“Bordel Evrope” na mukama! “Zabrana prostitucije vodi povećanju nasilje i stigmatizacije”

Foto: Pixabay
44

Radnice u prostituciji i vlasnici bordela u Nemačkoj ispaštaju zbog lokdauna. U tome zagovornici zabrane prostitucije vide šansu da se opet otvori rasprava o ovoj temi. Ideja ima moćne i zagovornike i protivnike.

Kada bi se Leni Brajmajer pitala, bordeli bi za vreme pandemije i lokdauna slobodno mogli da propadnu. Ova političarka nemačkih Socijaldemokrata smatra skandaloznim to što i vlasnici javnih kuća dobijaju državne finansijsku podršku jer već praktično godinu dana ne mogu da posluju.

Ne može biti da država “pomaže kriminalce time što daje novac poreskih obveznika bordelima u kojima se žene prisiljava na prostituciju“, izjavila je Brajmajer krajem prošle godine. Ta i druge kritičke izjave o doneli su joj dvadesetak prijava koje je podnelo pedesetak vlasnika bordela iz cele Nemačke. Oni je optužuju za širenje glasina i kleveta.

Zabrana po nordijskom modelu?

Leni Brajmajer spada u grupu poslanika koji se zalažu za zabranu pružanja seksualnih usluga po uzoru na takozvani nordijski model. Takva zabrana znači krivično gonjenje mušterija, a ne radnica u prostituciji. Uz to i programe pomoći ženama koje se bave prostitucijom i žele da promene zanimanje.

U Nemačkoj je prostitucija legalizovana 2002. godine. Od pre četiri godine zakon zahteva da bordeli imaju posebne dozvole za rad, a da radnice moraju da se registruju kako bi bile bolje zaštićene. No do sada je prijavljeno samo 40.000 njih, a procene kažu da ih je barem pet puta više. Neki čak tvrde da ima do milion radnica u prostituciji, mahom na crno.

Foto: Pixabay

Nijedna nemačka parlamentarna stranka nije uvrstila zabranu prostitucije u stranački program. Leni Brajmajer smatra da je nemački zakon, jedan od najliberalnijih u Evropi, posledica lobiranja branše koja se bavi prostitucijom i erotikom. To je Nemačkoj podarilo titulu “bordela Evrope“.

Ova političarka kaže da je “bajka“ da se bilo koja žena dobrovoljno bavi prostitucijom. Zagovornica je nordijskog modela koji je čak i Evropski parlament 2014. predložio državama članicama.

Taj je model prva uvela Švedska pre više od dve decenije. Primer su sledili Norveška, Island, Finska, Engleska, Francuska i Irska. I Kanada i Izrael imaju slične zakone.

Brojni protivnici modela

No nordijski model ima i mnogo protivnika, među kojima su i Nemačko žensko veće, Njemačka pomoć obolelima od side, humanitarna organizacija nemačke Evangelističke crkve i Nemački savez pravnica.

Svi oni su u zajedničkoj izjavi još krajem 2019. godine upozorili da kriminalizacija prostitucije “povećava rizik od postajanja žrtvom nasilja ili zaraze HIV-om“.

Takođe se ističe da bi to onemogućilo prevenciju: Budući da se, kada preti kazna, seksualni rad sve više odvija u tajnosti, za savetovališta i zdravstvene službe biće teško da stupe u kontakt sa seksualnim radnicama i radnicima kako bi ih informisale o njihovim pravima, medicinskim ponudama i mogućnostima za promenu zanimanja.

Ta udruženja upozoravaju da ima žena koje se svojevoljno bave prostitucijom, pa bi, umesto kriminalizacije seksualnog rada, trebalo poboljšati uslove rada i života seksualnih radnica.

Situaciju otežava i činjenica da o toj branši nema pouzdanih podataka. Ne zna se koliko se osoba stvarno bavi prostitucijom i ko to radi dobrovoljno, a ko ne.

Foto: Pixabay

Švedska vlada smatra svoj model uspešnim i tvrdi da se od donošenja zakona 1999. godine broj radnica u prostituciji smanjio za polovinu, da je i znatno manje nasilja prema ženama i trgovine ljudima.

Nene naučnice poput švedske istoričarke Suzane Dodilet nisu uverene u to. Ona tvrdi da “činjenice i istraživanja“ ne potkrepljuju navode zvaničnog Stokholma. U svom mišljenju koje je tražio parlament nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, Dodilet je u januar ukazala na izveštaje da zabrana prostitucije zapravo vodi povećanju nasilje i stigmatizacije.

Leni Brajmajer će se i dalje zalagati za zabranu. “Pa čak i ako negde postoje slobodne, samostalne žene koje kažu da to rado čine. Čak i ako one postoje, njihovo pravo na slobodan izbor zanimanja ne opravdava patnju mnogih drugih”, navela je ona.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More