Sada i zvanično tabla sa imenom Diane Budisavljević na vrtiću u Insbruku

Foto: SPOJI
151

Jedan vrtić u glavnom gradu austrijske pokrajine Tirol, Insbruk, od ove nedelje, tačnije 23. februara, i zvanično nosi ime Dijane Budisavljević, heroine koja je spasila više od 10.000 dece, uglavnom srpske nacionalnosti, iz ustaških logora NDH tokom Drugog svetskog rata.

Time je zvanično odata počast ženi koja je spasila na hiljade, pre svega, srpskih mališana od sigurne smrti u ustaškim logorima.

Inicijativa da vrtić ponese ime Dijane Budisavljević potekla je od organizacije mladih ljudi srpskog porekla – Srpska pravoslavna omladina Insbruk ”Spoji” iz Insbruka, uz podršku Ambasade Srbije, Generalnog konzulata u Salcburgu i Sprske pravoslavne crkve u Austriji.

Skoro desetogodišnja borba na ovaj način dobila je epilog i ime Dijane Budisavljević sačuvano je od zaborava u ovom austrijskom gradu.

Odluku gradskih vlasti, od kraja prošle godine, da gradski vrtić u ulici Burghard Brajtner preimenuju u “Gradski dečiji vrtić Rajhenau istok – Diana Budisavljević”,“Spoji” je tada pozdravila, a u pismu Senatu i Odboru za kulturu grada istakla da da je to veoma važno za kulturu sećanja,te da je potrebna i određena doza hrabrosti da se jedan vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Burghardu Brajtneru, preimenuje po imenu Austrijanke iz Insbruka, zahvaljujući kojoj je iz ustaških logora spaseno više od 10.000 srpske dece.

Ova organizacija međutim napominje da je ostavljeno ime ulice u kojoj se nalazi vrtić, po Burghardu Brajtneru, uz sve potrebne oznake koje ukazuju na njegovu nacističku prošlost i dela protiv čovečnosti, što je po njihovoj oceni, uspešno sučeljavanje sa istorijom Drugog svetskog rata i priprema put za uspešnu kulturu sećanja.

Ipak, “Spoji” izražava žaljenje što u tekstu o imenovanju dečijeg vrtića, koji je objavljen u zvaničnom glasilu grada Inzbruka “Insbruk informiše”, nijednom rečju ne spominje da se radi o spasavanju desetine hiljada pretežno srpske dece, koju je Dijana spasila.

– Smatramo da je ovde odrađen veoma dobar posao u okviru kulture sećanja, jer je potrebna i određena doza hrabrosti da jedan vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Burghardu Brajtneru, preimenujete po inzbruškoj spasiteljki dece, Diani Budisavljević (devojački Obekser) – navode u Srpskoj pravoslavnoj omladini Inzbruk (SPOJI).

Ipak, svi čekamo dan kada će na ulici u Inzbruku, na rodnoj kući Diane Budisavljević, konačno stajati tabla posvećena njenom humanitarnom radu, sa tekstom za koji su se Srbi u Austriji svojom upornošću izborili:

“Diana Budisavljević, devojački Obekser

1891-1978

Diana Budisavljević iz Inzbruka je tokom Drugog svetskog rata uz pomoć drugih podržavalaca spasila više hiljada pretežno srpske dece iz koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj “Nezavisnoj državi Hrvatskoj”.

Tek mnogo godina posle njene smrti njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom spomen-pločom na njenoj roditeljskoj kući grad Inzbruk odaje poštu ovoj hrabroj ženi.

Gradska opština Inzbruk”

Naime, opština je oklevala da spomene stradanje konkretno srpske dece, već se vezivala za decu uopšte. Ali, Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI), pa čak i sama država preko ambasade, tražili su da se pridev “srpska” ipak uvrsti u sadržaj table.

– Nama je stalo do toga, da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno da se jasno i precizno stavi do znanja ko su bile žrtve. Zamislite kako bi npr. naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi naše institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji. Upravo u tome i jeste ključna tačka savremene kulture sećanja, jer ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše. Hoćemo time da skrenemo pažnju na to da principi kulture sećanja, koji važe za žrtve drugih naroda, kao npr. za Jevreje, Rome i Jermene, takođe trebaju biti primenjeni u slučaju srpskih žrtava – pričao nam je ranije Vladimir Vlajić.

“Raduje nas što je došlo i do odluke o tekstu za spomen-ploču za Dianu Budisavljević”: SPOJI o odluci senata Insbruka

Dijana Budisavljević, poreklom Austrijanka, bila je udata za Srbina, lekara Julijana Budisavljevića, Srbina iz Hrvatske, a uz pomoć još nekih pojedinaca koji su joj pružali podršku, spasila više hiljade pretežno srpske dece iz koncentracionih logora u NDH.

Da se radi o jednoj od najvažnijih ličnosti glavnog grada pokrajine Tirol potvrđuju i istoričari, među kojima i Horst Šrajber, stručnjak za kulturu sećanja, koji je ranije rekao da će njena hrabra dela biti uvažena kroz ploču na zgradi u kojoj je provela detinjstvo u ulici Marije Terezije, na “Obekser Hausu”.

Izvor Tanjug, Slovo ljubve
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More