Sve manje razumevanja: Šta građani Nemačke misle o merama za suzbijanje korone, vakcinaciji…

Foto: Tanjug/AP Photo/Michael Probst
126

Još od početka pandemije nije bilo toliko nezadovoljstva prema vladi kancelarke Merkel: prema reprezentativnom ispitivanju, građani žele i bržu vakcinaciju, više testova, više ukidanja zabrana…

Prema najnovijem rezultatu ispitivanja “Dojčlandtrenda” sve je manje razumevanja za mere nemačke vlade u suzbijanju pandemije. Rezultat je zapravo paradoksalan: čak 47 odsto upitanih podržava mere zabrana, njih 20 odsto želi da mere budu čak još oštrije. Ali kad se postavi konkretna pitanja o merama koje se provode, nezadovoljstvo i nerazumevanje još nikad nije bilo toliko veliko, prenosi Dojče vele.

Najgore prolaze vladine mere nabavke vakcina i vakcinacija stanovništva: već i zbog toga da se niko ne progura “preko reda” se distribucija vakcina i vakcinacija sprovode u posebnim centrima – koji uglavnom još uvek zjape prazni zbog čitavog niza razloga, prenosi Nova.rs.

Tri četvrtine upitanih jednostavno ne može razumeti da to ne može biti brže i učinkovitije – ispitivanje je sprovedeno početkom ove nedelje, dakle pre odluke da bi vakcine na raspolaganje od sledećeg meseca trebali da dobiju i kućni lekari što će vrlo verovatno ubrzati taj proces.

No onda su tu mere za škole i dečje vrtiće: nakon više od godine dana jedva iko može reći da je pandemija nekakvo iznenađenje, ali se još uvek svuda improvizuje i zapravo ne zna što i kako – sedam od deset upitanih ne razume takav haos. Tu je onda i nezadovoljstvo, zašto se konačno ne krene sa redovnim testiranjem u mogućim žarištima zaraze.

Isti broj upitanih se ne oseća prijatno i zbog ovih velikih mera podrške privredi: koje će biti posledice svega toga je jedva kome jasno, tim pre što je dve trećine upitanih nezadovoljno i kako političari objašnjavaju mere protiv korone – da sad i ne spominjemo kako. Jer sve odluke se donose daleko od plenarne dvorane parlamenta gde bi i rasprava bila izložena kritici javnosti, nego na sastancima kancelarke sa predsednicima pokrajinskih vlada.

(Michael Kappeler/Pool via AP)

Sve ih je više koji za sve to krive politički vrh: zapravo je vlada kancelarke Merkel dobro prolazila u ispitivanjima – još prošlog meseca je zadovoljstvo iznosilo 55 odsto – i to nije iznenađenje u krizi gde su građani skloniji podršci vladi. Ali to vladu onda skupo košta kad se njene mere pokažu neučinkovitim – jer je broj novozaraženih i dalje razmerno velik. Zato je sad zadovoljstvo palo već na 50 odsto, a njih 49 odsto je izrazilo i jasnu kritiku merama vlade.

64 odsto upitanih je još uvek zadovoljno kancelarkom Angelom Merkel- ona je i dalje najpopularnija političarka u ovoj zemlji – ali još prošlog meseca je zadovoljstvo kancelarkom bilo čak 5 odsto veće. Najdublji pad popularnosti je doživeo ministar zdravstva Jens Špan (CDU): makar politika protiv (neučinkovitog) suzbijanja zaraze nipošto nije rezultat samo tog ministra, on plaća najveću cenu i popularnost mu je pala za 12 odsto na 39 odsto.

Niko se ne ističe zaslugama

Ne prolazi mnogo bolje niti ministar privrede Peter Altmajer (CDU): i on se zapleo u dilemi, kako zabranama sprečiti širenje pandemije, ali da ipak bude više ukidanja zabrana kako bi se pomoglo nemačkoj privredi. Ishod njegovog slaloma jeste da mu je popularnost pala za 10 odsto na 33 odsto. Ukupno uzevši, odnosi političkih snaga su gotovo nepromenjeni: CDU je izgubio jedan postotak i došao je na još samo 33 odsto građana koji bi birali tu stranku na izborima, koalicioni partner SPD je dobio jedan postotak i još se drži kod 16 odsto.

Alternativu građani još uvek najpre vide u Zelenima (20 odsto) makar su i oni izgubili jedan odsto. AfD je i dalje oko 11 odsto (+1%), a Liberali (-1) i Levica (+1) su se izjednačili kod 7 odsto. Jer zapravo građani od svojih političkih stranaka jedva uopđte čuju ono što hoće čuti.

A to je bez ikakve sumnje – perspektiva izlaska iz ovog kućnog pritvora. Ma kolika je podrška merama zabrana, tako još samo 34 odsto upitanih misli kako treba ustrajati na njima, 54 odsto misli kako bi ih barem donekle trebalo ukinuti. Političari tu naveliko raspravljaju o normalnoj nastavi u školama i vrtićima, ali to građanima nije toliki prioritet (70 odsto za popuštanje mera) kolika im je muka zbog zatvorenih radnji (82 odsto), restorana (80 odsto) i hotela (77 odsto).

Nije mnogo manje nerazumevanje zašto su zatvoreni bioskopi, pozorišta i muzeji (68 odsto želi barem delimično otvaranje), a 65 odsto upitanih ne može ni bez svojih teretana i sportskih priredbi. Jasna je i poruka zvaičnom Berlinu: 38 odsto upitanih misli kako se sve treba određivati sa političkog vrha (tome su naklonjeniji pripadnici levih stranaka), 58 odsto upitanih želi to da rešava na lokalno nivou i prema lokalnim okolnostima – makar tako neminovno dolazi do pravog haosa različitih odredbi i uredbi širom zemlje.

Ovo ispitivanje Dojčlandtrend je opet provela agencija Infratest dimap 1. i 2. marta, dakle pre najnovijeg sastanka kancelarke s zvaničnicima nemačkih pokrajina. No kako smo čuli na raspravama u pokrajinskim parlamentima nakon najnovijih mera produženog lokdauna, tu i dalje ne postoji sloga oko mera suzbijanja pandemije.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More