Godišnjica smrti Mihajla Pupina: “Ne može čovek sve svoje trke da dobije nogama, ja sam svoju u Americi dobio glavom” (FOTO, VIDEO)

Portret Mihajla Pupina, delo slikara Paje Jovanovića, Narodni muezj Beograd
241

12. marta 1935. u Njujorku preminuo je Mihajlo Idvorski Pupin – naučnik, akademik, nosilac Pulicerove nagrade i jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda. Osnovno obrazovanje je stekao u idvorskoj školi, a zatim nastavlja svoje školovanje u pančevačkoj gimnaziji. Odlazi na studije u Prag 1872. godine, dok dve godine kasnije sa svega pet centi u džepu odlazi u Ameriku. Danju je radio fizičke poslove, a noću učio jezike i išao na večernje kurseve. Sve se isplatilo kada je 1879. postao student koledža Kolumbija.
Završetkom redovnih studija dobija univerzitetsku stipendiju sa kojom odlazi u Evropu 1883. godine. Narednih šest godina proveo je proučavajući fiziku i elektrotehniku na Kembridžu. Svoje usavršavanje nastavlja u Berlinu, gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije 1889. godine i iste postao profesor na Univerzitetu Kolumbija.

Član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, počasni doktor na 18 univerziteta… Objavio je 34 patenta, a najpoznatiji je po Pupinovim kalemovima, koji su mu obezbedili svetsku slavu.
Pupin je bio jedan od dvanaestorice ljudi koji su 1915. prisustvovali prvom sastanku i osnivanju Nacionalnog komiteta za aeronautiku (NASA). Osim toga, Srbin je bio i prvi predsednik njenog pododbora za vazduhoplovne komunikacije. Jedan krater na Mesecu je u njegovu čast nazvan njegovim imenom.
Pupinovo autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije nagradjeno je prestižnom Pulicerovom nagradom.

Brojni su naučnici, književnici posvetili svoj naučni rad idvorskom pastiru, a među onima koji su više od decenije svoje istraživačke sate provodili nad spisima koji su stizali i iz Amerike je svakako Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i multikulturalni ambasador Unesko kluba Univerziteta Sorbona.

Naš osvrt: Srpska sramota do neba, na pomenu Mihajlu Pupinu samo sveštenik i konzulka Srbije (FOTO)

Najvažnija njena višegodišnja aktivnost je rad na prikupljanju arhivskog materijala koji se odnosi na život i delo Mihajla Pupina u čitavom svetu. Preko 30.000 dokumenata, od kojih su mnoga po prvi put dostupna javnosti, čine najveću arhivu posvećenu Mihajlu Pupinu, a ona je izvorište mnogobrojnih aktivnosti koje imaju za cilj afirmaciju i čuvanje Pupinovog dela, ali i istorije srpske nauke.

Poslušajte njene reči objavljene na godišnjicu smrti srpskog naučnika i mecene.

 

Dok je Pupinova akademska i pronalazačka karijera i za vreme njegovog života i posle njega uvek bila predmet divljenja, nije često isticano da je on na sve svoje uspehe nakalemio i ljubav prema narodu iz kojeg je potekao. U jeku svoje slave na ime dodao je “Idvorski”, po svom rodnom mestu u Banatu.

Dom Mihajla Pupina u Idvoru

Žrtvovao je veliki deo svoje akademske karijere da bi pomogao Srbiji i srpskom narodu tokom teškog perioda balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pored brojnih humanitarnih i nacionalno-patriotskih aktivnosti, Pupin je obogatio i srpsku duhovnu i istorijsko-umetničku baštinu.
„Kada ljubav prema otadžbini zamre, tada i država mora umreti.“ M. I. Pupin

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More