već da pruži šansu narodu da ispriča svoju istinu i da ide dalje u neku svetliju budućnost – zaključuje mlada glumica Ana Lečić.

Priča u seriji biće proširena “Olujom”

Reditelj filma “Dara iz Jasenovca” Predrag Antonijević rekao je da će, nakon filma, u istoimenoj seriji priča biti proširena i događajima koji se odnose na operaciju “Oluja”, kao nastavak priče o srpskom stradanju i egzodusu iz Hrvatske, započetom tokom Drugog svetskog rata.

– Dotaći ćemo se “Oluje” da kompletiramo taj srpski egzodus iz Hrvatske, ono što je početo tokom Drugog svetskog rata, a što je završeno sa “Olujom”. Znači, srešćemo neke od tih likova iz ovog filma. Evo, ovo prvi put govorim javno – srešćemo ih sada u “Oluji” i uoči “Oluje” – rekao je Antonijević za RTS.

Izvor Telegraf Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More