Ulaganja dijaspore u Srbiju velika i raznovrsna! Za dobrotvorne svrhe 4, 25 miliona dolara

Foto: Fondacija Ana i Vlade Divac
139

Ulaganja dijaspore u Srbiju su velika i raznovrsna, rečeno je danas na panel diskusiju na temu davanja i doniranja srpske dijaspore “Filantropija nema granice”.

Za dobrotvorne svrhe u Srbiji od dijaspore je prošle, 2020. godine stiglo 4,25 miliona dolara, saopštila je danas u Beogradu Fondacija Ana i Vlade Divac. Istraživanje je pokazalo da je 46 procenata donacija – 1,95 milion dolara, dato za borbu protiv epidemije, a 54 procenta – 2,3 miliona dolara za smanjenje siromaštva i druge vrste lečenja, kao i u ostale svrhe.

Najviše novčanih donacija tokom 2020. godine došlo je od dijaspore u Nemačkoj – skoro 40 odsto, zatim u Kanadi 24 odsto i u SAD 19 odsto.

To pokazuju podaci iz istraživanja organizacije Catalyst Balkans, koje je danas predstavljeno na panel-diskusiji “Filantropija nema granice” u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Zahvaljujući tim donacijama, investirano je u izgradnju ili renoviranje bolnica širom zemlje, a posebno u Tutinu, Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, Prijepolju i Valjevu.

Nekadašnji košarkaš Vlade Divac, osnivač Fondacije, rekao je:

– Mi smo iz dijaspore počeli da pružamo podršku i organizujemo pomoć za našu zemlju, a danas, kada nam je baza u Srbiji, imamo ogromnu podršku naših ljudi iz dijaspore.

Prvi dan panela “Filantropija nema granice” okupio je više od 130 učesnika iz Srbije, SAD, Austrije, Holandije, Finske, Francuske, Kanade, Velike Britanije i Bosne i Hercegovine koji su razgovarali  o saradnji neprofitnih organizacija sa srpskom dijasporom.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Arno Gujon naveo je da se u prethodnih deset godina u proseku na godišnjem nivou daje tri milijarde evra u doznakama.

On je naveo da su to uglavnom lični transferi, odnosno da pomoć porodicama u Srbiji pružaju porodice iz inostranstva, zatim ulaganja u rodni kraj, kao i pomoć humanitarnih organizacija među kojima su Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Novak Ðoković, ali i mnoge druge širom sveta.

“U kontaktu smo s mnogima od njih, svi su aktivni, rade srcem i imaju odlične rezultate”, rekao je Gujon. Direktor tima za IT i preduzetništvo u kabinetu predsednice Vlade Srbije Nenad Paunović rekao je da je Vlada Srbije u prethodnim godinama pokazala da je spremna da obezbedi uslove da se filantropija razvija, i to na podsticajan i transparentan način.

Podsetio je da je Poreska uprava usvojila uputstvo za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore koje, dodao je, kompanijama pruža jasne instrukcije za ostvarivanje olakšica za donacije i to u vidu umanjenja osnovice za porez na dobit pravnih lica. Paunović je podsetio i da je od prvog januara prošle godine povećan neoporeziv iznos stipendija sa 11.741 dinar na 30.967 dinara.

Ta mera, rekao je, ima pozitivan uticaj na davanja dijaspore zato što, dodaje, dijaspora često ulaže u obrazovanje i stipendiranje učenika srednjih škola i fakulteta.

“Pre tri godine smo izmenom Zakona o deviznom poslovanju, u saradnji sa Narodnom bankom Srbije omogućili humanitarnim organizacijama prijem sredstava iz inostranstva preko izdavaoca elektronskog novca u stranoj valuti. Još jedna olakšica važna za dijasporu, koja važi od prvog marta prošle godine, omogućava čak petogodišnje umanjenje osnovice za poreze i doprinose od 70 odsto kada domaće firme zaposle naše povratnike iz dijaspore”, rekao je Paunović.

Dodao je da je jedini uslov da plata tih ljudi bude tri puta veća od prosečne u Srbiji, a ukoliko se povratnik vraća sa stručnog usavršavanja i ima manje od 40 godina, uslov je da plata bude dva puta veća od prosečne.

Dosadašnji regionalni direktor američke DFC kancelarije u Beogradu Džon Jovanović rekao je da su njegovi roditelji oduvek pomagali crkvama i školama u mestima na Balkanu odakle su došli, te da je i sam, kada sam stasao, tražio načine kako da pomogne.

On je istakao da ga je pomaganje roditelja rodnom kraju, koje je bilo najizraženije devedesetih godina kada je bilo i najpotrebnije, činilo posebno ponosnim.

“Pomaganje je bilo uobičajeni način života moje porodice. Time su moji roditelji pokazivali vrednosti koje su i srpske i američke”, rekao je Jovanović.

Naveo je da je tražeći načine kako da i on pomogne, naišao na Fondaciju Ane i Vlade Divca, od kojih je naučio dosta o pomaganju drugima.

Pre svega iz činjenice da njihova fondacija, kako je rekao, pomaže ljudima na terenu da im bude bolje. Takođe i da je za dobrotvorni rad važno izgraditi dobar tim.

“Pomagali smo kroz mentorstvo mladim preduzetnicima u startapovima, podržali smo škole koje su obučavale za mnoge veštine”, rekao je Jovanović.

Ana Divac je rekla da je Fondacija Ana i Vlade Divac najveći deo projekata radila u saradnji sa srpskom dijasporom i dodala da se iz iskustva pokazalo da naši ljudi u inostranstvu prvi koji priteknu u pomoć kada su velike katastrofe u pitanju, kao što je aktuelna kriza izazvana virusom korona.

“Na njih uvek možemo da se oslonimo, ali jedna od ciljeva današnje konferencije je da naučimo kako oni mogu na nas da s eoslone jer fali ta veza matice ka dijaspori, da više vodimo računa o njima i vidimo koje su njihove potrebe”, rekla je ona.

Dodala je da će, kada razvijemo takvu vrstu odnosa, njihova pomoć Srbiji biti još veća.

Vlade Divac je zahvalio svima koji su na bilo koji način učestvovali u projektima sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.

Miloš Janković iz Fondacije Catalyst Balkans kaže da su krize sutuacije u kojima dobročinstvo u Srbiji, posebno dijaspore ka Srbiji, procveta i dodao da se to moglo videti 2014. godine kada su našu zemlju pogodile poplave, ali i tokom epidemije korona virusa. Istakao je da ukupno posmatrano, nikada više nije bilo donacija od strane građana i kompanija za opšte dobro u Srbiji.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More