NE DAMO VAKCINE: Kako EU blokira isporuku doza iz Evrope

Vest koja je obišla SVET BRZINOM SVETLOSTI!

From front, registered nurses Megan McLaughlin and Amy Wells join pharmacist Claudia Corona-Guevara in drawing shots of Johnson & Johnson COVID-19 vaccine in the pharmacy of National Jewish Hospital for distribution early Saturday, March 6, 2021, in east Denver. Volunteers worked with nurses and physicians from National Jewish to administer 2,500 vaccinations of the Johnson & Johnson vaccine that requires a single shot instead of two like the other vaccines. (AP Photo/David Zalubowski)
328

Vest da su Italija i EU blokirale pošiljku vakcina protiv COVID-19 kompanije AstraZeneka namenjenu Australiji, obišla je svet brzinom svetlosti. Ovo je samo jedna u nizu informacija koje u poslednje vreme izlaze u javnost, a tiču se vakcina, EU i procesa vakcinacije. Ova blokada je prva ove vrste i svojevrsni presedan.

Ovo je najnoviji razvoj događaja u tekućoj prepirci sa EU koja je započela krajem januara kada je AstraZeneka, čija je vakcina razvijena s Univerzitetom Oksford, najavila da će moći da isporuči samo oko 40 odsto doza koje je dogovorila sa EU u prvoj tromesečju zbog proizvodnih problema, prenosi “Nova.rs”.

(AP Photo/Alastair Grant)

Blokada

EU i Italija su blokirale isporuku jer taj proizvođač nije ispunio obaveze preuzete ugovorom sklopljenim sa Evropskom unijom. AstraZeneka je zatražila dozvolu italijanskih vlasti za izvoz 250.000 doza iz fabrike Anagni blizu Rima, ali italijanska vlada je to odbila, a Evropska komisija u tome ju je podržala. Evropska unija prvi je put iskoristila mogućnost zabrane izvoza vakcina protiv Kovida-19.

A ta odluka nije slučajna, ako se uzme u obzir trenutna situacija sa vakcinama u Evropi, problemima oko snabdevanja građana EU vakcinama protiv koronavirusa nema kraja. Vakcinacija u pojedinim državama teče sporo, proizvođači kasne sa isporukama, države koje “otkazuju poslušnost” Uniji i okreću se ruskoj i kineskoj vakcini, pa se da pretpostaviti da bi to mogao da bude razlog ovakvog postupanja EU koja nije dopustila vakcine odu na drugi kontinent.

(AP Photo/Risto Bozovic, File)

Ovo nije prvi proizvođač koji kasni sa isporukom

Nije Astrazenaka jedini proizvođač vakcina koji je kasnio sa isporukom vakcina protiv koronavirusa. Američka laboratorija Fajzer upozorila je sredinom januara ove godine da će usporiti isporuku vakcina protiv koronavirusa Evropi, dok kompanija ne poboljša proizvodne kapacitete, saopšteno je u Oslu.

“Privremeno smanjenje uticaće na sve evropske zemlje”, navodi se u saopštenju Norveškog instituta za javno zdravlje.

Nije poznato koliko vremena će biti potrebno da Fajzer uspostavi maksimalni proizvodni kapacitet. Proizvodnja vakcina bi trebalo da se poveća sa 1,3 na dve milijarde doza godišnje.

(Frantisek Ivan/TASR via AP, File)

Ministri zdravlja šest zemalja EU izrazili su tada u zajedničkom pismu “ozbiljnu zabrinutost” zbog kašnjenja isporuke vakcine Fajzer/BioNTek protiv koronavirusa.

Ministri Danske, Estonije, Finske, Litvanije, Letonije i Švedske osudili su u pismu tu “neprihvatljivu” situaciju koja dovodi u pitanje “kredibilitet procesa vakcinacije”.

Problemi u procesu vakcinacije

Masovna vakcinacija u EU počela je 27. decembra 2020. godine. Svim državama članicama su neposredno pre toga isporučene prve doze Fajzerove vakcine i na početku je sve delovalo potpuno isplanirano i uigrano. Međutim, ubrzo su se pojavili problemi.

Sredinom januara se pojavila informacija da je više članica Evropske unije izrazilo veliko nezadovoljstvo zbog odluke kompanije Fajzer da u narednih skoro mesec dana znatno smanji isporuke vakcine protiv koronavirusa i navodi da su zbog toga dovedeni u pitanje progami imunizacije stanovništva.

(Alexander Zemlianichenko Jr/ Russian Direct Investment Fund via AP, File)

Fajzer je počeo da isporučuje vakcine Evropskoj uniji krajem decembra i tvrdio je da će biti ispoštovani svi rokovi i dinamika, da bi kompanija onda neočekivano saopštila da mora znatno da smanji isporuke.

Kako je navedeno, razlog su bili radovi u fabrici u Belgiji.

Raspad strategije

EU se po drugi put tokom pandemije raspala po šavovima. Prvi put, nakon pojave SARS-CoV-2 infekcija u Evropi, države su naknadno zatvorile granice pa je svako počeo da vodi svoju epidemiološku politiku.

Sada je ipak u potpunosti pukla politika zajedničkog nabavljanja vakcine kao i plan vakcinacije koji je EK sugerisala članicama, pa se lideri pojedinih država besno obrušavaju na šeficu Komisije Ursulu fon der Lajen, a drugi su panično počeli da traže alternativna rešenja.

EK razmatra hitno odobranje vakcina

Evropska komisija objavila je da razmatra hitno odobravanje vakcina protiv kovida-19, kao bržu alternativu dosadašnjim strogim uslovima, koji su primenjivani u autorizaciji vakcina javlja Rojters.

“Spremni smo da sa državama članicama razmotrimo sve moguće načine da zaista ubrzamo odobravanje vakcina”, rekao je portparol Komisije na konferenciji za novinare.

Do promene taktike moglo bi doći nakon što su istočnoevropske zemlje, uključujući Mađarsku, Slovačku i Češku, odobrile ruske i kineske vakcine hitnim postupcima na nacionalnom nivou.

Registar za praćenje vakcina

Evropska unija je u januaru uspostavila registar za praćenje izvoza vakcina u jeku spora sa britansko-švedskim proizvođačem AstraZenekom kako bi pratila ispunjava li ta laboratorija svoje ugovorne obaveze.

Taj mehanizam dopušta vlastima pojedine zemlje članice Unije da u konsultaciji sa Evropskom komisijom blokiraju izvoz prema odredištu izvan Evropske unije ako blok veruje da proizvođač nije ispunio obaveze preuzete prema EU-u.

SZO: Evropa da ubrza vakcinaciju

Evropa mora da ubrza kampanju vakcinacije protiv korona virusa uz podršku svih laboratorija, izjavio je šef Svetske zdravstvene organizacija (SZO) za Evropu Hans Kluge početkom februara.

U intervjuu agenciji Frans pres (AFP), Kluge je rekao da je “zabrinut” zbog uticaja novih varijanti virusa na efikasnost vakcine.

“Moramo da udružimo snage da bismo ubrzali vakcinaciju”, pozvao je Kluge posle teškog početka kampanje vakcinacije u Evropskoj uniji zbog nestašice vakcina i tenzija između Brisela i pojedinih proizvođača, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kluge je dodao da “konkurentske farmaceutske kompanije moraju da ujedine napore i značajno povećaju proizvodne kapacitete – to je ono što je potrebno”.

“Moramo da se pripremimo i na nove mutacije virusa”, naveo je Kluge i uputio poziv za solidarnost sa zemljama koje ne mogu da nabave vakcine.

Vakcine za Srbiju

Ministri spoljnih poslova Srbije i Nemačke, Nikola Selaković i Hajko Mas, najavili su u četvrtak da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz međunarodnog programa Kovaks.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za medije u Berlinu, Selaković je zahvalio nemačkom kolegi na obećanim vakcinama. Selaković je istakao da je to veoma važno za nastavak imunizacije građana Srbije, prenosi RTS.

Odgovarajući na pitanja novinara, nemački ministar spoljnih poslova je kazao da on ne kritikuje, “kao neki u Nemačkoj”, to što Srbija od Kine i Rusije dobija vakcine, prenosi Dojče vele (DW).

“Mislim da bi mi u EU trebalo više da govorimo o tome kako ćemo do kraja maja da u preko 140 zemalja isporučimo vakcine – samo na zapadni Balkan više od milion vakcina, a u Srbiju 300.000. Naš problem je što o tome ne govorimo dovoljno glasno”, rekao je Mas.

Australija pozvala EU da razmisli

Australijska vlada je u petak pozvala Evropsku komisiju da ponovo razmotri odluku o blokadi isporuke AstraZenekine vakcine za Australiju, navodeći istovremeno da blokada isporuke neće uticati na australijski program vakcinacije protiv Kovida-19.

“Australija je postavila to pitanje Evropskoj komisiji kroz više kanala komunikacije, konkretno smo zatražili od EK-a da ponovo razmotri tu odluku i da je promeni”, rekao je australski ministar zdravstva Greg Hant. On je dodao da je Australija već primila 300 hiljada doza vakcine AstraZeneka.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More