Evo ko je Huan Guaido (35), samoproglašeni predsednik koji je dobio podršku Zapada

Foto/Tanjug/AP/Fernando Llano
440

Dva predsednika, jedna država – tako danas izgleda Venecuela, nakon što se donedavno nepoznati lider opozicije Huan Guaido proglasio za privremenog predsednika i izazvao Nikolasa Madura, koji mu ne ustupa vlast.

Uspon Guaida od, kako navodi AP, nepoznatog političara do samoproglašenog privremenog predsednika, kojeg podržavaju SAD, za samo tri nedelje, dogodio se meteorskom brizinom.

Foto/Tanjug/AP/Fernando Llano

Nekolicina građana Venecuele je čulo za „novo lice“, 35-ogodišnjeg poslanika kada je početkom januara imenovan za predsednika parlamenta, koji je pod kontrolom opozicije.

Takav potez izazvao je visokorizičan zastoj u odnosima sa predsednikom Nikolasom Madurom, kojeg i „kod kuće“ i u inostranstvu sve češće optužuju da je diktator, konstatuje AP.

Umesto da se povuče, Guaido je zapanjio Venecuelance kada se, pred svojim pristalicama u Karakasu, proglasio za privremenog predsednika, podstaknut masovnim antivladinim protestima.

Istog trenutka dobio je podršku američkog predsednika Donalda Trampa, Kanade i brojnih latinoameričkih država, kao i Organizacije američkih država.

Kao ključ Guaidovog uspona do istaknute funkcije AP navodi tajming i podršku koju je dobio iza scene.

Foto/Tanjug/AP/Fernando Llano

Industrijski inženjer, koji je prvo političko iskustvo imao tokom pokreta studentskih protesta pre deset godina, izabran je za poslanika u Skupštini Venecuele 2015. godine, a tokom prvog ovogodišnjeg zasedanja imenovan je za njenog predsednika.

Nakon što se juče proglasio za privremenog predsednika Venecuele, što su mnoge zemlje, na čelu sa SAD, podržale, usledio je ljutiti odgovor Madura, koji je prekinuo diplomatske odnose sa SAD i dao rok od 72 sata američkim diplomatama da napuste zemlju.

A kao arhitekta Guadiovog uspona meteorskom brzinom navodi se Leopoldo Lopes, najpopularniji opozicioni lider u Venecueli, koji se nalazi u kućnom pritvoru i kojeg mnogi vladini protivnici smatraju političkim zatvorenikom.

Guaido, inače član partije Narodna volja, godinama je bio lojalni sledbenik Lopesa, a pored njega je stajao i na konferenciji za novinare 2014. godine kada je aktivista objavio strategiju za organizovanje antivladinih nemira.

Foto/Tanjug/AP/Boris Vergara

Kritičari, pak, smatraju da Guaidu nedostaje politička vizija i ukazuju na njegov konfuzan prvi govor na mestu predsednika parlamenta, prepun retoričkih strela usmerenih ka „uzurpatoru“ Maduru, ali bez konkretnih koraka o tome kako se izboriti sa nedaćama, dok drugi njegovu mladost i relativno neiskustvo vide kao novi dah života u slomljenu opoziciju.

Uprkos tome što Guaido sve više dobija podršku međunarodne zajednice, Madura podržava vojska.

On je na vlast došao 2013. godine, nakon smrti Uga Čavesa.

Kada je Čaves, tadašnji vojni oficir, bio 1992. godine u zatvoru, nakon što je predvodio neuspešni pokušaj vojnog puča, Maduro i njegova buduća supruga, Silija Flores, tada mlada advokatica, zalagali su se za njegovo oslobađanje, koje je usledilo 1994. godine, podseća Gardijan.

Foto/Tanjug/AP/Ariana Cubillos

Maduro je pre dolaska na čelo zemlje bio potpredsednik države i ministar spoljnih poslova, a pre nego što je započeo političku karijeru, bio je vozač autobusa.

U maju prošle godine osvojio je drugi šestogodišnji predsednicki mandat, ali su njegovi glavni protivnici tvrdili da je izborni proces bio praćen mnogobrojnim neregularnostima.

Kritičari ga optužuju da su životni standard i socijalno stanje u Venecueli, po njegovom dolasku na vlast, drastično pogoršali, a da se sama zemlja suočila sa nedostatkom osnovnih životnih namirnica.

Foto/Tanjug/AP/Fernando Llano

Zbog toga su protiv njega tokom 2014. godine otpočele masovne i nasilne demonstracije, koje i danas traju, podseća Vikipedija na srpskom jeziku.

Guaido, čovek koji je sam sebe proglasio za predsednika nakon krvavih protesta prethodnih dana, sin je pilota i učiteljice, a rođen je i odrastao u luci La Guaira u Varagasu, 30-ak kilometara od prestonice. Želeo je da postane inženjer, diplomirao je, ali politka ga je oduvek više privlačila, pa je već od studentskih dana angažovan u tom svetu.

Zvanje je stekao u Karakasu, gde se preselio 2000. godine nakon završene srednje škole i godinu dana nakon prirodne katastrofe u kojoj je njegova desetočlana porodica ostala bez krova nad glavom.
Ubrzo nakon preseljenja u Karakas, politički se aktivirao, kao deo studentskog pokreta koji je protestovao protiv odluke vlasti da ne produži licencu televiziji RCTV, zbog kako je navedeno, uloge u pokušaju državnog udara 2002. godine.

Pet godina kasnije, isti studenski pokret ustao je protiv pokušaja reformi vlade, uključujući ustavni referendum iz 2007. godine, koji je Čavez izgubio.

Politički put nastavio je u stranci “Narodna volja”, čiji je osnivač Leopoldo Lopes, najpopularniji opozicioni lider u Venecueli koji se poslednjih meseci nalazi u kućnom pritvoru.

Guaido je bio nacionalni kordinator stranke 2014, u vreme kada je ta partija odigrala ključnu ulogu u burnim demonstracijama izavanim inflacijom, praznim rafovima, nestašicama i nasljem.
Guaido je bio opozicionar, poslanik, predsedavajući Kontrole komisije nacionalnog parlamenta koja je istraživala slučajeve korupcije Madurove administracije, ali do prošlog leta, njegovo ime nije bilo šire poznato.

Prvi put skrenuo je pažnju sveta na sebe kada je na velikom skupu u Karakasu Madura nazvao uzurpatorom, tvrdivši da ima ustavno pravo da preuzme vođstvo u zemlji dok se ne održe novi, regularni izbori.

„Promenićemo stvari u Venecueli“, rekao je tada pred hiljadama ljudi.

Do tog trenutka, malo ko je tako otvoreno izazvao Madura u samoj Venecueli i upravo to Guaidu je donelo i podršku Sjedinjenih Država, koje su sa zvaničnim Karakasom uveliko bile na „ratnoj nozi“.

Maduro tada očigledno nije shvatio kakvu opasnost po njegovu vladavinu predstavlja mladi opozicionar.

Krajem 2018. godine, izabran je za predsednika parlamenta (jedine institucije pod kontrolom opozicije), zakletvu je položio 5. januara, da bi 23. januara sebe proglasio “prelaznim predsednikom”.

„Zvanično se zaklinjem da ću preuzeti ovlašćenja izvršne vlasti kao predsednik Venecuele kako bismo dobili prelaznu vladu i slobodne izbore“, rekao je na skupu u Karakasu, dan nakon krvavih obračuna na ulicama.

Ubrzo se oglasio Donald Tramp, priznavši Guaida kao predsednika, a priznanje je zatim stiglo i iz nekoliko latinoameričkih zemlja poput Brazila, Kolumbije, Perua i Argentine, ali i Evrope.

Rusija i Turska javno su stale na stranu Madura. Najveći problem je to što je venecuelanska vojska protiv njega.

Guavidovi kritičari smatraju da mu nedostaje politička vizija i ukazuju na njegov konfuzan prvi govor na mestu predsednika parlamenta, prepun retoričkih strela usmerenih ka Maduru, ali bez konkretnih koraka o tome kako se izboriti sa nedaćima.

Izvor Infobrif, Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More