Takmičenje u samoizolaciji na crnogorski način, bez TELEFONA, KOMPJUTERA, TV-a ali i bez alkohola, kafe…Rezultati će vas iznenaditi (FOTO)

Foto: Facebook Etno selo Montenegro Brezma/printscreen
76

Pre petnaestak dana šestoro ljudi otišlo je u dobrovoljnu samoizolaciju. Nisu bili kovid pozitivni, niti su bili u kontaktu sa zaraženima, već su zarad novčane nagrade, u okviru neobičnog takmičenja, pristali da se izoluju na sedam dana.

Smešteni u udobnim kolibama u etnoselu “Montenegro” u Gornjim Breznima u Crnoj Gori, bez upotrebe telefona, televizora, kompjutera, ali i bez konzumacije alkohola, kafe i grickalica, njih šestoro se borilo za nagradu od 300 evra, pišu “Vijesti.me”.

Prema oceni žirija, pobednica je najstarija takmičarka, Beograđanka Jasmina Samardžić, mada su i ostali takmičari pobedili – sebe, svoje navike, samoću.


– Kada sam polazila iz Beograda bila sam ushićena kao đak kada krene na ekskurziju. Ako je to ushićenje tada bilo na skali od jedan do deset, sada je na skali od jedan do 15. Ovo što sam ovde videla i doživela je iznad svakog mog očekivanja. Sve što sam ovde doživela je zahvaljujući ovoj prirodi, blagorodnim ljudima. Moj doprinos je tu vrlo minoran. Ja sam samo uzela nekoliko belih čistih papira i jednu hemijsku i sve što sam zatekla i videla stavila na taj papir. I to je sve sa moje strane. Vi ste to sve već ovde stvorili unapred. Ovo je veličanstveno mesto, a njegova vrednost je u ogromnoj retkoj autentičnosti. Za Beograd se vraćam prebogata – kazala je Jasmina nakon takmičenja.

Za takmičenje se prijavilo njih oko 70, a komisija je na osnovu njihovih biografija odabrala šest takmičara koji su utiske delili putem dnevnika.


Upravo su ti njihovi dnevnici pomogli komisiji, u sastavu Tiho Vujović, Marija Vujović, Vesna Raičević i Vlatko Stijepović, da odaberu pobednika.

Pored Jasmine, u toplim kolibama, sa knjigama i belim papirom, sa svojim mislima i mačkama koje su im pravile društvo, takmičili su se i Mihail Rubakov iz Rusije, vlasnik agencije za promet nekretninama, njegova zemljakinja, Jekatarina Triputen, menadžerka i redovna učesnica brojnih maratona, kolekcionar, fotograf, humanista, Vuk Koljenšić iz Danilovgrada i Podgoričani Vladimir Perović, koji radi kao obezbeđenje i Irena Čejović, novinarka, koja je odustala nakon drugog dana takmičenja.

– Utisci su izvrsni – počev od ljudi koji su nas obilazili, koji su nam donosili hranu, po kiši, snegu i vetru i ništa im nije bilo teško za nas. Osećam se kao deo ove velike porodice. Sve je bilo sjajno da nemam dovoljno reči da iskažem zadovoljstvo koje osećam – rekao je Vuk koga su, po izlasku iz samoizolacije sačekali prijatelji sa natpisom – “Mi smo tvoja nagrada”.

I Vladimir je imao samo reči hvale i priznao da bi idealno bilo da je takmičenje trajalo deset dana.

– Hvala vam puno za ovaj odmor. Nikada nisam tako dugo spavala i tako malo pričala. Za mene je ovo prelepo iskustvo – sa osmehom je komentarisala Jekatarina.

Mihail je rekao da je za njega tih sedam dana samoizolacije bilo fenomenalno.

– Etno selo je prelepo, lek za moju dušu i za moje srce. Crnogorska priroda, tiha mesta, i samoizolacija bez telefona, to je baš prijalo – naglasio je Mihail.

 

 

Vlasnik etno sela i organizator takmičenja, Milonja Mićo Blagojević, istakao je da su takmičenjem želeli da promovišu zdrave stilove života i da je bio u pravu kada je tvrdio da će takmičari otići zdraviji i zadovoljniji iz sela. To se i dogodilo.

– Imali su dovoljno vremena da posvete sebi i svojim mislima. Razmišljamo da ovo uvrstimo i u našu turističku ponudu, da ljudi bar nekoliko dana “odmore” od svih modernih tehnologija, da odmore od svakodnevnog stresa i vrate se u normalu na koju smo zaboravili – poručio je Blagojević za “Vijesti”.

Uspešno savladali “krize”

Takmičari su svakog dana pisali beleške, pojedini i crtali, a sve je to objavljivano na društvenim mrežama.

Jasmina, koja se bavi ikonopisom, je uradila i dva rada, čak je i napisala pesmu. Na nju je boravak u etno selu delovao izuzetno inspirativno, prijale su joj mekike koje su je vraćale u detinjstvo i uspela je da za sedam dana “pusti korene”.


Rečenica koja će je uvek asocirati na Brezna je “Ne brinite”, jer šta god je zatražila od ljudi koji su im donosili hranu i brinuli o njima, to je istog trenutka i dobila uz pomenutu rečenicu.

“Odmah mi se javlja prva asocijacija, da sledi totalna detoksikacija, uz nju svakako i degustacija. U to kolo hvata se vegetacija, sa crnih brda silazi motivacija, iz šume hita inspiracija, iz oštrog vazduha izbija improvizacija, lepotu strašnu natkrilila veličanstvena manifestacija”, zapisala je Jasmina.

Takmičari su imali i “krize” ali su ih uspešno savladali. Vuku su društvo uglavnom pravile dve “kulturne” mačke, a domaćem soku od malina se obradovao kao dete kada ga prvi put povedu na ringišpil.

Priznao je da je sam sebi i protivnik i saigrač, ali i da je oborio sopstveni rekord u čitanju knjiga za tako kratko vreme. Da su mu tu bili porodica i društvo izolacija je mogla da potraje nedeljama.

“Što se tiče telefona i društvenih mreža, valjalo bi sa ovom praksom “izolacije” nastaviti makar jedan vikend mesečno i posvetiti se sebi i svojim mislima”, zapisao je Vuk.

Vladimir je svaki izveštaj ukrasio crtežom, priznao da mu je najdraža knjiga Orvelova “Životinjska farma”, kao i da nikada nije pisao tako duge tekstove. Bio je zahvalan što mu je takmičenje omogućilo da se “restartuje”.

“Mir za čije se deliće čovek grčevito bori u gradu, ovde, u ovom predivnom mestu, je u izobilju. Tišina je stvar za koju sam mislio da se neću privići. Bar ne prvih nekoliko dana. Nisam bio u pravu…Ko će znati šta se sve propusti dok se ganjaju statusi, pare, zvanja…utoliko možda prođe sve što vredi”, zapisao je Vladimir.


Jekatarina je, pored čitanja, crtala, družila se sa mačkama, brojala linije na tavanu, krugove na jastuku, kvadratiće na zavesi. Imala je, kako je napisala, tri TV-a – prvi je kamin koji je mogla da gleda sat dnevno, drugi prozor, kroz koji je svakodnevno gledala interesantan program: sunce, vetar, kiša, drvo, ponekad ljudi, a treći je najbolji – mašta i knjiga.

Priznala je da joj je malo nedostajala buka dece, da nešto po kuhinji spremi, jer nije navikla da joj ruke i noge miruju, kao i da se, zahvaljujući svakodnevnom čitanju i pisanju konačno setila svih slova u azbuci.

“Kako je ponekad bitna tišina i usamljenost. Pogotovo kad si majka troje dece. Zaista mi je žao što takmičenje nije jednom godišnje. Kad ste odsečeni od protoka informacija, mnoge stvari prestaju da budu važne”, zapisala je Jekatarina.

Mihailu je samoizolacija dobro došla da zaboravi na cigarete, ali i da shvati da je život bez telefona i društvenih mreža moguć. Vratio se ljubavi iz studentskih dana, pisanju, a inspiracije mu, kako je napisao, nije falilo.

“Ovo je najbolji odmor za dušu i srce”, priznao je.

Izvor Vijesti.me
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More