San NIKOLE TESLE uskoro postaje stvarnost: Novozelandska firma pokušaće da oživi ideju SRPSKOG GENIJA!

Bežični prenos električne energije i informacija uskoro bi mogle da postanu STVARNOST! Evo kakav je PLAN!

Foto: Wikipedia
132

Iza bivše laboratorije Nikole Tesle u Vardenklifu na Long Ajlendu u Njujorku nalaze se neki stari temelji. To su ostaci 57-metarskog tornja koji je Tesla počeo da gradi 1901. godine u sklopu eksperimenta za bežični prenos informacija i električne energije na velike udaljenosti.

Pomoglo je. Kao što je i predvideo, bežične komunikacije imale su posledice koje su promenile svet. Ali nije uspeo da postigne da sama električna energija putuje jako daleko. Kao posledica toga, u roku od pet godina radovi su prestali, a toranj je kasnije razoren kako bi pomogao da se otplate njegovi dugovi. Tesla – pionir koji je, između ostalog, razvio stvaranje i prenos naizmenične struje – nestao je u relativnoj anonimnosti, piše “Ekonomist”.

Foto: Wikipedia/Teslin toranj

I tako je ostalo sve dok Teslino ime nije oživeo Ilon Mask kao marku za svoju kompaniju za električne automobile. Sada se i povratak Tesline vizije za bežični prenos električne energije, takođe, čini mogućim. “Emrod”, firma sa sedištem u Oklendu, sarađivala je sa Pauerkomom, novozelandskim distributerom električne energije, kako bi razvila prototip sistema za upotrebu u zatvorenom probnom pogonu. Zatim, u odvojenom projektu, plan je preneti energiju sa solarne farme na Severnom ostrvu na klijenta udaljenog nekoliko kilometara.

“Emrodova” operacija započeće oprezno

Cilj je preneti snagu kao uski snop mikrotalasa. To će prevladati dva temeljna nedostatka u Teslinom planu. Jedan je bio kako ljudima naplatiti električnu energiju koju jednostavno mogu da dohvate iz vazduha. Druga je bila potreba za prevladavanjem zakona širenja zračenja, koji kaže da je jačina signala obrnuto proporcionalna kvadratu udaljenosti koju je prešao od odašiljača. Rezultat je da snaga signala naglo pada čak i na kratkim udaljenostima. Prenošenje snage uskim snopom, umesto da se zrači u svim smerovima, pomaže da se smanji problem.

Snaga zračenja, kako je poznat Emrodov postupak, već je pokušana, ali uglavnom za vojne potrebe ili za upotrebu u svemiru. Godine 1975. NASA, američka svemirska agencija, koristila je mikrotalase za slanje 34 kW električne energije na udaljenost od 1,6 km – rekord koji i dalje stoji. Međutim, nikada nije razvijen za komercijalnu upotrebu.

Započeće prenosom onoga što Greg Kušnir, osnivač firme, opisuje kao “nekoliko kilovata” na više od 1,8 km. Tada će postupno povećavati i snagu i udaljenost. Ključna varijabla je učinkovitost s kojom se to može učiniti. Prema Kušniru, to je trenutno oko 60%. To je, računa, već dovoljno dobro da zračenje snage postane komercijalno održivo u nekim okolnostima, poput dosezanja udaljenih područja bez trošenja novca na skupe dalekovode. Ali, da bi poboljšao stvari, “Emrod” u rukavu ima još dva trika. Jedan je aktiviranje releja. Drugi je začinjavanje predajnika takozvanim metamaterijalom.

Releji, koji su pasivni uređaji koji ne troše nikakvu snagu, rade poput sočiva i preusmeravaju mikrotalasni zrak i šalju ga s minimalnim gubicima u prenosu. Oni ga, takođe, mogu usmeriti, ako je potrebno, u novom smeru. To znači da odašiljač i prijemnik ne moraju nužno biti u vidokrugu.

Metamaterijali su kompoziti male količine provodnih metala i tehničke plastike raspoređene na način koji uzrokuje njihovu određenu interakciju s elektromagnetnim zračenjem kao što su mikrotalasi. Oni se već upotrebljavaju u takozvanim uređajima za prikrivanje koji pomažu ratnim brodovima i vojnim avionima da se sakriju od radara. Ali mogu se koristiti i u prijemnoj anteni za učinkovitije pretvaranje elektromagnetnih valova u električnu energiju.

Baterije na prijemnom kraju pune se tokom bilo kakvih prekida

Emitovanje moćnih mikrotalasa u vazduhu nosi rizike. Napokon su slični valovi sredstvo kojim mikrotalasne pećnice zagrevaju ono što se u njih stavi. “Emrod” kaže da kratko izlaganje njegovim zracima ne bi trebalo naneti štetu ljudima ili životinjama, jer je gustoća snage relativno niska. Ipak, kako bi se izbegle nesreće, zraci će biti okruženi takozvanim laserskim zavesama. To su laserski zraci male snage koji sami po sebi nisu štetni.

Ali ako se zavesa trgne zbog umetanja stvari poput ptica ili niskoletećih helikoptera (koji se na Novom Zelandu koriste za okupljanje ovaca), taj prekid će se odmah otkriti, a mikrotalasni prenos privremeno prekinuti. Baterije na prijemnom kraju pune se tokom bilo kakvih prekida.

Ako zračenje snage poleti, “Emrod” neće imati teren samo za sebe, jer brojne druge firme rade na toj ideji. “TransferFi”, sa sedištem u Singapuru, razvija sistem koji oblikuje zrake radio talasa, koji obično imaju nižu frekvenciju od mikrotalasa, za prenos snage na određene prijemne uređaje. Ovo je ideja kratkog dometa, dizajnirana za napajanje uređaja u fabrikama i domovima.

Američka kompanija “PauerLajt Tehnolodžis” sarađuje s oružanim snagama te zemlje na korišćenju lasera za prenos snage u udaljene baze, a takođe i za pokretanje dronova dok su u vazduhu. Kompanija, takođe, razmatra i komercijalne aplikacije, kao i “Micubiši Hevi Industris”, japanska inženjerska firma. “Micubiši” ima posebno visoke ambicije. Osim industrijske primene na Zemlji, istražuje kako se tehnologija može koristiti za slanje energije na zemlju iz geostacionarnih satelita opremljenih solarnim pločama. To bi uključivalo prenos na više od 35.000 km.

Izvor Ekonomist
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More